 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
2 Jul 2012 - kWh Kasni balkanska „strujna pijaca" 2 Jul 2012 - kWh Tender za duži vek 1 Jul 2012 - blic Popusti za štediše struje do kraja godine 1 Jul 2012 - novosti Cena struja i dalje pod kontrolom Vlade 28 Jun 2012 - balkan Mamuti ugrožavaju enegetski bilans Srbije 27 Jun 2012 - danas Proslavljen rođendan Elektrovojvodine 24 Jun 2012 - rts Vetrom do struje
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3151 do 3157 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
2 Jul 2012 - kWh - Kasni balkanska „strujna pijaca" Formiranje regionalnog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi, u odnosu na prvobitne procene, kasni dve do tri godine. Nedavne velike nevolj sa električnom energijom, koje su ponajviše uzrokovale suša i jaka zima, iz više razloga jasno su ukazale na veliku potrebu i važnost brzog formiranja balkanske „strujne pijace“. Na Regionalnoj energetskoj konferenciji RE:ENERGY, nedavno održanoj u Beogradu, naznačeno je da nacionalna energetska tržišta u ovom delu Evrope ne mogu lako da se formiraju. Neka su toliko mala da to jednostavno nije moguće. Zbog optimizacije resursa na regionalnom nivou, kao i postizanja krajnjeg cilja postojećih evropskih direktiva (što niža cena struje za krajnje potrošače), ovde, kako je konstatovano, mora da postoji jasan regionalni pristup, odnosno neophodno je stvaranje regionalnog energetskog tržišta.Prvi korak ka tome je stvaranje zakonodavnog okvira, definisanog kroz evropske direktive, uključujući i Treći energetski paket EU, koji se u našem regionu sprovodi kroz Energetsku zajednicu, čiji su potpisnici zemlje jugoistočne Evrope, zajedno sa Moldavijom i Ukrajinom. Sa zakonima se u regionu odmaklo, ali najviše nedostaju odgovarajući podzakonski akti, koji bi direktno omogućili sprovođenje svih tih ciljeva u praksi. Mladen Apostolović, šef Sekto ra za trgovinu kompanije EFT, napomenuo je na ovom skupu da je u avgustu 2011. godine objavljen regionalni plan za integraciju tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi i da su ove zemlje već pola godine u zaostatku za tadašnjim planovima. Početak onoga što je tamo zapisano još je neizvestan, pa je očigledno da moraju da se podstaknu odgovarajuće nacionalne institucije, regulatorne agencije i drugi, kako bi se ti regionalni planovi ostvarili. ❚ Dobar proizvodni miks u regionu Pod regionalnim tržištem JIE podrazumeva se tržište od Mađarske i Slovenije, do Rumunije, Bugarske i na jugu do Grčke. Godišnja potrošnja na ovom tržištu iznosi 280 milijardi kilovatčasova električne energije. Apostolović napominje da u regionu postoji veoma dobar proizvodni miks, jer se 30 odsto električne energije dobija iz hidroelektrana, a ostalo iz TE i NE, sa značajnim povećanjem učešća obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje. On je naveo procenu da, zbog relativno malog učešća ovih izvora u ukupnoj proizvodnji eletrične energije, bar u naredne dve godine oni neće imati nikakav uticaj na rast veleprodajnih cena struje u regionu. Kada ima dovoljno vode u regionu, sistem je fleksibilan i može da se prilagođava tržištu i sa tehničke i sa ekonomske strane (isporuka struje u piku i pumpanje u akumulacije noću). Međutim, ovaj stručnjak navodi da postoji i loša strana koja je lako mogla da se uoči u poslednjem kvartalu prošle i prvom kvartalu ove godine. To su ekstremne suše, koje se ipak događaju svakih pet do deset godina. - U tom slučaju, kada nisu razrađeni ostali mehanizmi za očuvanje tržišta, događaju se loše stvari, kao na primer proglašenje više sile tamo gde je ima i gde je nema. Do izražaja su došla i velika podbacivanja u planiranju. Korektivne mere bile su drastične, ali tako ekstremna situacija zahtevala je i ekstremne mere za njihovo rešavanje. Ovako negativne posledice su mogle da se umanje formiranjem jednog funkcionalnog regionalnog tržišta električne energije. Ono je bilo potrebno i zbog formiranja referentne cene struje. Ovakvo tržište može da se formira integracijom postojećih tržišta, koja su uglavnom nerazvijena, ili uopšte ne postoje. Zato mislim da je potrebno doći do nekog regionalnog plana ili regionalne berze električne energije, koja bi obavljaja funkciju tržišta za zemlje koja nemaju nacionalna tržišta električne