 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
20 Avg 2013 - blic Ključan razvoj elektroenergetike do 2030. godine 20 Avg 2013 - economy Gigantski solarni park: prevara veka? 19 Avg 2013 - merz Počinjе javna rasprava o Nacrtu stratеgijе razvoja 19 Avg 2013 - balkan Na jesen tender EPS-a za brojila 17 Avg 2013 - b92 Kostolac proizveo 4,14 mil. t uglja 16 Avg 2013 - rtv EPS tvrdi da se isplati biti redovan platiša 15 Avg 2013 - b92 EPS likvidan, smanjeni gubici
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2703 do 2709 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
19 Avg 2013 - balkan - Na jesen tender EPS-a za brojila Zamena zastarelih brojila donela bi Elektroprivredi Srbije uštedu od oko 40 do 100 miliona evra godišnje, ali ni ovaj podatak nije doprineo da se završi posao koji je najavljen 2004. godine. Dosad je kupljeno oko desetak odsto od 3,3 miliona ovih uređaja. Elektroprivreda bi uštedela jer moderna brojila onemogućavaju krađu i omogućavaju daljinsko isključivanje dužnika i očitavanje. Ali, činjenica da je reč o poslu vrednom oko pola milijarde evra privukla je krupne privrednike, Vojina Lazarevića, Đorđija Nicovića, Radomira Živanovića (Verano), što je uz poslovičnu neslogu Srba dovelo do propadanja najvećeg broja raspisanih tendera po principu "ako ja ne mogu da dobijem posao ne možeš ni ti". A, država nema snage da se s tim izbori. Postojeća mehanička brojila prave mnogo više gubitaka električne energije i omogućavaju krađu. Dragomir Marković, pretposlednji direktor EPS-a, je svojevremeno izjavio da je zamena brojila velika i skupa, ali isplativa investicija. - U Srbiji ima 3,4 miliona domaćinstava, a jedan sistem košta od 100 do 150 evra, što bi sa ugradnjom bilo oko 500 miliona evra. Ako bi se uz pomoć novih brojila gubici smanjili za 4-5 odsto, ta investicija mogla bi da se isplati za pet, šest godina. To znači da je godišnja ušteda oko 100 miliona evra. Računice EPS-a iz 2004. baratale su sa uštedom od 720 miliona kWh što je po ceni od oko pet evrocenti za kWh skoro 40 miliona evra godišnje. Distributivni gubici su, kako je tada naveo Marković, oko 14 procenata i njihovo smanjivanje je najprofitabilniji projekat EPS-a. U modernizaciju, ali pažljivo Dragan Vasiljević, direktor “Enela”, firme koja je nedavno sa “Sitijem”, “VF Zemunom” i “Jugotrejdom” osnovala “Srpski konzorcijum”, poziva na oprez. On smatra da Srbiji nije potrebno da plasira velika sredstva u tehnologiju pametnih brojila i smart grida (pametnih mreža) jer to nisu tehnološki zrela rešenja, niti ima ekonomskog opravdanja, niti su donete tehničke i zakonske norme. - To je u Evropi u razvoju i traženju koncepcije. EPS treba da postupno uvodi nove tehnologije tako što će da definiše prioritete i tehničke norme i da preko slobodnog tržišta uvodi proverene tehnologije prateći stvarne potrebe. Koncentracija nabavki pametnih brojila uvodi lobije i zadužuje zemlju bez potrebe za sredstva uložena u potrošnju. Taj novac treba investirati u razvojne projekte u privredi koji će podići industriju, a slobodnom tržištu kao jedinom regulatoru treba prepustiti da ponudi EPS-u svu opremu, pa i brojila, koja je ova kompanija tehnički specificirala- uveren je Vasiljević. Postojeca brojila, dodaje, bi trebalo da se overe i koriste, kao što je to uradila distribucija Zaječar, na primer. - Kada mogu Nemci da mere