 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
5 Okt 2011 - blic Sajmovi energetike i zaštite životne sredine 4 Okt 2011 - b92 Kina ulazi na velika vrata u Srbiju 4 Okt 2011 - rts ZGRADE DOBIJAJU "PASOŠE" 3 Okt 2011 - kWh Uspešan start peštarske vetrenjače 3 Okt 2011 - kWh Nove šanse za profit 3 Okt 2011 - kWh Na ceni je naša pamet 3 Okt 2011 - novosti EDB:MILIJARDA U NOVE TRAFOE
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3494 do 3500 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
3 Okt 2011 - kWh - Na ceni je naša pamet Elektroenergetski sistem Srbije nekada je pratio razvoj novih tehnologija, za vreme nekadašnje države bio je na dobrom glasu I prepoznatljiv po izvozu električne energije, a kako ističe naš sagovornik prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, onda su stigle godine ekonomskih sankcija i sve teškoće izolacije, koje su donele dve decenije neinvestiranja i odliva kadrova. Srpska škola energetike bila je najjača u regionu i EPS je bio najjači sistem, ipak posle toliko godina mnogi su otišli napred i pretekli nas. Rektor Univerziteta u Beogradu ukazuje da je elektroenergetika, a najviše JP „Elektroprivreda Srbije“, tokom poslednjih dvadeset godina postala i instrument kojim se čuva socijalni mir i standard stanovništva, ali je više nego jasno da se socijalna politika ne može voditi preko leđa energetike. U poslednje vreme najavljuju se mnoge investicije u energetici, pokreću se projekti gradnje novih termoelektrana i hidroelektrana. Ima li šanse za oporavak srpske energetike? Šansa je u uvođenju novih tehnologija, većem korišćenju obnovljivih izvora energije, a sve više se govori o investicijama u desetine malih hidroelektrana. Treba koristiti i ostale vidove „zelene“ energije, kao što je solarna. Ipak, ne treba zaboraviti da je naš glavni energent ugalj, ali treba promeniti i usavršiti trenutnu tehnologiju. Energetska efikasnost tog uglja je limitirana, postrojenja su izgrađena pre više od 30 godina, a modernizacije su neophodne kako bismo dostigli međunarodne standarde u zaštiti životne sredine. Da li je onda ovo poslednji „voz“ za pokretanje investicija? Propustili smo mnogo takvih trenutaka, a ako propustimo i ovaj izgubićemo i kadrove i vreme. Bez investicija koje pokreću kompanije, poput EPS-a, nema napretka. Škole, fakulteti uče stručnjake da „plivaju“, ali vrhunski „plivači“ mogu postati samo radom u kompanijama. I zato nam treba EPS. Srbija ne može bez sopstvenog razvoja, potom da se umrežava sa regionom, a potom da izađe na evropsko tržište. Ali ako nema šta da se umreži, ostajemo na repu. Zato treba razvijati visoke tehnologije, jer Srbija može da prodaje samo pamet, inovacije i kreativnost. Imamo li potencijal za to? Imamo. Univerzitet u Beogradu ima dogovor o saradnji sa Naftnom industrijom Srbije, a EPS i Univerzitet i beogradski tehnički fakulteti decenijama odlično sarađuju. Naš Elektrotehnički fakultet bio je među prvih 10 do 15 visokoobrazovnih institucija u svetu i sada nas tamo predstavljaju naši nekadašnji studenti, koji su otišli i napravili karijere u svetu. Sa Elektrotehničkim, Rudarsko-geološkim, Tehnološkim i Mašinskim fakultetom imamo bazu u školskom sistemu. Imamo snage, iskustva i kvaliteta, a stručnost kadrova pokazali su naši inženjeri za vreme bombardovanja koji su u rekordnom roku popravili ono što niko nije verovao da će uraditi. Posle više od dve decenije EPS zajedno sa strateškim partnerima pokreće nekoliko investicija, godinama se rade modernizacije postojećih elektrana, kako ocenjujete te projekte? Nemamo kud i ne možemo nazad, ali moramo minimizirati štetu neinvestiranja. Elektroenergetika predstavlja jedan od najsloženijih sistema, gde se prelamaju vrhunske tehnologije i sve struke. Uz sve to je i profitabilan sistem, jer proizvod ima tržišnu vrednost. Kod nas, međutim, nije sve baš tako. Zašto naš proizvod nije tržišna roba? Glavni problem je što se politika menja u upravljanje u javnim preduzećima, ali stručan kadar na vrhu kompanije mora da postoji. U slučaju EPS-a, stručni menadžment srećom postoji. Mnogo se govori o upravnim odborima i smatram da treba da postoje, ali ne ovakvi kakvi su. U njima treba da rade kompetentni ljudi koji mogu da pomognu. EPS i mnoge naučne institucije godinama sarađuju u modernizacijama elektrana, koliko je taj odnos važan za školovanje mladih stručnjaka? Celo Odeljenje za elektroenergetiku sa ETF radilo je