 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
20 Apr 2013 - novosti Bez struje prvo najveći dužnici 20 Apr 2013 - energoportal WindVision i Synvalor grade bioenerganu u Senti 20 Apr 2013 - juzne Reprogramom se priznaje i zastareli dug za struju 15 Apr 2013 - blic EPS dao nalog za isključenje struje 15 Apr 2013 - balkan Kostolac čeka dogovor radne grupe sa Kinezima 15 Apr 2013 - energoportal Za izdavanje "energetskih pasoša" 11 Apr 2013 - rts EPS ulaže u rudarstvo
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2815 do 2821 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
15 Apr 2013 - balkan - Kostolac čeka dogovor radne grupe sa Kinezima Da bi se već naredne godine moglo krenuti s radovima na otvaranju novog kopa Drmno, koji treba da proizvodi najmanje 12 miliona tona uglja godišnje i izgradnju novog energetskog kapaciteta snage 350 megavata u Kostolcu radna grupa, koju je oformila Vlada Srbije, tokom aprila treba da sa kineskom kompanijom CMEC ispregovara detalje komercijalnog ugovora koji bi se finansirao iz kineskog kredita pod preferencijalnim uslovima. Tokom aprila očekuje se da otpočne završna runda pregovora oko realizacije druge faze paketa projekta vezanog za otvaranje novog kopa uglja u Termoelektrani i kopovima Kostolac i izgradnju nove termoelektrane. Gradnja ove elektrane treba da počne naredne godine. Biće to prvi veliki kapacitet za proizvodnju električne energije izgrađen u poslednjih 25 godina. Budžetom Republike Srbije za ovu godinu predviđeno je da se država zaduži za realizaciju Druge faze paketa projekata na bazi međudržavnog sporazuma Srbije i Kine kojom će Elektroprivreda Srbije, odnosno, Poslovno društvo Termoelektrane i kopovi Kostolac u partnerstvu sa kineskom kompanjom China Machinery Engineering Corporation (CMEC), kroz kredit kineske državne Eksim (Exim) banke, obezbebetiti ulaganje u proširenje kapaciteta kopa Drmno do proizvodnje od najmanje 12 miliona tona uglja godišnje i izgradnju novog energetskog kapaciteta TE Kostolac B3 snage 350 megavata na ovoj lokaciji. Vrednost tog dela projekta je 715,6 miliona dolara, za šta je Elektroprivreda Srbije sa kineskom kompanijom CMEC već potpisala okvirni komercijalni sporazum. Da bi se već naredne godine moglo krenuti s radovima Vlada Srbije je donela zaključak i odredila radnu grupu koja tokom aprila sa kineskim partnerima treba da ispregovara detalje. „Potrebno je usaglasiti ugovor, koji će biti kompleksan, jer je i samo postrojenje nove termoelektrane kompleksno. Nakon toga, u maju, Upravni odbor EPS-a a potom Vlada Srbije treba da prihvate ovaj ugovor, kaže za Balkanmagazin Li Xueqiang, direktor kancelarije CMEC-a u Srbiji. Kada očekujete potpisivanje ugovora? Pregovori su ušli u završnu fazu. Na makroplanu je postignut dogovor i ostali su, na mikroplanu, neki detalji koji treba da se usaglase. Što se tiče CMEC-a spremni smo da se ugovori potpišu što pre. Realno je očekivati da će do kraja godine biti potpisan ugovor o zajmu od 609 miliona dolara ( 85% vrednosti projekta), što je dovoljno i za blok i za kop. Kredit će postati operativan krajem ove i početkom sledeće godine. To je realna dinamika, tako da već krajem ove godine mogu početi pripreme za izgradnju. Šta, konkretno, Srbija treba da uradi? Podsećam vas da je vrednost celog projekta 1,06 milijarde dolara. Prva faza u vrednosti od 344 miliona dolara je već poodmakla u realizaciji - revitalizaciji energetskih blokova u Termoelektrani Kostolac B, kao i na izgradnju kompletnog postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i izgradnju