 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
7 Sep 2011 - rts EPS zapošljava mlade stručnjake 6 Sep 2011 - danas Hidroelektrana nakon 20 godina 5 Sep 2011 - rts Obnova hidroelektane na Drini 5 Sep 2011 - smedia Završetak remonta bloka B-2 10. septembra 4 Sep 2011 - kWh Bez straha na tržište 4 Sep 2011 - kWh EDB: Kasa, ipak, odmerava napon 2 Sep 2011 - rts Kineski kredit za Kostolac
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3536 do 3542 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
4 Sep 2011 - kWh - EDB: Kasa, ipak, odmerava napon U protekloj deceniji svi godišnji planovi razvoja elektrodistributivnog sistema EPS-a, dakle i njegovih zavisnih privrednih društava za distribuciju, kresani su barem po tri puta pre nego što bi bili usvojeni. Najpre bi se pravio spisak neophodnih ulaganja, pa vagao u odnosu na finansijske mogućnosti, pri čemu bi se odmah prepolovio, a onda, dodatnim uravnoteženjima u okviru celokupnog sistema EPS-a, sa potpunijim uvidom u kredibilitet za nova bankarska zaduženja, smanjivao za još 10, pa 20 odsto, dok se ne bi sveo na one objekte i delove mreže za kojima je u datoj godini bila preka potreba. Za to vreme, potrošnja električne energije neprestano je rasla, broj kupaca se uvećavao, a opterećenost trafostanica i elektrovodova sve više je postajala smetnja kvalitetnom snabdevanju potrošača. Pri svemu ovome, u poslednje dve-tri godine, većina PD ED nije uspevala da realizuje ni ono što je s mukom uvršćeno u planove investicija, uglavnom zbog komplikovane procedure rešavanja imovinskih odnosa i sporosti u odobravanju početka izgradnje. Brže do dozvola U „Elektrodistribuciji Beograd“, bar što se ovih dozvola tiče, stvari su se bitno promenile. Uprava Beograda je, uporedo sa usvajanjem Strategije razvoja energetike Beograda, preduzela i organizacione mere da se dozvole za gradnju dobijaju brže i u isto vreme uspostavila koordinaciju u izgradnji komunalne infrastrukture, što i EDB-u omogućuje efikasnije izvođenje sopstvenih radova. Zahvaljujući takvom od- nosu gradskih vlasti, EDB je za sedam meseci ove godine uspeo da izgradi stotinu novih TS 10/0,4 kV, to jest onoliko koliko i cele prošle godine i mnogo više nego u prethodnim godišnjim periodima. Pominjući ovu novu, povoljniju, klimu za investiranje i izgradnju elektrodistributivnih objekata i mreže, mr Nebojša Radovanović, direktor Direkcije planiranja i investicija u PD „Elektrodistribucija Beograd“, ističe da će ovakva blagonaklonost nadležnih naročito dobro doći u godinama koje dolaze, a za koje EDB već ima jasno postavljene investicione ciljeve. – Naši investicioni planovi proizlaze iz obaveza utvrđenih strategijama razvoja energetike Republike Srbije i grada Beograda, kao i dugoročnih planova razvoja elektrodistributivnog sistema JP EPS-a i Elektrodistribucije Beograd do 2025. godine. Sada se na osnovu tih dokumenata priprema srednjoročni plan za period 2012–2017. godina, ali smo predstojeću godinu već uvrstili u dvogodišnji plan za 2011/2012, koji će označiti zamah investicija u ED sistem Beograda, jer počinjemo gradnju dve TS 110/10 kV, za kojima odavno postoji potreba, ali nije bilo sredstava, niti odgovarajućih komunalnih uslova za gradnju – rekao je Radovanović i najavio da će do kraja ove godine biti objavljeni tenderi za nabavku kablova 110 kV za obe ove „stodesetke“, kao i za nabavku elektroopreme za novu TS 110/10 kV „Beograd 41“, u Bloku 32 na Novom Beogradu. Druga „stodesetka“ gradiće se kod Autokomande (TS 110/10 kV „Beograd 23), a za napajanje obe ove visokonaponske TS biće potrebno da se položi po pet kilometara 110 kV podzemnog kabla, za čije je trase, pohvalio se Radovanović, već obezbeđena lokacijska dozvola, što je u ranijem periodu bio najteži deo posla. I to nije sve što se odnosi na objekte 110-kilovoltnog napona. Na Voždovcu će se rekonstruisati TS „Beograd 13“, kojoj će se uvećati snaga, tako da će moći da „prihvati“ svu potrošnju u budućem naselju koje se gradi na lokaciji bivše vojne kasarne „4. jul“. Bez ove investicije EDB-a, to naselje bilo bi u mraku pošto je TS „Beograd 13“ nominalno već opterećena potrošnjom električne energije u ovom delu grada. – U Bariču, na TS 110/10 kV „Beograd 22“ – kazao je Radovanović – ugrađujemo mernu opremu na 10- kilovoltnim izvodima, kako bismo deo kapaciteta ovog objekta osposobili za snabdevanje konzumnog područja Obrenovca. Reč je o kupcima iz kategorije „široka potrošnja“, to jest domaćinstvima i malim potrošačima, čija se potrošnja značajno uvećala, za razliku od industrijske, za koju je ova trafo-stanica prvobitno bila namenjena. Izgradnja dve nove i rekonstrukcija sa adaptacijom dve postojeće „stodesetke“ obeležiće tekući dvogodišnji plan ulaganja EDB-a u visoki napon. Naš sagovornik kaže da je to ono što je krunsko za ovaj period, ali da zavidnog investiranja ima i na srednjem i niskom naponu. – Planom razvoja do 2017. predviđena je izgradnja pet novih trafo-stanica 35/10 kilovolti, kao i rekonstrukcija i uvećanje kapaciteta postojećih deset TS ovog naponskog nivoa. Kada to budemo završili, moći ćemo da kažemo da smo u dobroj meri ojačali srednji napon i da smo otvorili mogućnost za prihvatanje značajnijeg broja kupaca, jer uveliko gradimo i TS 10/0,4 kV. Do kraja ove godine, na primer, pored onih stotinu koje sam pomenuo, planiramo da izgradimo još barem pedesetak TS 10/0,4 kV – istakao je Radovanović. Razgovor smo vratili na visoki napon. I ne samo zato što je to sada bolni nivo u elektrodistributivnom sistemu EPS-a u celini, jer „stodesetki“ nema dovoljno, a većina ih je i zastarela, već pre svega stoga što su to objekti čija izgradnja najviše košta, pogotovo kada se računa i cena izgradnje napojnih kablova i nadzemnih vodova. Velika ulaganja u visoki napon Radovanović je naveo da EDB planira da do 2017. godine počne gradnju još tri nove trafo-stanice 110 kV, i to u Železniku i opštini Palilula, na levoj obali Dunava, sa transformacijom na 10, a u Grockoj na 35 kV. Istakao je da je to najmanje što mora da se uradi s obzirom na rast naselja i uvećavanje potrošnje električne energije. Na pitanje koliko je za to potrebno finansijskih sredstava, odgovorio je: – Mnogo. Znatno više nego što EDB može da izdvoji iz sopstvenih prihoda ukoliko cena električne energije bude i dalje ograničena na nivo da za investiranje, uz troškove održavanja ED sistema i ukupnog poslovanja, ostaju praktično mrvice. Pošto finansijske kalkulacije za te buduće TS 110 kV nisu napravljene, a zavisiće ne samo od prihoda EDB i EPS-a nego i od cene električne energije, kursa dinara, inflacije, pa i od kamatnih stopa pri eventualnom zaduživanju, najbolje je da mogući obim finansijskih sredstava ilustrujemo ulaganjima u ovoj i idućoj godini. Ove godine će EDB u izgradnju planiranih objekata i mreže na konzumnom području grada Beograda uložiti dve milijarde dinara ili 20 miliona evra. Iduće godine, s obzirom na veći obim poslova, ne računajući pri tome ni inflaciju ni mogući rast kursnih razlika, ulaganja će biti 50 odsto veća. Tačnije, biće uloženo oko tri milijarde dinara ili 30 miliona evra. I ovim se, valjda, pokazuje koliko EDB ulaže napora da što brže nadoknadi ono što je gotovo dve decenije izostavljano da se uradi i što je odlagano za neka bolja vremena. Radovanović smatra da je „bolje vreme“ za Elektrodistribuciju Beograd kročilo i da su započeti investicioni poduhvati na teritoriji Beograda, pored ostalog, dobar uvod u realizaciju opredeljenja JP EPS-a da se od iduće godine uveća investiranje u distribucije, kako bi se otvaranje unutrašnjeg tržišta električne energije pripremljeno dočekalo. – Pri tome, ja ne tvrdim da je EDB u potpunosti uhvatio korak s razvojem grada. Još smo u situaciji da nas potrebe grada prisiljavaju da se naprežemo i preko svojih mogućnosti investiranja. Nama kasa (finansije) i dalje u najvećoj meri određuju koliko ćemo i u koji naponski nivo da ulažemo. Važno je, međutim, da smo korak s razvojem počeli postepeno da hvata- mo – istakao je Radovanović, koji je, pored toga što je direktor direkcije u EDB-u, i predsednik Srpskog društva za osvetljenje, koje se diči tradicijom od 1955. godine. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
