 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
4 Apr 2013 - beta Gubici RB Kolubara u 2013. oko 3,5 milijardi dinar 3 Apr 2013 - dnevnik U TE Kovin biće uloženo više od 500 miliona evra 3 Apr 2013 - vesti Produžen rok za vraćanje duga za struju 3 Apr 2013 - nmagazin Zdrava industrija plaća gubitke EPS-a 1 Apr 2013 - blic Besplatne količine struje za ugrožene od 1. aprila 1 Apr 2013 - ems TENT u sekundarnoj regulaciji 1 Apr 2013 - ems Saradnja JP EMS i Transelektrike
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2829 do 2835 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
3 Apr 2013 - dnevnik - U TE Kovin biće uloženo više od 500 miliona evra Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da bi u toku ove godine trebalo da bude poznato ko će graditi termoelektranu u Kovinu, u koju će biti uloženo između 500 i 700 miliona evra. "Požurićemo sa investicijama u Kovinu i radovima u rudniku za podvodnu eksploataciju uglja Kovin i na izgradnji nove termoelektrane, jer je izgradnja tog termokapaciteta jedan od prioriteta ulaganja u energetici Srbije", rekla je Mihajlović prilikom obilaska tog rudnika. Ona je podsetila da već ima zainteresovanih investitora da ulažu u TE Kovin i naglasila da će se u resornom ministarstvu maksimalno potruditi da što brže dovedu te investitore kako bi se otvorilo makar 1.000 radnih mesta.Ovaj projekat može da pokrene razvoj Kovina, koji trenutno ima 10.000 nezaposlenih, rekla je Mihajlović. Ona je navela da bi snaga te termoelektrane trebalo da bude najmanje 300 megavata, a moguće i dva puta po 300 megavata. Prioritet je da se što pre krene u razgovore o toj investiciji i da se pre toga reše istražna i eksploataciona prava u rudniku Kovin, navela je Mihajlović. NIS i kompanija Čajna mašineri inžinjiring korporejšn iskazali su krajem prošle godine zainteresovanost za istražne radove u rudniku Kovin, u čijem sastavu bi trebalo da bude izgrađena i nova termoelektrana. Iz resornih ministarstava tada je objašnjeno da postoje neka sporna pitanja koja se tiču izdavanja istražnih prava u tom rudniku, pošto je prethodnih godina jedna bugarska kompanija već uradila elaborat o rezervama uglja u Kovinu, po odobrenju prethodnog Ministarstva rudarstva, a dozvolu za istražna prava takođe je dobio i NIS. Mihajlović je rekla da se radi na rešavanju spora vezanog za ta istražna prava, koja osim NIS-a, ima i jedna bugarska kompanija. Radimo na tom da se to što pre reši, jer jedan od zainteresovanih investitora nije ni u mogućnosti da se bavi tako velikim poslom, kazala je Mihajlović novinarima u Kovinu. Da li će rudnik u Kovinu ubuduće biti u sastavu EPS-a ili će mu biti pronađen strateški partner, o tome će se tek pregovarati, ponovila je Mihajlović i dodala da pre toga treba rešiti pitanje plasmana desetina hiljada tona uglja iz tog rudnika. Ona je objasnila da je taj ugalj nagomilan u toku prethodne tri godine, otkad je rudnik u restrukturisanju i raskinut je prethodni ugovor o privatizaciji sa jednom bugarskom firmom. Rudnik za podvodnu eksploataciju uglja Kovin ima jedinstvenu tehnologiju u svetu kojom se posebnim plovećim bagerom za eksploataciju uglja ispod Dunava crpi ugalj sa dubine od 30 do 40 metara.Godišnja proizvodnja uglja tom tehnologijom u rudiku Kovin iznosi oko 180.000 tona, a procenje podvodne rezerve uglja su oko tri miliona tona, što je dovoljno za eksploataciju u tom rudniku u narednih 10 godina.Procenjeno je da je takav način dobijanja uglja 30 do 40 odsto jeftiniji od površinske eksploatacije i da nema bilo kakvog zagađenja životne sredine. Osim dobijanja uglja ispod Dunava, u tom rudniku postoji mogućnost proširenja kopova na površinski deo na polja A i B, u sastavu kojih bi mogla da bude izgrađena nova termoelektrana iz koje bi moglo da se podmiruje oko 45 odsto potreba Vojvodine za električnom energijom. Na tom području su, prema ranijim istražnim informacijama, procenjene zalihe od oko 276 miliona tona uglja, koje su dovoljne za eksploataciju u narednih 35 godina.Ugljenokop i elektrana trebalo bi, prema informacijama predstavnika Pokrajine Vojvodine, da se nalaze unutar zaštitnog pojasa, između Kovina i nasipa prema Dunavu, na području gde se nalaze i veliki izvori pitke vode, koji su važni za vodosnabdevanja Banata. Ekspretski timovi potvrdili su, međutim, da je na tom mestu moguće kopati ugalj, a da se ne zagadi voda.Istraživanja stručnjaka su pokazala da bi eksploatacijom uglja kapacitet vodnog resursa bio smanjen za samo jedan odsto, što je zanemarljivo pošto se radi o obnovljivom izvoru. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
