 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
13 Jul 2013 - b92 NIS igrač i na tržištu struje 13 Jul 2013 - blic EMS i EPS: Strožije kazne za krađe na energetskim 9 Jul 2013 - novosti Struja poskupljuje od 1. avgusta za 11 odsto 8 Jul 2013 - energoportal PKB će proizvoditi energije iz biomase 8 Jul 2013 - akter Ekspanzija izgradnje mini-hidroelektrana 7 Jul 2013 - b92 Izgradnja malih HE na 213 lokacija 7 Jul 2013 - press EMS: Lopovi prave milionske štete
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2738 do 2744 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
8 Jul 2013 - akter - Ekspanzija izgradnje mini-hidroelektrana Srbija, kao zemlja bogata prirodnim resursima, ima perspektivu za energetsku samostalnost u budućnosti. Imajući to u vidu mogla bi da dobija do 2020. godine 27 odsto ukupne energije upravo iz obnovljivih izvora energije. Poređenja radi, u prva tri meseca ove godine EPS je proizveo 10,6 milijardi kilovat časova struje, dok je iz obnovljivih izvora, kroz 35 ugovora, proizvedeno 15 miliona kilovat časova. Ministarstvo energetike, razvoja, životne sredine objavilo je prošle nedelje i verifikovalo dugoočekivanu listu potencijalnih investitora za izgradnju mini-hidroelektrana za ukupno 213 lokacija, od 317 koliko je ponuđeno. Za svaku lokaciju predviđena su po tri investitora kojima će se sukcesivno pružati šansa da realizuju investiciju. U slučaju odustajanja priliku za investiciju dobiće drugi, odnosno treći investitor sa liste. Zanimljivo je da od 317 ponuđenih lokacija za izgradnju mini-hidrocentrala za 65 nije bilo prijavljenih investitora, dok je podneto 9 prijava za lokacije koje nisu bile na spisku, a 39 lokacija izuzeto je sa spiska. Šansa za podsticaj Narednih dana biće potpisan Trojni memorandum o razumevanju za svaku lokaciju ponaosob između Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, jedinice lokalne samouprave i potencijalnog investitora. Sudeći prema listi prijavljenih investitora, ulaganje u male hidroelektrane interesantno je domaćim, ali i stranim investitorima. U izgradnju malih hidroelektrana na svih 317 lokacija u Srbiji u 17 opština moguće je uložiti i do 500 miliona evra. Istovremeno je to mogućnost i za otvaranje oko 1.000 novih radnih mesta. Ukupan kapacitet mini-hidroelektrana koje će se graditi je oko 110 megavata, a planirano je da počnu da rade do 2015., odnosno najkasnije do 2016. godine, i da godišnje proizvedu oko 400 gigavat-časova električne energije. U okviru tog javnog poziva, koji neće biti jedini, izabrane su samo najsigurnije lokacije. U Srbiji ima ukupno 950 lokacija na kojima je moguće izgraditi mini-hidroelektrane, a do sada je pušteno u rad samo 19. U nekim opštinama, kao na primer u Tutinu, prema objavljenoj listi gradiće se male HE na 20 lokacija. U Ljuboviji takođe 20, Kraljevu 19, Prijepolju 18, a najviše u Ivanjici, gde će se mini-HE graditi na čak 41 lokaciji. Vlada Srbije zapravo je prvi put javnim pozivom i potpuno transparentno pozvala investitore da ulažu u obnovljive izvore energije, čime je praktično prekinuta dosadašnja praksa internih i zatvorenih dogovora sa odabranim investitorima. U svakom slučaju, prema ranijim najavama iz Ministarstva energetike, svi zainteresovani investitori imaće rok od šest meseci da se izjasne o ulaganju. Za objekte snage do jednog megavata biće izdavane saglasnosti, a za objekte kapaciteta većeg od jednog megavata energetske dozvole. Prema važećim propisima o podsticajnim tarifama za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, za male hidroelektrane predviđene su podsticajne mere od 7,38 do 13,72 evrocenta po kilovat-času. Vreme trajanja podsticajnih tarifa je 12 godina, a iznosi tih podsticajnih mera će se jednom godišnje usklađivati sa iznosom inflacije u evrozoni. Iz resornog Ministarstva ranije su najavili da će do leta biti formirana tzv. kancelarija za brze odgovore, koja će pomoći investitorima i smanjiti broj potrebnih dozvola sa sadašnjih 27 na pet. Od izuzetne važnosti je da to zaista i bude urađeno, budući da je od ranije poznato da i veliki broj investitora iz