indukcionim i postojecim brojilima, može i Srbija sve dok se ne usvoje standardi i sigurna tehnološka rešenja i koncepcije - ističe Vasiljević. Njegova upozorenja treba uzeti u obzir jer je činjenica da Nemačka i Francuska još nisu odlučile da krenu u ozbiljniju modernizaciju brojila. Ipak, ne može se osporiti da bi moderniji uređaji rešili problem EPS-a sa gubicima, tehničkim i netehničkim - krađom. Zato Elektroprivreda ne odustaje, pa na jesen planira tender. Reč je o zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 40 miliona evra odobrenom septembra 2010. Niko ne govori ništa o još 40 miliona evra, koje je Evropska investiciona banke stavila na raspolaganje domaćoj kompaniji novembra 2011. godine. U EPS-u navode da je u dogovoru sa EBRD-om odobrenа izmena studije izvodljivosti jer zаtečenа studijа nije sаgledаvаlа u potpunosti sve troškove koji novi sistem zаhtevа, dok je tehničkа specifikаcijа bilа bаzirаnа nа dokumentimа stаrim više od pet godinа. Novo rukovodstvo je insistirаlo dа se u potpunosti sаgledаju svi troškovi i dа se primene nаjnovije tehnologije, dа bi se izbeglа opаsnost primene zаstаrele tehnologije. - U prethodnih šest meseci je uložen veliki nаpor dа bi početne uslove iz 2008. godine prilаgodili reаlnosti iz 2013. godine i nаprаvili projekаt primenjiv nа ceo sistem EPS. To će biti početаk velikog projektа prаćenjа tokovа energije u sistemu, odnosno jednovremenog prаćenjа utroškа energije - naveli su u Elektroprivredi. Inače, od najavljene zamene brojila 2004. godine uspeo je samo jedan veliki tender raspisan na nivou EPS-a. "Sažem" je osvojio isporuku oko 126.000 brojila, vrednu 4,3 miliona evra. Tender je bio uspešan jer je novac obezbeđen iz kredita EBRD, pa su važila njihova pravila, što znači da se za svaku sitnicu konkursi ne obaraju, što je bila praksa za desetine tendera EPS-a, ali i njenih distribucija. EPS bez komentara U EPS-u nisu bili raspoloženi da odgovore šta znače izmene koja su najavili, a škrti na odgovorima su bili i u Ministarstvu energetike. - Tender za brojila iz 2012. nije još realizovan što može imati ozbiljne posledice po potrošače, EPS, otvaranje tržišta. Očekujemo da obarenje tendera neprincipijelnim postupcima više ne bude praksa - kratki su bili u Ministarstvu. Na pitanje kolikа je štetа zbog kаšnjenjа u nаbаvci i ugrаdnji brojilа zа EPS, potrošаče, domаće proizvođаče brojilа, u Ministarstvu kažu da se procenjuje da neispravna brojila i neulaganje u njih generišu trošak za državu i potrošače od oko 25 miliona evra godišnje. Vasiljević, međutim, sumnja da u EPS-u ima ozbiljnog stručnog potencijala za praćenje savremenih tokova u razvoju tehnologije brojila i pametnih mreža. On podseća da je EPS tehničku specifikaciju inovirao i objavio u decembru prošle godine i smatra da najava novih revizija miriše na njeno prilagođavanje nekom novom favoritu na tenderu. A, u kompanija “Meter i Kontrol”, čiji je suvlаsnik Vojin Lazarević, se ne plaše i tvrde da su sve proizvode proizveli u skladu sa aktuelnim evropskim i svetskim standardima. S obzirom da je EPS od 2010. godine do danas usklađivao tehničke i funkcionalne zahteve za brojila sa važećim IEC standardima, njihovi uređaji u potpunosti zadovoljavaju i tehničke zahteve EPS-a. - Smatram da bi domaći proizvođači brojila trebalo da se orijentišu ne samo na domaće, već i na regionalno, odnosno