 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
17 Jul 2012 - rts Makaze za dužnike 16 Jul 2012 - akter Neiskorišćeno blago 15 Jul 2012 - b92 Zbog suše i manje struje 15 Jul 2012 - blic CWP hoće da uloži 450 miliona evra u VE u Kovinu 12 Jul 2012 - danas Struju plaća 98,73 građanina Vojvodine 10 Jul 2012 - blic Svet tek sad prepoznaje Teslino vizionarsko delo 10 jul 2012 - b92 EPS kupuje bager za Kolubaru
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 3137 do 3143 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
16 Jul 2012 - akter - Neiskorišćeno blago Samo energija vetra u Srbiji procenjena je na 2,3 milijardi kWh godišnje, što je oko sedam odsto proizvodnje struje za 12 meseci. Za sada se, međutim, potencijali energije vetra, ali ni drugi oblici obnovljive energije, ni iz daleka ne koriste koliko bi trebalo i moglo. Koalicioni sporazum SNS-a, koalicije SPS-PUPS-JS i URS-a, iako se u grubim tačkama bavi uglavnom gorućim problemima kao što su korupcija i loša ekonomska situacija, energetiku ne pominje niti jednom rečju, te za sada ostaje nepoznanica kakvu će politiku nova vlada voditi na tom planu. Trenutno se u Srbiji oko dve trećine ukupno proizvedene energije dobija iz uglja, dok se ostala energija (oko 30 odsto) dobija iz obnovljivog izvora, odnosno velikih hidroelektrana. Ostali obnovljivi izvori, poput biomase, solarne energije, vetra i geotermalne energije, imaju veoma malo učešće od oko 0,7 promila. Prema podacima Ministarstva energetike, Srbija ima potencijal da 55 odsto ukupne energije ssama proizvodi i dobija iz obnovljivih izvora, a koristi svega 18 odsto potencijala. Šta imamo? Najveći potencijali obnovljivih izvora su u biomasi, oko 49 odsto, velike hidroelektrane zauzimaju oko 30, solarna energija 13, vetar i geotermalna energija po četiri odsto, dok male hidroelektrane čine tri odsto. Najpogodnije oblasti za postavljanje vetrogeneratora su istočni delovi Srbije, planinske oblasti poput Zlatibora i Kopaonika i Panonska nizija. Najveći potencijal leži u Banatu, za koji i vlada najveće interesovanje među mogućim investitorima. Ipak, prepreka je to što izgradnja farmi vetrenjača nije jeftina, a priozvodnja može biti nestabilna i nepredvidiva, zbog čega treba imati rezervne kapacitete da bi elektroenergetski sistem funkcionisao. Osim toga, velika sredstva zahteva i priključivanje vetroelektrana na sistem. Za sada je izdato 12 energetskih dozvola (oko 1.400 MW i u postupku oko 600 MW). Uprkos izdatim dozvolama, Srbija je ipak i dalje jedna od tri evropske zemlje koja nema nijedan vetrogenerator u eleketroenergetskom sistemu. Nameru da u njih ulažu do sada su pokazali „Elektroprivreda Srbije“, koja želi da gradi vetropark kod Kostolca sa početnom snagom od 30 megavata, zatim Srpsko udruženje za energiju vetra SEWEA, sastavljeno od kompanija „Energowind“, „Energogreen/MK Fintel Wind“, „Vetropark Inđija/Kelag“ i „Continental Wind Partners“. Te kompanije 2011. najavile su investicije u vrednosti od oko milijardu i po evra, kapaciteti bi prema najavama trebalo da budu izgrađeni za dve godine, a ulaganja bi iznosila 700 miliona evra za vetrenjače ukupne snage 400 megavata u Inđiji, Kovinu, Plandištu i Vršcu. Ukupan godišnji trošak otkupa energije proizvedene iz obnovljivih izvora je 2,1 milion evra. Prosečna otkupna cena takve energije je 8,69 evrocenta za kilovat čas. Iako proizvodnje, dakle, ima u tragovima, problem je što u Srbiji nema elektrana na biomasu, biogas, otpad i geotermalnu energiju, a stručnjaci preporučuju da u tim oblastima treba dati veće podsticaje da bi se stimulisala proizvodnja. Liberalizovano tržište Novi Zakon o energetici je već donet i predviđa liberalizaciju i otvaranje tržišta energije i energenata. Od 1. oktobra 2012. godine Agencija za energetiku samostalno će određivati cenu električne energije i gasa bez Vlade Srbije, a tu je i privremeni status povlašćenog proizvođača za solarne i vetroelektrane. Ipak, čini se da je kriza učinila svoje i stavila projekte te vrsta ad akta. Izuzetaka ima, ali su vrlo retki i nedovoljni. Potezi nove vlade koji se očekuju jesu izrada Nove strategije razvoja energetskog sektora RS 2025 (2030) i Akcioni plan za obnovljive izvore energije. Na izdašnije subvencije države teško da se može računati u uslovima kada u budžetu zjapi rupa od gotovo 100 milijardi dinara. Ono što je izvesno jeste da će budući ministar energetike imati pune ruke posle da premosti jaz između preopterećenog energetskog sistema sa jedne i neiskorišćenih potencijala sa druge strane. Najvetrovitija područja Lokacije sa najvećom prosečnom godišnjom brzinom vetra u Srbiji su Midžor (7,66 metara u sekundi), Suva planina (6,46 metara u sekundi), Vršački breg i Tupižnica (6,27), Krepoljani (6,18) i Deli Jovan (6,13). |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