zemalja Evropske unije želi da ulaže u obnovljive izvore energije u Srbiji, od čega će korist imati i Srbija i njeni građani. Potencijal Potencijal gradova i opština u Srbiji za obnovljive izvore energije je veliki, a ulaganjem u tu oblast povećavaju se privredni rast, zaposlenost i poreski prihod, i omogućava transfer savremene tehnologije. Ozbiljnije razmatranje korišćenja potencijala malih hidroelektrana u Srbiji počelo je još krajem osamdesetih godina prošlog veka, tačnije 1987. godine, kada su „Energoprojekt“ i Institut „Jaroslav Černi“ uradili Katastar Malih hidroelektrana u Republici Srbiji. Taj dokument je pokazao značajan energetski potencijal kojim Srbija raspolaže u malim vodotokovima. Prema podacima iz katastra malih hidroelektrana, Srbija ima potencijal za izgradnju nešto manje od 900 malih centrala snage od 100 kW do 10 MW, odnosno ukupno 500 MW. To znači da bi se korišćenjem hidropotencijala malih reka godišnje moglo proizvesti 1.600 GWh električne energije ili oko 400.000 tona ekvivalentne nafte. Procena je da je za izgradnju jedne male hidroelektrane potrebno u proseku oko 1.000 evra po kW instalisane snage, tako da bi gradnja takvih objekata mogla da privuče investicije od skoro pola milijarde evra. I američki Džeferson institut sproveo je istraživanje u okviru projekta o potencijalima Srbije za izgradnju mini-hidroelektrana, prema kojem je ukupan potencijal obnovljivih izvora energije u našoj zemlji takav da može da podmiri oko četvrtinu energetskih potreba. U procesu pridruživanja EU Srbija ima i obavezu da uskladi energetsku politiku i utvrdi ciljeve za udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije. Do 2020. taj procenat trebalo bi da bude 27 odsto, što energetski stratezi smatraju izuzetnim izazovom u narednom periodu. Trenutni udeo energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je oko 6% ( uključujući i velike hidroelektrane), i predviđa se da će ostati stabilan do 2015. godine. Strategija razvoja energetike do 2015. godine predviđa da ukupni udeo novih obnovljivih izvora, bez velikih hidrocentrala, u ukupnoj primarnoj energetskoj potrošnji treba da se podigne sa nula na 1,1% u 2015. godini, dok udeo u ukupnoj finalnoj potrošnji energije treba da se poveća na 1,5–2%. Politika razvoja elektroprivrede posle Drugog svetskog rata bila je vrlo kratko vreme usmerena na izučavanje i izgradnju malih hidrocentrala. U tom kratkom periodu izgrađen je izvestan broj manjih hidroelektrana, a zatim su istraživanja manjih vodotokova u cilju izgradnje mini-hidroelektrana zapostavljena i zamenjena izgradnjom velikih sistema poput Đerdapa, Bajine Bašte i dr. Prema raspoloživim podacima male hidroelektrane izgrađene posle Drugog svetskog rata, instalisanih snaga u rasponu od 10 do 8.800 kW, njih 10, van su pogona ili ne rade. Pozitivan primer je prva mala hidroelektrana u Srbiji „Sveta Petka“, izgrađena pre 100 godina na reci Nišavi, koja radi i danas. Iskorišćavanje obnovljivih izvora energije, među kojima je hidropotencijal najznačajniji resurs, jedan je od prioriteta Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine. Budući da je država vlasnik prirodnih resursa, od nje zavisi kako će se oni koristiti. Mogućnosti za realizaciju investicija Prema kriterijumima Ministarstva energetike, ovo je deset najvećih potencijalnih investitora, kojima je komisija Ministarstva dala najviše mogućnosti za r ealizaciju investicija po broju lokacija. Prema kriterijumima najviše mini-HE gradiće sledeće kompanije: EPS 15/30/45 Gordež 13/32/45 Planinska zajednica Golija 8/27/35 Engsol Group Italy 7/59/66 RE Energy 6/18/14 Vodoprivredno preduzeće Ćuprija 5/39/44 Misid 5/20/25 Pronto Stucco Italy 4/49/53 Energy Group Italy 4/22/26 Tcon Slovenija 4/17/21 Napomena: Prvi broj označava broj lokacija na kojima je Komisij a investitoru dala mogućnost da realizuje svoju investiciju, drugi broj je broj lokacija na kojima potencijalni investitor nije prvi na listi, dok treći broj označava ukupan broj lokacija na kojima se potencijalni investitor prijavio. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
