 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
13 Jun 2011 - balkan EPS U BRISELU PREDSTAVLJA BELU KNJIGU 12 Jun 2011 - rts EPS: Zarada od prodaje struje na slobodnom tržištu 12 Jun 2011 - dnevnik STRUJA IZ TISE I DUNAVA 12 Jun 2011 - euraktiv PUT KA TRŽIŠTU ELEKTRIČNE ENERGIJE U SRBIJI 12 Jun 2011 - politika Teslolozi sveta ujedinite se 12 Jun 2011 - kurir BAŽDARENJE STRUJOMERA ZA 120 DINARA 9 Jun 2011 - danas Do kraja godine gradnja na Ibru
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3634 do 3640 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
12 Jun 2011 - euraktiv - PUT KA TRŽIŠTU ELEKTRIČNE ENERGIJE U SRBIJI Iako postoji zakonska mogućnost da veliki deo tržišta bira prodavca energije, struju u Srbiji ipak svi kupuju od Elektroprivrede Srbije. Razlog za to je cena koja je i dalje niža od tržišne. Ta situacija bi trebalo polako da počne da se menja – novim zakonom o energetici, čiji konačni nacrt bi trebalo da bude objavljen uskoro, predviđeno je da nadležnost za utvrđivanje cena bude dodeljena Agenciji za energetiku, koja bi to trebalo da radi u velikoj meri prema ekonomskim kriterijumima, s tim što bi delovi stanovništva imali olakšice. Agencija je do sada davala mišljenje o cenama, ali je konačno odobrenje davala Vlada Srbije. Za uspostavljanje funkcionalnog tržišta strujom potrebno je promeniti i zakonski okvir i prevazići određene tehničke probleme, čime bi se ulaganja učinila lakšim. Cena struje i propisi su, prema oceni stručnjaka, prepreka i za investicije u energetski sektor. Stručnjaci za energetiku već godinama ukazuju da bez modernizacije energetskog sistema Srbija može doći u opasnost od restrikcija zbog nedovoljnog razvoja prenosne mreže, a i vlasti su u odgovorima na Upitnik Evropske komisije navele da cena električne energije u Srbiji ne omogućava i profit koji obezbeđuje dugoročnu održivost sistema i sigurnost snabdevanja. Problem Srbije, kao i nekih drugih zemalja regiona, su niska primanja stanovništva, zbog čega je potrebno pronaći balans između održivosti energetskog sistema i zaštite stanovništva. Rezime Srbija je pristupanjem Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope prihvatila da liberalizuje tržište energetike i poveže se sa zemljama regiona u domenu struje i gasa. Deo obaveza proističe i iz zvaničnog dela obaveza Srbije na putu ka EU – Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i uslova za napredak. Energetika je jedno od pregovaračkih poglavlja, tako da Evropska komisija svake godine prati ostvareni napredak u približavanju evropskim standardima. Srbiju tek čeka liberalizacija tržišta u punom smislu te reči, budući da je i ono što je učinjeno uglavnom mrtvo slovo na papiru – potrebni su izmena cena i zakonske promene da bi se uspostavilo funkcionalno tržište struje. Pregled U Srbiji ne postoji funkcionalno tržište struje. Pravni okvir za postepenu liberalizaciju tržišta struje u Srbiji stvoren je usvajanjem Zakona o energetici iz 2004. godine. Tada je predviđeno da dobavljača struje mogu birati kupci čija godišnja potrošnja je iznad 25 gigavat časova, koji imaju status takozvanog kvalifikovanog kupca. Odlukom Agencije za energetiku, taj prag potrošnje snižen je na tri gigavat časova, a od februara 2008. godine na 200.000 kilovat časova, čime je, prema proceni Agencije za energetiku, potencijalno otvoreno 47% tržišta. U skladu sa tim zakonom, u Srbiji danas više od 50 kompanija ima licencu za prodaju struje velikim kupcima. One, međutim, nemaju kome u Srbiji da prodaju struju jer su cene državne elektroprivrede ispod tržišnih. Elektroprivreda Srbije (EPS), naime, prodaje struju ne samo domaćinstvima i drugim malim potrošačima, već i velikim koji odluče da se snabdevaju od EPS-a. Da je cena nedovoljna slažu se i EPS i najveći trgovac strujom u regionu EFT. Trgovci licence koriste za izvoz struje EPS-a, koji je i jedini veliki proizvođač u Srbiji. Cene za domaćinstva i ostale koji reše da se snabdevaju od EPS-a i dalje kontroliše država. Planirano je da se to promeni u 2012. ili 2013. godini i da nadležnost za utvrđivanje cena preuzme Agencija za energetiku Srbije. To je novina koju predviđa novi zakon o energetici, čija izrada je u toku, i kojim bi Srbija trebalo da stvori pravo energetsko tržište i da se uskladi sa standardima EU. Agencija će, kako navode u toj instituciji, moći i sama da predloži izmenu cene struje, kao i gasa, u slučaju da smatra da je to potrebno. Prema najnovijim najavama, novi zakon bi trebalo da se nađe pred