 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
5 Jun 2013 - kWh Snabdevanje, ali i proizvodnja 4 Jun 2013 - ems Transbalkanska magistrala za prenos el.energije 4 Jun 2013 - ems Perspektiva zapadne Srbije – 400 kV napon 4 Jun 2013 - nmagazin Slab odaziv za besplatne kilovate 4 Jun 2013 - energoportal Partneri za izgradnju mHE biće uskoro poznati 1 jun 2013 - rts Kako je Tesla „bacio“ milijardu dolara 1 Jun 2013 - biznis Investicije u energetici: Posao visokog napona
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2780 do 2786 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
4 Jun 2013 - ems - Transbalkanska magistrala za prenos el.energije Tri ključna resursa, energija, hrana i voda trenutno opredeljuju svetsku geostratešku političku scenu, odnosno nacionalne dugoročne strategije razvoja modernih država. Dovoljna količina energije predstavlja primarni resurs, ujedno i preduslov obezbeđivanju dovoljnih količina ostala dva ključna resursa, vode i hrane. Ako se prethodno ima u vidu, jasan je značaj energetike u očuvanju dugoročne nacionalne bezbednosti svake države. Može se slobodno povući paralela između nacionalne i energetske bezbednosti, pošto je jasno da bez druge nema reči o prvoj. Naš, svetski priznat naučnik, Nikola Tesla, tvorac moderne elektroenergetike, jednom prilikom je izjavio: "Razvoj i bogatstvo jednog grada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog roda, su strogo definisani energijom dostupnom za korišćenje". Tri ključna resursa: energija, voda i hrana kao pokretači svetske geostrateške političke scene Sa aspekta održive energetike, energetske bezbednosti Republike Srbije, kao i obezbeđenja preduslova za održivi ekonomski i industrijski razvoj društva u celini, ključno je ulaganje u infrastrukturu za prenos energije. Kada je reč o infrastrukturi za prenos električne energije od najvećeg nacionalnog interesa su objekti najvišeg naponskog nivoa koji dozvoljavaju trans-nacionalni prenos električne energije na velikim rastojanjima uz minimalne gubitke, ujedno garantujući sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača dovoljnim količinama kvalitetne električne energije. Svojom srednjoročnom i dugoročnom strategijom razvoja, Elektromreža Srbije, kao nacionalni Operator sistema za prenos električne energije Republike Srbije u narednom desetogodišnjem, odnosno dvadesetogodišnjem period planira intenzivno ulaganje u infratstrukturu predviđenu za transnacionalni prenos električne energije. Republika Srbija, odnosno Nacionalni operator sistema za prenos električne energije, već je počelo sa aktivnostima vezanim za gradnju Transbalkanske magistrale za prenos električne energije "Trans-Balkan Power Corridor" (elektroenergetski pandan južnom toku "south stream" koji će sa druge strane Republici Srbiji obezbediti dugoročnu sigurnost u napajanju gasom). Može se slobodno reći da regionalnim značajem Transbalkanske magistrale za prenos elekrične energije direktno štitimo dugoročnu nacionalnu energetsku bezbednost Republike Srbije. Opis projekta Elektroenergetski sistem Srbije je povezan interkonektivnim vezama sa osam susednih država. Usled geografskog položaja, sistem za prenos električne energije Republike Srbije predstavlja prirodnu vezu između ostalih elektroenergetskih sistemau regionu. Projekat izgradnje Transbalkanske magistrale za prenos električne energije na teritoriji Republike Srbije, usled geografskog položaja naše države predstavlja projekat jačanja izuzetno bitnog regionalnog, pa i pan-evropskog koridora u pravcu severoistok - jugozapad, kao i istok-zapad. Realizacija celokupnog projekta izgradnje Transbalkanske magistrale za prenos električne energije je, pored očiglednog nacionalnog interesa, u skladu i sa tri osnovna proklamovana cilja energetske politike EU: povećanjem sigurnosti napajanja, integracijom obnovljivih izvora energije i uspostavljanjem internog elektroenergetskog tržišta na evropskom tlu. Dalji razvoj tržišta električne energije regiona jugoistočne Evrope, koje je u skladu sa Ugovorom o Energetskoj zajednici, i očekivano formiranje nacionalnih tržišta električne energije u svim državama regiona, zajedno sa neophodnošću ispunjenja ciljeva Evropske komisije u vezi implementacije obnovljivih izvora električne energije (OIE) u regionu, podrazumeva potrebu za daljim pojačavanjem nacionalnih prenosnih mreža kao i potrebu za pojačavanjem odgovarajućih interkonektivnih veza. Postojeći regionalni