elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





25 Apr 2022 - politika - Hidrosistem „Lim – Zapadna Morava” rešava problem energetske stabilnosti

U vreme kada megavat-sat električne energije na berzama dostiže cenu veću od 200 evra, a Srbija zbog manjka uglja mora da uvozi ovu skupu struju, izgradnja višenamenskog hidrosistema „Lim – Zapadna Morava” bilo bi rešenje za sve aktuelniji problem energetske stabilnosti, nezavisnosti i bezbednosti, uz regulisanje vodotokova, obezbeđenje rezervi pitke vode i podsticanje privrednog razvoja zemlje.

Prema rečima dr Vladimira Šiljkuta, savetnika direktora Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” za poslovni sistem srce projekta i uslov za njegovu realizaciju bila bi reverzibilna hidroelektrana (RHE) „Bistrica” i njena gornja akumulacija „Klak”. EPS je uradio studiju „RHE Bistrica – analize i investiciono-tehnička dokumentacija” u 2021. godini. Studija je pokazala opravdanost i potrebu EPS-a za ovakvim objektom.

– Ugovor za izradu idejnog projekta, studije opravdanosti i planskog dokumenta za RHE „Bistrica” je pred potpisivanjem i plan je da se njena izgradnja završi do 2030. godine. Podneti su zahtevi za saglasnost Vlade Srbije za izradu prostornog plana područja posebne namene, kao i za proglašenje RHE „Bistrica” objektom od nacionalnog značaja. Po završetku izrade projektne dokumentacije EPS će doneti odluku o daljem nastavku aktivnosti na realizaciji RHE „Bistrica”, u zavisnosti od mogućeg načina finansiranja njene izgradnje – kaže naš sagovornik u razgovoru za „Politiku”.

Nakon toga bi se radilo na izgradnji sistema „Lim – Zapadna Morava”, koji predstavlja prirodni nastavak projekta „Bistrica”. Projektom bi bila obuhvaćena izgradnja tri brane i nekoliko hidroelektrana, od kojih bi barem jedna, a najviše tri, mogle biti reverzibilne, s akumulacijama čija bi rezerva iznosila čak jedan teravat-čas, što je više od trenutnih ukupnih kapaciteta EPS-ovih akumulacija.

– Ključni objekat u hidrosistemu „Lim – Zapadna Morava” bila bi brana Orlovača, visine čak 200 metara, sa hidroelektranom (HE), derivaciona HE „Ljubišnica”, pa brana i HE „Roge”, kao i derivaciona HE „Đetinja”, kroz čiji bi se tunel leti voda ispuštala u Zapadnu Moravu radi navodnjavanja i poboljšanja kvaliteta vode u tom slivu. Na kraju sistema je brana za vodozahvat „Svračkovo”, koja je u izgradnji, uz mogućnost da se i uz nju izgradi hidroelektrana – objašnjava Šiljkut.

Projekat hidrosistema (HS) „Lim – Zapadna Morava” osmišljen je još pre više decenija, kao i projekat RHE „Bistrica”. Osnovna razlika u odnosu na ranija njegova razmatranja, jeste ideja da se tokom daljeg razvoja projekta ovog hidrosistema, istraže mogućnosti i efekti izgradnje reverzibilnih hidroelektrana na nekim od napred navedenih lokacija, ili da se bar uz te hidroelektrane ostavi prostor za naknadnu izgradnju pumpnih postrojenja. Ona bi bila izgrađena kada dostignuti nivo udela obnovljivih izvora energije (OIE) sa varijabilnom proizvodnjom u proizvodnom miksu to bude zahtevao. Na taj način bila bi ostvarena najveća moguća fleksibilnost elektroenergetskog sistema Srbije i omogućen maksimalni stepen integracije OIE u taj sistem.

– Kroz ovaj projekat Srbija bi u narednih pola veka omogućila ne samo energetsku bezbednost i stabilnost, već i integraciju OIE u najvećoj mogućoj meri. U sistem bi moglo da se priključi i više kapaciteta na OIE nego što to predviđaju maksimalistički scenariji u nacrtima strateških dokumenata čija je izrada u toku – kategoričan je naš sagovornik.

Što se tiče mogućnosti za finansiranje, predlog je da država kroz pomoć iz Evropske unije i drugih fondova za zelene projekte obezbedi novac za brane, pristupne puteve, hidrotehničke i gravitacione tunele, jer je to u funkciji regulisanja vodotokova, smanjenja opasnosti od poplava, vodosnabdevanja i unapređenja kvaliteta voda, dok bi energetski deo bio EPS-ova obaveza.

– HS „Lim – Zapadna Morava” predstavljao bi vodoprivredni, vodosnabdevački, irigacioni i ekološki projekat. Bujične prolećne vode, koje se sada prelivaju preko brana na drinskom slivu i ne koriste se, a predstavljaju opasnost od poplava, RHE „Bistrica” bi, preko svoje gornje akumulacije „Klak” i gravitacionog tunela, prevodila u sliv Rzava i skladištila u tri velike akumulacije na njemu, sa pet novih elektrana. U vršnim periodima opterećenja potrošnje i u letnjem, sušnom periodu, osim proizvodnje električne energije, znatne količine ove vode koristile bi se u slivovima Đetinje, Moravice, Zapadne i Velike Morave za poboljšanje kvaliteta voda, vodosnabdevanje i navodnjavanje – naglašava Šiljkut.

Nada se da će ponovno pokretanje ovakvih, dobrih i perspektivnih ideja i projekata, doprineti dugoročnom razvoju i unapređenju proizvodnje struje u EPS-u, okretanju ka „zelenoj” energiji i svekolikom napretku države i celokupnog društva.

Projekat uvrstiti u Strategiju razvoja energetike do 2040.

Nadzorni odbor EPS-a usvojio je inicijativu o reafirmaciji ideje o realizaciji hidrosistema „Lim – Zapadna Morava” i taj projekat biće uvršćen u dugoročni plan strategije i razvoja EPS-a. Isti odbor je takođe, predložio da se projekat izgradnje ovog hidrosistema uvrsti, kao projekat od državnog značaja, u Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050.



VESTI BALKAN SVET

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezani vesti SRBIJA :

20 Jun 2022 euronews
U Srbiji postoji devet vetroparkova
7 Jun 2022 energija
Nova HE za budućnost
30 Maj 2022 zoomue
Hidroelektrana pod starim gradom stara 122 godine
27 Maj 2022 biznis
Virtuelna elektrana bi korisnicima donela uštede
23 Maj 2022 ekapija
RHE Bistrica korak bliže izgradnji
17 Maj 2022 danas
Kladovo: Pola veka najveće dunavske elektrane
10 Maj 2022 ekapija, biznis
Energetska tranzicija skup, ali neminovan i isplativ proces
3 Maj 2022 novaekonomija
Šta je "Srpska energetska kriza"?
25 Apr 2022 politika
Hidrosistem „Lim – Zapadna Morava” rešava problem energetske stabilnosti