parlamentom u julu ili, najkasnije, u septembru. Tim zakonom predviđeno je da od 2015. godine domaćinstva dobiju pravo da sama biraju svog snabdevača. To je predviđeno ne samo nacrtom zakona o energetici, već je i obaveza Srbije koja proističe iz njenog pristupanja Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope. Ostaje pitanje da li će Agencija za energetiku Srbije zaista primenjivati ekonomske razloge utvrđivanja cena i, ukoliko se to bude dogodilo, kako će se to odraziti na stanovništvo i inflaciju. Cene su do sada kontrolisane i na njih se pre svega gledalo u kontekstu socijalnih pitanja, borbe protiv siromaštva, ali i predizbornih obećanja i sakupljanja političkih poena. Novim zakonom predviđeno je da se određenim kategorijama stanovništva daju olakšice za plaćanje struje, čime bi se izbeglo njihovo lišavanje osnovnih uslova za život. Prvobitnim nacrtom zakona predviđeno da prenos i distribucija električne energije zadrže status regulisanih delatnosti u kojima neće biti uvođenja konkurencije. Konkurencija će biti uvedena u oblasti proizvodnje i snabdevanja. U Srbiji je u 2010. proizvedeno 35,9 milijardi kilovat časova struje. Od toga je gotovo trećina proizvedena u hidroelektranama – 12,5 milijardi kilovat časova. To je do sada najveća proizvodnja u hidroelektranama u Srbiji, koja je, prema izveštaju EPS-a za 2010, omogućila i povećan izvoz. Prošle godine je izvezeno 1,3 milijarde kilovat-sati struje, a uvezeno je 530 miliona kilovat časova manje. To je, kako se navodi u izveštaju EPS-a, a ne rezultat velikih kapaciteta Srbije, već povoljnih hidrometeoroloških uslova, pre svega na rekama Drina i Dunav. Kada je reč o prenosu struje, prema podacima EMS-a, u februaru je ostvarena rekordni prenos od 157,25 miliona kilovat časova za snabdevanje, kao i 16 miliona kilovat časova za potrošače regiona. Prema zvaničnim podacima, Srbija se najvećim delom snabdeva strujom iz sopstvenih izvora, i samo neznatnim delom iz uvoza. Cena struje kao socijalna kategorija Cena struje u Srbiji, čak i pored poskupljenja od 15,1% od aprila ove godine, niža je nego u bilo kojoj zemlji EU. Ona sada iznosi 6,83 dinara, što je oko 6,6 evrocenti, dok je u EU 1. januara cena struje po kilovat času sa porezima iznosila između 9,7 evro centi, koliko je bila u Bugarskoj, i 26 evrocenti u Danskoj. Uz to, redovne platiše u Srbiji imaju dodatni popust od 5%. Prema podacima AERS-a s početka godine, cena struje za domaćinstva u zemljama Zapadnog Balkana niža je nego u EU - bez poreza u Makedoniji je 5,23 evrocenta po kilovat satu, u Bosni i Hercegovini 6,16 evrocenti, u Albaniji 6,24, Crnoj Gori 8,52 evrocenta, a u Hrvatskoj 9,34 evrocenta po kilovat času. Prethodne analize pokazuju da cena struje u Srbiji ne pokriva troškove, i to ni u jednoj kategoriji cena. Razlika između odobrene i ekonomski opravdane cene pre ovogodišnjeg poskupljenja iznosila je 17%, navele su srpske vlasti u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, pozivajući se na Agenciju za energetiku. Prema proceni EPS-a, da bi se omogućilo uključivanje Srbije u tržište struje jugoistočne Evrope, struja u Srbiji bi trebalo da bude za između 60 i 70 % viša nego sada. Srbija se, kao i po cenama, ni po drugim odlikama tržišta ne razlikuje mnogo od suseda. U tome su se složila dva velika aktera na tržištu struje u Srbiji – EPS i EFT. Cena je, kako navode najveći akteri na tržištu, glavni problem za uspostavljanje tržišta, a domaćinstva će se, sudeći po njihovim izjavama, još dugo oslanjati na EPS za snabdevanje strujom. Stav EPS-a je da će to biti tako zbog cene, dok veliki trgovac EFT za sada ne planira da ulazi u domen snabdevanja malih potrošača, već kao i do sada kvalifikovanih kupaca, odnosno industrijskih klijenata i operatora. Kada je reč o cenama za stanovništvo, treba voditi računa i o tome da su u Srbiji i plate znatno niže nego u većini zemalja EU, tako da će biti potrebno da se pronađe model da se zaštiti stanovništvo od većeg siromaštva. Kada je reč o ostalim segmentima tržišta, odnosno industriji i operaterima, deo njih će, ukoliko se usvoji novi zakon, morati da se snabdeva na tržištu. U 2013. biće uvedena obaveza da se 10% tržišta snabdeva na tržištu, a od 2014. godine dodatnih 20%. U Srbiji velika potrošnja i mali udeo obnovljivih izvora U proizvodnji struje u Srbiji udeo obnovljivih izvora je nizak – prosle godine bio je oko trećinu, ali tu su uključene i velike hidroelektrane. Pored toga, energetska efikasnost je niska - u poređenju sa Evropskom