prenosni koridori u pravcima severoistok–jugozapad, odnosno istok-zapad predstavljaju najzagušenije prenosne koridore u regionu jugoistočne Evrope. Projekat izgradnje Transbalkanske magistrale za prenos električne energije predstavlja strateški i razvojni investicioni projekat regionalnog i pan–evropskog značaja. Projekat čine sledeći infrastrukturni objekti: nova 400/110 kV trafostanica Beograd 20, Novi dvostruki 400 kV dalekovod između TS Pančevo i TS Rešica (Rumunija), potencijalna nova 400 kV petlja oko glavnog grada koja se sastoji od 400 kV dalekovoda između TS Pančevo i novoplanirane TS severno od Beograda i 400 kV dalekovoda između velikog proizvodnog čvorišta u TENT B, RP Mladost i postojeće TS Sremska Mitrovica sa potencijalnim podizanjem TS Šabac na 400 kV naponski nivo, Obrenovac – TS Bajina Bašta, rekonstrukcija postojeće TS Obrenovac i TS Bajina Bašta, kao i potencijalno podizanje naponskog nivoa na 400 kV u TS Valjevo 3, novi 400 kV dalekovod TS Kragujevac 2 – TS Kraljevo 3, sa podizanjem naponskog nivoa u TS Kraljevo 3 na 400 kV, nova 400 kV interkonekcija između Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, što podrazumeva dupli 400 kV dalekovod između TS Bajina Bašta, TS Višegrad (BiH), RP Bistrica i TS Pljevlja (Crna Gora), podizanje naponskog nivoa centralne Srbije na 400 kV izgradnjom novog 400 kV dalekovoda TS Kraljevo 3 – TS Bajina Bašta i novi 400 kV dalekovod TS Jagodina – TS Požerevac. Infrastrukturni projekat izgradnje Transbalkanske magistrale za prenos električne energije podrazumeva izgradnju više od 700 kilometara dalekovoda najvišeg naponskog nivoa, od čega je otprilike polovina dalekovoda sa dvostruko većim prenosnim kapacitetom od uobičajenih (tzv. Dvostruki dalekovodi), kao i instalisanje dodatnih 2000 MVA kapaciteta u novim trafostanicama. Ukupna investiciona vrednost prevazilazi 300 miliona evra. Najznačajniji objekti Transbalkanske magistrale za prenos električne energije čija je gradnja u toku ili se početak gradnje očekuje u 2013. i 2014. U nastavku su ukratko opisani investicioni objekti, deo Transbalkanske magistrale za prenos električne energije, čija je gradnja u toku ili čiji se početak gradnje očekuje tokom 2013. odnosno 2014. godine. Za sve ostale navedene projekte u toku je priprema studijske i tehničke dokumetacije. Ukupno investiciono ulaganje JP EMS, tokom 2013. godine, nakon rebalansa i realnijeg sagledavanja, planirano je u iznosu od oko 40.5 miliona evra. Novi dvostruki 400 kV dalekovod između TS Pančevo i TS Rešica (Rumunija) Kao prva faza realizacije projekta Transbalkanske magistrale za prenos električne energije planira se izgradnja novog dvostrukog 400 kV dalekovoda između TS Pančevo 2 (Srbija) i TS Rešica (Rumunija). Strateški značaj gradnje ovog investicionog objekta ogleda se u rešavanju sigurnog napajanja šireg regiona Banata, kao i omogućavanje priključenja planiranih obnovljivih izvora energije, posebno vetroparkova, u regionu Banata, kako na teritoriji Republike Srbije tako i na teritoriji susedne Rumunije. U okviru studije izvodljivosti analize su pokazale smanjenje gubitaka električne energije u svim posmatranim radnim režimima, nakon stavljanja u pogon novog dvostrukog 400 kV dalekovod, između TS Pančevo 2 (Srbija) i TS Rešica (Rumunija). Takođe, u svim analiziranim radnim režimima puštanje u pogon dvostrukog 400 kV dalekovoda, između TS Pančevo 2 (Srbija) i TS Rešica (Rumunija), povećava prekogranični prenosni kapacitet, kao i mogućnosti međunarodnih tranzita električne energije i značajno utiče na povećanje sigurnosti sistema i sistemske faktore pouzdanosti kod oba partnera u regionu. Gradnja pomenutog dalekovoda omogućiće otvaranje potencijalne lokacije nove TS Vršac, vezano za omogućavanje veće implementacije obnovljivih izvora energije u datom regionu. Očekivana dužina celog DV na strani Republike Srbije je 68 km. Očekivana procena budzetske cene projekta (u gore pomenutoj fazi) je 25 miliona evra, i očekivani povrat investicije je 9 godina. Nova 400/110 kV trafostanica Beograd 20 Projekat izgradnje TS Beograd 20 osmišljen je i započet još 1981. godine. Prvo zbog nedostatka finansijskih sredstava, a kasnije i zbog problema oko lokacije za izgradnju, početak realizacije je odlagan tri decenije. Godine 1990. prvi put je utvrđena namena prostora i ona je dodeljena za izgradnju trafostanice na lokaciji Zvezdarske šume. Zbog brze urbanizacije grada i zauzimanja vitalnog gradskog