infrastrukturnih objekata - pristaništa na Dunavu i železničke pruga. Međudržavnim sporazumom Srbije i Kine predviđeno je da EPS kredit dobije po preferencijalnim uslovima. Ali, Srbija treba što pre da podnese zahtev za odobravanje sredstava iz preferencijalnih kredita jer, sredstva su ograničena. Ako to ne uradite na vreme možete ostati bez njih. Kako komentarišete komentare da CMEC ne nudi najsavremeniju opremu za buduću termoelektranu u Kostolcu, da to nije tehnologija najnovije generacije? To jeste najsavremenija oprema. Ugovor za drugu fazu potpisan je 2011. godine i tada je predivđena, za to vreme, najsavremenija oprema. Zbog toga što je prošlo već više od dve godine od tada srpska strana je u međuvremenu pojačala zahteve. I tehnologija je tokom ove dve godine napredovala, pa je kineska strana spremna da izađe u susret srpskim zahtevima. U drugoj fazi će u izgradnju novog bloka u TE Kostolac biti ugrađena trenutno najsavremenija oprema. To je u određenoj meri uzrokovalo novu kalkulaciju troškova. Ugovorom je predviđena izgradnja bloka od 350 megavata sa superkritičnim parametrima i proširenje kapaciteta eksploatacije površinskog kopa uglja sa devet na 12 miliona tona uglja. Kada smo se dogovarali srpska strana je insistirala na tome da sva oprema mora ispoštovati standarde i zakone Republike Srbije. Znači li to da će se morati menjati cifra za iznos kredita? Kineska strana je spremna da da povoljnije uslove kredita, kako bi se realizovao ovaj posao. A da li će biti menjan konkretan finansijski iznos odlučiće srpska strana. Faktori koji mogu da utiču na povećanje iznosa kredita su oprema nove generacije i dodatna oprema, koja treba da se u ovoj fazi ugradi, a koja ima veze sa eventualnim buducim postrojenjem B4, koje se planira. Ovaj projekat ima veliku podršku i CMEC-a i nadležnih kineskih institucija, dakle, i ministarstva spoljnih polova i ministarstva trgovine. Voljni smo da sarađujemo i da učinimo određene ustupke, kako bi srpskoj strani izašli u susret. Ali, ako srpska strana smatra da ove godine ne može da poveća iznos kredita možemo razgovarati o tome da to bude urađeno za godinu dana ili dve. Uopšte, srpska strana može da kaže šta želi, a kineska će se potruditi da maksimalno izađe u susret. Čak i da učini odrešene ustupke, u meri koliko je to moguće. Vi verovatno znate da je Srbija veoma zadužena zemlja. Ako srpska strana ima probleme po pitanju budžeta za ovu godinu, kao i proceduralna pitanja, kinreska strana je voljna da skupa potražimo rešenje, kako bi se krenulo u realizaciju bez zastoja. Lično sam dugo u poslovima – projektima ovog tipa. Postoji mnoštvo načina kako se može saradnja dalje nastaviti. Koliko ranije predviđeni iznos treba da se poveća da bi se obezbedila oprema najnovije generacije? Ne pregovara se sada o konkretnim iznosima kredita. Ranijim pregovorima je već definisan iznos od 715,6 miliona dolara. A mi sada nastojimo da, u okviru zadate sume, nađemo najbolje rešenje. Da li će biti povećanja sume zavisi od srpske strane. Već tri – četiri godine sarađujem sa Elektroprivredom Srbije i sa TE KO Kostolac. Verujem u njihovu odluku, u njihov mudar izbor. Ima li još nešto što je sada aktuelno, neki problem koji bi trebalo rešiti? Veoma smo uspešno sarađivali do sada. CMEC veruje da ćemo prepoznati svoj interes u onome što srpska strana prepozna kao dobro. Da li ste zainteresovani za još neke energetski projekte u Srbiji? Naš najveći prioritet je ovaj na kome trenutno radimo – projekat termoelektrane Kostolac. U okviru naše firme postoje grupe koje se bave i drugom