na projektu regulacije i upravljanja u TENT-u u Obrenovcu i uz domaći razvoj i pamet ispravljene su greške koje je „Simens“ učinio. Ta vrsta saradnje veoma je važna za kvalitet obrazovanja, jer ako ima projekata visokog nivoa sa naučnog gledišta i u njima učestvuju stručnjaci sa fakulteta, onda je to put za dalje plasiranje u nastavu. EPS je jedna od retkih kompanija koja se bavi razvojem i novim tehnologijama uprkos teškim uslovima u kojima posluje, a mnogi eksperti iz EPS-a učestvuju u nastavi na fakultetima. Postoji li mogućnost da se saradnja fakulteta sa EPS-om unapredi? Nedostaje praksa za studente. U Nemačkoj je čak obavezna praksa od šest meseci do godinu dana u industriji, jer je namera da kroz rad studenti steknu i praktično znanje. Bivši ministar energetike Petar Škundrić obezbedio je 100 stipendija za studente tehničkih fakulteta, i to pre svega od privatnih kompanija, ali to nije dovoljno. Dodatni problem je što te male privatne firme ne mogu da opstanu u vreme krize. Firme su voljne da daju stipendiju, prime ljude, ali da bi opstali na tržištu moraju da rade za veći sistem. Jasno je da nedostaje organizacija, ali sve je pitanje volje. Mnogo toga želimo, ali sve ostaje na rečima i malo toga se u praksi i uradi. Treba imati snage i volje, ali od vrha. EPS pomaže i Univerzitetu i tehničkim fakultetima, ali bi bilo dobro organizovati praksu, jer je to idealna prilika za kompaniju da napravi selekciju i izabere najbolje. Nekada se tako radilo. Kako sprečiti odliv mozgova? Treba zapošljavati mlade ljude, praviti timove mladosti i iskustva, dati im plate da mogu da žive od svog rada. Kada se uračunaju svi troškovi, Srbija je na odlivu mozgova izgubila čak 12,5 milijardi evra. Nikada nismo dobili toliko nazad. Država mora da ima svoje prioritete i to su energetika, poljoprivreda, vode, infrastruktura, ali kod nas ne postoji organizacija i politička volja. Sve je samo na rečima, a naši političari se više bave samim sobom nego što rade svoj posao. Posle havarije u nuklearki u Fukušimi, energetski planovi su se poremetili, da li je i Srbija još dalje od nuklearki? O nuklearnoj energiji se izbegava razgovor, ali nesreća u Japanu je pogoršala situaciju. To što se desilo u Fukušimi nema veze sa nuklearnim postrojenjem, već sa prirodnim fenomenom i ljudskim faktorom. Uzrok havarije nije zemljotres, već cunami, čiji toliki talas niko nije predvideo. I pre Fukušime stručnjaci su upozoravali da Srbija sada i nema stručnjake koji bi se bavili nuklearnom energijom. Ima li pomaka makar na polju edukacije? Pre više od dvadeset godina postojao je Odsek za tehničku fiziku i nuklearnu tehniku na ETF-u, a sada samo postoji nuklearna tehnika koja se najviše odnosi na biomedicinu. Posle havarije u Černobilju donet je zakon i ukinut je odsek. Institut „Vinča“ bio je jedan od najsavremenijih, Srbija je bila jedan od osnivača CERNA, a sada treba tamo da se vratimo. U „Vinči“ nema više reaktora, otišlo je gorivo i ostaje nam samo to da se bavimo školstvom. Ideja je da napravimo multidisciplinarni program nuklearne energetike i da učestvuju Institut „Vinča“, Institut za fiziku, Fizički fakultet i ETF, te da zajedno sa bivšim studentima koji se bave sa tim u svetu prvo pokrenemo postdiplomske studije, potom redovne i napravimo doktorske. Postoji mogućnost da uz pomoć naših stručnjaka, kao što je Jasmina Vujić, naši studenti posete svetske laboratorije i tako steknu dodatna znanja. Beogradski univerzitet je potpisnik Deklaracije o proglašenju 2011. godinom energetske efikasnosti. Na koji način učestvuje u tom programu? Ideja je da se uključimo kroz obrazovanje i formalno i neformal- no, odnosno da se se stvori kultura i studenti sami razmišljaju na tu temu. Sa učenjem o energetskoj efikasnosti treba početi još u osnovnoj školi i potom dalje kroz obrazovanje. Sada je ideja da se započne sa projektima koji će se baviti edukacijom na fakultetima. Jedan od projekata je sistem prekidača, koji će gasiti svetlo kada svi izađu iz učionice. Gde ne bude mogao da radi taj sistem, postaviće se nalepnica koja će podsećati da svetlo treba da se ugasi. I sa studentima iz grupe „Strawberry energy“, koji su osvojili u Briselu prvu nagradu za svoj solarni punjač, planiramo da postavimo dva takva uređaja. Jedan bi bio postavljen u Studentskom parku, a drugi u parku kod Vukovog spomenika ili ispod Pravnog fakulteta. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