inostrano tržište. Podržavamo sve aktivnosti EPS-a koje će domaćim proizvođačima omogućiti da ponude i prodaju savremene uređaje, kako bi sutra bili konkurentni i na inostranom tržištu. Srpskim firmama, osim savremenih brojila usklađenih sa evropskim standardima, za učešće na inostranom tržištu trebaju reference u svojoj zemlji - objašnjava Jovan Vujasinović, direktor i suvlasnik “Meter i kontrola”. Zbog toga je u Srbiji neophodan jedan ozbiljan projektat iz oblasti smart meteringa, kako bi domaći proizvođači koji budu u njemu učestvovali stekli respektabilnu referencu koja će im važiti ne samo ovde, već i u inostranstvu. Šteta za proizvođače brojila U banjalučkoj "Mikroelektronici", koja je vlasnik beogradskog "Sitela", kažu da proizvođači gube zbog neostvarene prodaje, ali mnogo više zbog brzine razvoja. Osvajanje novih standarda je finansijski jako zahtevno i postojanje stabilnog tržišta omogućilo bi prihode za dalja ulaganja. - Dodatna korist od ugradnje brojila na domaćem tržištu je ta što se u realnom okruženju lakše uočavaju potencijalna unapređenja koja bi odgovarala kupcu, u ovom slučaju EPS-u, a koja bi se u narednim verzijama uređaja uvodila u serijsku proizvodnju. Takođe, dobijaju se i reference potrebne da se nastupi na inostranim tenderima. Bez potrebnih referenci nemoguće je izvoziti - objašnjava - Sanja Praštalo, marketing menadžer ove firme. U "Mikroelektronici" smatraju da je zbog ubrzanog razvoja izvoznog proizvoda važno udruživanje domaćih proizođača. - Evropska Unija je novim standardima predvidela upravo koncept interoperabilnosti čiji je cilj da se spreči monopolističa pozicija bilo koje firme i da u svakom sistemu moraju da rade brojila od najmanje tri proizvođača. Preduslov za ovo je strogo standardizovan način komunikacije i funkcionalnost brojila. Ovo je princip koji treba u potpunosti da primeni i EPS. U suprotnom, moglo bi da se desi da nam EU nametne obavezu usklađivanja sa važećim Zakonima koja bi rezultirala ponovnim troškovima zamene - navodi Praštalo. Dobronamerni rukovodioci EPS-a su domaćim firmama savetovali da se udruže, kako se ne bi saplitali međusobno i stvorili jaku konkurenciju strancima, ali to nije dalo rezultat. Poslednjih nedelja se pominje da je im je iz vlasti poručeno da se ujedine. Vasiljević iz “Enela” kaže da nema informacije o udruživanju. - Tačno je da je osnovan “Srpski konzorcijum” za brojila koga čine tržišno orijentisane firme prepoznatljive po proizvodnji brojila - kaže on. Komentar nisu imali ni u kompaniji EWG, proslavljenog košarkaša Dejana Bodiroge. A, građani? Smanjivanje gubitaka i krađe je samo početna pogodnost, za EPS, koju nude moderna brojila. Ona se zovu i pametna jer omogućavaju kupcima, ali i kopanijama za distribuciju gomilu podataka, koji mogu da se iskoriste za štednju energije i smanjivanje računa. Ali, to je nadogradnja, to su već sistemi „pametnog merenja“ (smart metering) i „pametne mreže“ (smart grid). Novi sistemi bi doprineli da kupci planirajuju svoju potrošnju i dobiju kvalitetnu energiju. Naime, modernizacijom će biti u prilici da u realnom vremenu znaju podatke o svojoj potrošnji, ali i kvalitetu energije koja im je isporučena. Prodavci struje će moći da im ponude pakete kao mobilni operateri. Zasad je to daleka budućnost u Srbiji. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
23 Sep 2026 b92 |