prostora gradnja se realocira na područje Mirijeva. Godine 2009. nakon izmeštanja sa ranije predviđene parcele i pribavljanja noveparcele za gradnju trafostranice, 500 metara udaljene od prethodno dodeljene lokacije (uz brdo prema naselju Slanci, a dalje od novonformirane stambene zone) kreće se sa izgradnjom objekta TS Beograd 20, uz sve ranije završene preliminarne investicione aktivnosti i pribavljanja dozvola i saglasnosti. Značaj izgradnje TS Beograd 20 je sa stanovišta pouzdanog napajanja većeg dela Beograda (centralni, istočni i severoistočni deo) električnom energijom ogroman.U pomenutim delovima grada nalaze se i mnoge veoma važne institucije: Klinički centri, bolnice, vojni objekti, važne državne institucije, te se sigurnost i pouzdanost napajanja ne sme ni jednog momenta dovoditi u pitanje. Gradnjom TS Beograd 20 bila bi omogućena i rekonstrukcija postojećih, već više godina preopterećenih trafostanica, a sigurnost napajanja bi se u mnogome poboljšala i smanjili bi se gubici u 110 kV mreži. Takođe TS Beograd 20 bi, usled svog topološkog položaja, bila sastavni deo buduće Transbalkanske magistrale za prenos električne energije, što dodatno garantuje izuzetno visok nivo sigurnosti napajanja potrošača električnom energijom u širem regionu Beograda. Danas je takva situacija da u Beogradu nedostaje pored snage (što je uobičajena pojava kod gradova sa neplanskim tj. stihijskim razvojem – kod nas slučaj od 1990 god. do 2000 god.), nedostaje i energija što zahteva odlučan i energičan pristup u izgradnji ovog prenosnog kapaciteta uz obezbeđenje principa N-1 (sigurnost sadržana u ovom konceptu podrazumeva da konfiguracija distributivne mreže mora da obezbedi sigurnost nesmetanog napajanja potrošača pri svim mogućim jednostrukim ispadima elemenata distributivnog sistema), a koji još uvek nije obezbeđen za najuži deo centra grada Beograda. Činjenica da bi dva transformatora od po 300 MVA instalisane snage bili opterećeni sa tri četvrtine snage odmah po puštanju u pogon TS Beograd 20, dovoljno govori o značaju ovog objekta za napajanje grada Beograda električnom energijom. Novi 400 kV dalekovod TS Kragujevac 2 – TS Kraljevo 3, sa podizanjem naponskog nivoa u TS Kraljevo 3 na 400 kV Kao deo prve faze realizacije projekta izgradnje Transbalkanske magistrale za prenos električne energije, takođe se planira i izgradnja novog 400 kV dalekovoda između TS Kragujevac 2 i TS Kraljevo 3, kao i rekonstrukcije TS Kraljevo 3 uz podizanje naponskog nivoa na 400 kV. Proširenje transformatorske stanice 220/110 kV Kraljevo 3, kao I njeno povezivanje 400 kV dalekovodom sa TS 400/110 kV Kragujevac 2, kao što je pomenuto, predstavlja prvu fazu podizanja prenosne mreže centralne i zapadne Srbije na 400 kV naponski nivo. Prenosna mreža naponskog nivoa 220 kV u ovim delovima Srbije je pri kraju svog životnog veka, sa prosečnom starošću opreme od 50 godina. Izgradnja novog postrojenja 400 kV u TS Kraljevo 3, ugradnja energetskog transformatora 400/220 kV, nominalne snage 400 MVA, kao i novi rasplet na 110 kV naponskom nivou, doprineće poboljšanju naponskih prilika u 110 kV mreži južne Srbije, posebno u regionu Novog Pazara I Raške. Podizanje naponskog nivoa TS 220/110 kV Kraljevo 3 na 400 kV će u perspektivi omogućiti stabilan rad RHE Bajina Bašta, kao i budućih RHE Bistrica (planirane snage od 680 MW) i RHE Đerdap 3 (planirane snage od 600 MW). Na 110 kV naponskom nivou predviđena je izgradnja dvostrukog dalekovoda TS Kraljevo 3 – TS Novi Pazar 2, koji bi dodatno poboljšao naponske prilike u ovom regionu. Poboljšanju naponskih prilika će doprineti i izgradnja hidroelektrana na reci Ibar, koje će injektirati snagu u 110 kV mrežu na potezu između TS Kraljevo 3 i TS Raška,kao i na budući dvostruki dalekovod TS Kraljevo 3 – TS Novi Pazar 2. Imajući u vidu trend tranzita električne energije u jugoistočnoj Evropi, koji trenutno ide od istoka ka zapadu, uočava se mogućnost povezivanja TS Kraljevo 3 sa budućom TS 400/220 kV Bajina Bašta na zapadu, kao i sa TS 400/220/110 kV Niš 2 na istoku. Ovim bi se stekli uslovi za postepeno napuštanje 220 kV mreže u ovom delu Srbije. U isto vreme bi se omogućio tranzit sa istoka (posebno iz Bugarske, Ukrajine, Moldavije, a u daljoj perspektivi i Turske), gde je niža cena električne energije, ka jugozapadnom delu regiona i dalje ka zapadnoj Evropi, tj. oblastima sa višom cenom električne energije. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