unijom Srbija troši 75% električne energije više po jedinici bruto-domaćeg proizvoda (BDP) i emituje više ugljen dioksida, a potrošnja energije je veća i kada se uporedi kupovna moć. Nakon objavljivanja nacrta novog zakona o energetici, Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA) ocenilo je da će taj tekst obeshrabriti investicije i zatražilo da se uvede obaveza otkupa celokupne proizvodnje sturje iz obnovljivih izvora nakon isteka statusa povlašćnog proizvođača koji će trajati 12 godina. To udruženje cine četiri kompanjie koje nameravaju da ulože milijardu evra u izgradnju vetroparkova u Srbiji. Udruženje je zatražilo i da se ugovori o otkupu dobiju pre izdavanja građevinske dozvole, jer su neophodni za dobijanje kredita od banke. Iz ministarstva za energetiku saopšteno je da je, kada je reč o podsticajima,12 godina povoljnih tarifa i garancija dovoljno. U ministarstvu su, međutim, ostavili mogućnost za izmenu tog teksta. Problem za investicije, kako ukazuju stručnjaci, leži i u niskim cenama struje. One, kao i neka zakonska rešenja, obeshrabruju investitore od ulaganja u nove proizvodne pogone. Približavanje EU Srbija je obavezu za liberalizaciju tržišta i usvajanje evropskih standarda prihvatila 2005. godine, potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope. Cilj tog ugovora je da se stvori zajedničko tržište struje i gasa jugoistočne Evrope, koje bi se integrisalo u EU. Poput CEFTE u domenu trgovine, energetska zajednica bi trebalo da funkcioniše kao EU u malom, da bude i neka vrsta pripreme regiona za pristupanje EU, budući da je ta perspektiva potvrđena donošenjem Solunske agende za Balkan 2003. godine. Cilj Energetske zajednice je takođe stvaranje regulatornog okvira za privlačenje investicija u energetske mreže. Energetska zajednica, takođe, ne podrazumeva samo donošenje propisa iz domena energetike, već i uređivanje povezanih oblasti - zaštite životne sredine, konkurencije i obnobljivih izvora energije. Obaveza usklađivanja sa EU proističe i iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Prema oceni autora novog zakona o energetici čiji nacrt bi trebalo da bude objavljen, Srbija će tim tekstom izaći u susret obavezama koje je preuzela u okviru energetske zajednice, uskladiće se sa prethodnim paketom propisa EU, takozvanim Drugim energetskim paketom, i počeće usklađivanje sa novim Trećim energetskim paketom, čija primena počinje u EU. Treći energetski paket usvojen je 2009. godine. Zemlje članice treba da usvoje dve direktive tog paketa, koji sadrži i direktne propise, koji su stupili na snagu 3. marta. On donosi veću usklađenost na trzištu električne energije i gasa u EU, poboljšava uslove za konkurenciju i propisuje odvajanje proizvodnje od prenosne mreže. Njme je predvođeno i osnivanje Agencije za saradnju regulatora u oblasti energetike, koaj donosi premporuke i mišljenja operatorima sistema, kao i evropskim institucijama, a cilj je da se usaglasi praksa na nivou EU. Agencija za saradnju regulatora ACER počela je da radi 3. marta i sedište joj je u Sloveniji. Počela je da radi i mreža operatora, u kojoj učestvuje i Srbija, odnosno Elektromreža Srbije. Tim paketom su takođe propisani i uslovi za korišćenje prenosne mrexze, kao i načeli za postupanje u slučaju zagušenja mreže. Predviđeno je uspostavljanje i Evropske mreže operatora elektroenergetskih prenosnih mreža, čiji osnovni cilj je da učestvuje u uspostavljanju pravila za prekograničnui razmenu energije. Deo Trećeg energetskog paketa posvećen je zaštiti potrošača. Važni datumi 2004. Usvojen Zakon o energetici kojim su stvorene osnove za liberalizaciju tržišta i približavanje propisima EU 16. juna 2005. Počinje sa radom Agencija za energetiku, regulatorno telo koje učestvuje u izdavanju licenci, utvrđivanju cena i drugim značajinim aktivnostima u regulisanju tržišta 1. jula 2005. Prenosni sistem funkcioniše nezavisno od proizvodnje u skladu sa odlukom vlade Srbije o osnivanju Javnog preduzeća Elektromreža Srbije. 25. oktobra 2005. Potpisan ugovor o energetskoj zajednici za jugoistočnu Evropu kojim je definisano jedinstveno tržište struje i gasa za Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Bugarsku, Rumuniju, Albaniju i Kosovo pod rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija. Februar 2008: Na slobodnom tržištu mogu da se snabdevaju svi koji troše iznad 200.000 kilovat časova, čime je obuhvaćeno 47% tržišta. To, međutim, nije obaveza |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