energije - kaže Apostolović i napominje da bi jedino to moglo da se uradi brzo. Jer, kako je rekao, stalno se priča o novim elektranama, a one mogu da budu izgrađene za najmanje pet godina i zato treba odmah da se vidi šta može da se uradi u narednih šest meseci do godinu dana. Nedavna istraživanja pokazala su da u regionu JIE postoji 30 milijardi kilovat-časova za slobodnu prekograničnu trgovinu električnom energijom. Prodaju ih oni koji imaju viškove, a kupuju ih zemlje sa strujnim deficitom. - Postoji, dakle, nekakvo tržište električne energije u regionu, ali ono nije uređeno i dovoljno transparentno. Potencijala definitivno ima - napominje Apostolović. ❚ Prekrajanje postojećeg tržišta - Kapitalne investicije u regionu su glavni korak bez koga nema razvoja i tržišta. Kada je reč o prenosu električne energije, ima nacionalnih planova, ali nema i rešenja za finansiranje tih projekata. Izgrađeno je, na sreću, ipak nekoliko značajnih interkonektivnih dalekovoda, jer bismo bez njih ove zime imali mnogo težu situaciju u regionu. Zagovornik sam regionalnog planiranja prenosne mreže. Postojeći projekti nisu podignuti na viši nivo. To je u državnim rukama, a i privatnih investicija je malo. One su sada veoma potrebne, jer region nema para. Veoma pozitivno je ocenjen početak izrade regionalne energetske strategije, pod pokroviteljstvom Energetske zajednice i očekuje se da će tu biti pokrenuto pitanje regionalnog investiranja u proizvodne kapacitete. Poznavaoci tih prilika naglašavaju da para ima i da je jedino potrebno da projekat pokaže da će se kasnijom prodajom proizvedene električne energije investitoru vratiti uložena sredstva, sa zadovoljavajućim interesnim rejtingom. Zaineresovani investitori se, dakle, mogu naći. Izvesnih problema ima u podzakonskim aktima i slaboj investicionoj klimi za privlačenja privatnog kapitala. Pohvaljeno je to što je u Srbiji počelo da se radi na javno-privatnom partnerstvu i što se pripremaju jasna i transparentna dokumenta. Jer, kako je navedeno, definitivno je da Srbija poseduje neke važne resurse, a privatnici ideje kako da ih iskoriste. Simbiozom ta dva faktora, kako je rečeno, može da se postigne najbolji efekat za sve. Jer da bi se imalo funkcionalno tržište mora da postoji višak elektroenergetskih kapaciteta, a potrošači imaju jedini cilj - da što jeftinije kupe električnu energiju. ❚ Skraćenje puta do „pijace“ Apostolović napominje da za potrebe stvaranja funkcionalnog tržišta električne energije u relativno kratkom roku može da se obavi dalja deregulacija, najpre u okviru prenosnih kompanija, a bitno je i kako će se finansirati rad prenosne mreže za potrebe jedinstvenog tržišta. Kako je naglasio, razdvajanje tehnike i finansija jako je važno sa trgovačke strane. Potrebno je izdvajanje proizvodne, snabdevačke i distributivne komponente. Na drugoj strani postoje kvalifi- kovani kupci i postoji obaveza da oni izađu na slobodno tržište do određenog datuma. U Srbiji će to biti početkom 2013. godine i faktički će biti naterani da kupuju skuplju struju na tržištu. Pojaviće se i novi ponuđači, koji će se međusobno takmičiti. Stvoriće se likvidnost i tek tada će se formirati pravo tržište električne energije. - Brzo mogu da se unaprede i razviju pravila i procedure. Kod nas u regionu jedino su prekogranični prenosni kapaciteti doživeli napredak. Formirana je i projektna kompanija za sprovođenje zajedničkih aukcija u JIE. Ima, dakle, pomaka, ali sa zakašnjenima od dve do tri godine. Veoma je značajno ukinuti eksportne takse, koje su u nekim zemljama regiona upakovane u neke druge vrste dažbina. Znači, zvanično ne postoje, ali de fakto one potrošačima u jednoj zemlji omogućuju korišćenje jeftinije električne energije. To nije u skladu sa evropskim zakonima i to je u suštini eksportna taksa. Jedina tri izvoznika struje u Regionu JIE u stvari imaju te eksportne takse: Bugarska, Rumunija i BiH - druge zemlje ih nemaju. U BiH, doduše, imaju nameru uskoro da ukinu tu taksu. To i ostali moraju da učine, jer kakva je to ravnopravnost u Evropi, ako ista roba za jedne, na primer, košta 10, a za druge 20 evra, samo zato što žive u različitim zemljama. Bez toga nema istinskog regionalnog tržišta - zaključio je Apostolović.__ |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