vrstom infrastrukturnih projekata: železnicom, putevima i mostovima. To su tri oblasti u kojima CMEC ima bogato iskustvo. Prošle godine smo, na primer, potpisali ugovor za izgradnju železničke pruge u dužini od 1.500 kilometara u Argentini. Da li ste pokušali da i u Srbiji sklopite neke dogovore za železnicu? Od kineskih firmi mi smo najranije stupili u kontakt sa Srpskim železnicama. Oni su razgovarali sa još nekoliko naših kompanija. CMEC ima jasan plan kako možemo da nađemo sredstva za konkretne projekte, koje bi radili sa železnicama ali, srpska strana nije napravila još konačan odabir partnera. Ukoliko se srpska železnica odluči da sarađuje sa nama CMEC bi, u dogovoru sa nadležnim ministarstvom, od kineske vlade zatražio sklapanje specijalnog aranžmana, koji nema nikakve veze sa postojećim preferencijalnim kreditom od 190 milijardi dolara. Dokle se stiglo sa projektom za rudnik i termoelektranu Kovin, gde vam je partner Naftna industrija Srbije? Na tom projektu NIS bi bio glavni investitor, a CMEC izvođač radova. U tom smislu CMEC treba da nađe način da obezbedi sredstva za taj projekat. Ali, čeka se konačna odluka NIS-a, koji traži najpovoljniju priliku da se taj projekat realizuje. Moje lično mišljenje je da je za ulazak NIS-a u ovaj posao najbitnija cena električne energije, odnosno, da NIS još analizira isplativost celog projekta. CMEC je već uradio ono što je u domenu naše odgovornosti: obezbedili smo kreditnu liniju i uradili dokumentaciju za projekat. Sada samo čekamo konačnu odluku NIS-a. Cena struje u Srbije za investitore je slobodna. Po našim zakonima CMEC i NIS mogu da naprave elektranu i da proizvedenu struju izvezu po cenama koje su aktuelne na tržištu. Da li ste napravili procenu za koje vreme će investicija moći da vam se isplati? Postoje dva veoma važna faktora: korišćenje lokalne distributivne mreže za električnu energiju i cena električne energije u Srbiji. Ako cena struje koju ponudi investitor bude veća od regularne cene električne energije u Srbiji onda on ne može da je proda. Ministar energetike Zorana Mihajlović je pominjala da će kineske firme gradili TENT B3 i Đerdap 3. Da li ste vi zainteresovani za ove projekte? Ovi projekti su već vrlo dugo prisutni u najavama i često čujemo da će Đerdap 3 ili TENT B3 raditi kineske, ruske ili firme iz neke druge zemlje. Za TE Nikola Tesla B3 glavni faktor će biti cena električne energije, a za Đerdap 3 srpska strana treba da odredi prioritete. Vlada Srbije mora da odredi i jasno kaže na realizaciji kojih projekata će insistirati, jer ti projekti su veoma kompleksni. Ne možemo se istovremeno baviti sa više velikih projekata, jer tada ne može da se uradi sve. Bio sam i u TENT-u i obišao Đerdap. Tokom 2009. godine potpisali smo sa EPS-om pismo o namerama. Želje postoje. Radite li sa opremom za solarnu energetiku? U Srbiji je sve popularnije navodnjavanje uz korišćenje solarnih pumpi. CMEC ima različite tehnologije koje se koriste u sistemima za navodnjavanje. Te crpne stanice pokreće električna energija koja se dobija na različite načine. Posedujemo sve te tehnologije - i solarne i druge. Veliki uticaj na to ima i lokacija terena. Ukoliko je postojeći izbor energije dovoljan za takav sistem ne treba graditi nov jer su fid-in tarife priličan trošak. Kinezi imaju vrlo bogato iskustvo u proizvodnji solarne ali, glavni izvor električne energije im nisu solarne termoelektrane. One se uglavnom izgrađene tamo gde nema distributivne mreže, pa im je jeftiniji izvor solarna energija. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
