 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
12 Okt 2011 - balkan ŠTEDIMO ENERGIJU – INVESTIRAJMO U BUDUĆNOST 12 Okt 2011 - b92 Masdar interesuje saradnja sa EPS-om 11 Okt 2011 - novosti EPS i dalje počiva na uglju 10 Okt 2011 - kurir SUMPOR IDE U ISTORIJU 8 Okt 2011 - politika Kinezi bi i na Pešter 8 Okt 2011 - blic Kovin: Prvi vetropark 2013. 8 Okt 2011 - smedia Srbijagas za izgradnju gasnih elektrana
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3480 do 3486 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
8 Okt 2011 - politika - Kinezi bi i na Pešter Više stranih investitora, među kojima su i neke od najvećih kineskih kompanija, zainteresovano je za gradnju nove termoelektraneu blizini rudnika uglja „Štavalj” kod Sjenice, potvrdio je juče za „Politiku” Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku. – Pre nekoliko godina urađena je predstudija izvodljivosti o kvalitetu i količini uglja iz rudnika „Štavalj”, kao i o mogućnosti izgradnje jednog novog termobloka, snage oko 300 megavata. S obzirom na to da je reč o veoma kvalitetnom uglju, nekoliko potencijalnih stranih investitora,ali i neke od najvećih kineskih kompanija su se zainteresovale za ceo projekat – pojašnjava Škundrić. Realizacijom ove investicije Srbija bi značajno osnažila elektroenergetski sektor i bila bi u prilici da izvozi veće količine struje nego danas. Insistira se, ukoliko projekat zaživi, da se realizuje prema najvišim standardima u oblasti zaštite životne sredine, s obzirom na to da bi se nova termoelektrana nalazila u prirodnom rezervatu koji predstavlja jednu od najčistijih sredina u našoj zemlji. Istovremeno je važno, naglašava Škundrić,da se vodi računa o tehnologiji koja bi bila korišćena, budući da se radi o nerazvijenom području, a ovakva investicija bi u velikoj meri pokrenula privredu ovog kraja, što bi dovelo da zapošljavanja onih koji su sada bez posla. Realizacijom ove investicije Srbija bi osnažila elektroenergetski sektor i bila bi u prilici da izvozi veće količine električne energije nego danas, zaključuje on. Na nivou vlade još nije, kako se nezvanično saznaje, doneta odluka da li bi se za izbor novog strateškog partnera raspisivao tender, ili bi se posao dogovorio kroz direktan kontakt naše države i kompanije zainteresovane za ovaj posao. Budući da su tenderi za gradnju pojedinih termoelektrana propali, poput onog za TENT B-3, može se očekivati da se ceo posao oko „Štavlja” završi kroz direktan razgovor, između ostalog i zbog skraćenja roka za realizaciju celog projekta. Jer bi on mnogo duže trajao ako bi se poštovala cela procedura raspisivanja javnog poziva. Iako je najava Zlatka Dragosavljevića, državnog sekretara Ministarstva životne sredine i rudarstva, o gradnji nove termoelektrane na Pešteri snage 320 megavata odjeknula u javnosti kao iznenađujuća, treba reći da se o ovom projektu pričalo još pre godinu i po dana kada je bilo reči o strategiji reforme rudnika s podzemnom eksploatacijom za koje nije bila predviđena privatizacija, već strateško partnerstvo. Strategija je predviđala privlačenje stranih investitora, koji bi trebalo da izgrade termoelektrane, a potom da država s rudnicima postane strateški partner tih termoelektrana. Upravo je takav plan predviđen i za „Štavalj”. Na taj način bi se kroz proizvodnju više energije na poseban način vraćalo u termoenergetski sistem Srbije, gde im je i mesto. Smatra se, kaže sagovornik upućen u ceo projekat, da je to optimalan model, koji pruža najbolje šanse za razvoj rudnika s rezervama uglja, dok onima koji i nemaju obezbeđuje postepen ulazak u proces njihovog zatvaranja. Još jedna potvrda da se na ovaj projekat gleda ozbiljno moglo bi biti i to što se među prioritetnim projektima na sajtu Ministarstva prostornog planiranja i rudarstva nalazi upravo „razvoj rudnika uglja i izgradnja TE ’Štavalj’”. Kako se može videti, reč je o grinfild investiciji. Predstudija izvodljivosti za ovaj projekat potvrđuje da su rezerve uglja u „Štavlju” oko 124,6 miliona tona, proizvodni troškovi 16,99 evra po toni, proizvodna cena po kilovatu 4,16 evrocenti. Kapitalni izdaci – odnosno ulaganja u razvoj rudnika uglja iznosila bi 367,6 miliona evra, a izgradnja nove termoelektrane 375 miliona evra, odnosno ukupna vrednost projekta bi bila 742,6 miliona evra. Projekta predviđa mogućnost finansiranja preko IPA pretpristupnih fondova, kroz koncesiju ili privatno finansiranje. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
