 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
13 Okt 2013 - ems Кapitalna investicija na jugu Srbije 12 Okt 2013 - pravda Srbija će biti tranzitni koridor za energiju 12 Okt 2013 - novosti EPS šalje opomene pred isključenje 10 Okt 2013 - b92 Veliko interesovanje za izgradnju TE-TO 10 Okt 2013 - danas Energetika i rudarstvo razvojna šansa Srbije 10 Okt 2013 - b92 EPS smanjio gubitke 8 Okt 2013 - blic Završena revitalizacija HE Bajina Bašta
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2647 do 2653 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
12 Okt 2013 - pravda - Srbija će biti tranzitni koridor za energiju Ministar energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da je cilj da Srbija posle 2020. godine postane izvoznik i regionalni tranzitni koridor za energiju i energente.Vizija je da srpska energetika postane istinski pokretač razvoja zemlje, tako što će biti tranzitni koridor i skladište za energiju i energente u regionu i tako iskoristi svoj povoljan gegrafski položaj, jer se graničimo sa osam država, rekla je Mihajlović na završnoj razspravi o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine sa projekcijom da 2030. Ona je istakla da Srbija mora biti mnogo više energetski i ekološki bezbedna, i da je pred nama izgradnja novih hidroelektrana, termoelektrana na mrki ugalj, postrojenja na obnovljive energetske izvore i podizanje energetske efikasnosti. Mihajlović je ukazala da Srbija treba mnogo više da bude okrenuta regionu i da se integriše sa zemljama okruženja kroz naftne i gasne konekcije, kao što su projekti Južni tok, gasovod Niš – Sofija, povezivanje naftovoda sa Rumunijom i sličnim regionalnim projektima. Srbija ima potencijal i osnova da realizuje te projekte, rekla je Mihajlović. Strategijom je predviđeno da naša zemlja do 2020. godine iz obnovljivih izvora proizvodi oko 27 odsto ukupne energije, što je cilj koji možemo ostvariti, rekla je ona i dodala da je do 2020. planirano da se za devet procenta poveća energetska efikasnost, kao i da se nastavi liberalizacija tržišta struje i gasa. Ona je najavila nove modele finansiranja energetske infrastrukture, kao što su koncesije, strateška partnerstva ili po modelu „izgradi-koristi i vrati državi“ jer, kako je rekla, ne možemo više da se oslanjamo na to da država sama ulaže u energetski sektor. Mihajlović je najavila da će uz starategiju energetike biti donet i poseban izveštaj o uticaju energetike na zaštitu životne sredine, a do kraja godine se očekuje da će strategija biti konkretizovana programom i akcionim planom. Direktor sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač rekao je da je Srbija na putu ka EU dužna da usklađuje svoje energetske zakone sa zakonodavstvom EU, a da je strategija razvoja energetike interna stvar svake zemlje. On je rekao da je taj sekretarijat uputio oko 40 molbi i komentara resornom ministarstvu, među kojima su neophodnost konkretnijih mera za sprovođenje projekata, da poglavlje koje se tiče gasa mora da bude temeljnije urađeno, a daje iskorišćenje uglja, koje je logicno rešenje za Srbiju, možda malo preintezivno i nerealistično. Odgovarajući na te komentare, Mihajlović je rekla da je cilj da Srbija bude energetski bezbedna zemlja, a da bi to postigli, moramo da iskoristimo svoje potencijale i energetske resurse kojih najviše imamo, kao što je ugalj da ne bi morali da uvozimo struju. Idemo ka čištim tehnologijama za iskorišćenje uglja, jer ako ga imamo, treba da ga iskoristimo, ali takođe imamo i razne direktive koje nas navode da vodimo računa o životnoj sredini i o emisijama štetnih gasova, ali je to za Srbiju proces, precizirala je Mihajlović. Ona je naglasila da je dekarbonizacija u Srbiji realna, ali da je to proces koji ne može tako brzo da se desi i zato je potrebno uskladiti dinamiku tog procesa sa realnim mogućnostima. Nacrtom strategije razvoja energetike predviđeno je da u elektroenergetski sektor do 2030. godine bude uloženo oko devet milijardi evra. Planirana je izgradnja termoelektrana na ugalj snage 700 megavata do 2025. godine, izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ na reci Lim, kao i termoelektrana-toplana na gas snage 450 megavata do 2020. godine i izgradnja prenosne i distributivne infrastrukture. Do 2025. godine predviđena su ulaganja od 300 miliona evra u modernizaciju hidroelektrana, 1,6 milijarde evra u izgradnju novih teremoelektrana, 660 miliona evra u reverzibilne hidroelektrane, 2,85 milijarde evra za obnovljive izvore energije, 370 miliona evra za prenosni sistem i investicije od 750 miliona evra u distributivni sistem. Potencijalni projekti izgradnje su Termoelektrana „Nikola Tesla“ B3 snage 750 megavata, u koji će biti uloženo 1,6 milijardi evra, TE „Kolubara B“ od dva puta po 375 megavata, a neophodna su ulaganja od 1,5 milijardi evra, TE „Kostolac B3″ od 350 megavata u koju će biti investirano 450 miliona evra. Predviđena je i izgradnja termoelektrana „Novi Kovin“ snage dva puta po 350 megavata, „Štavalj“ snage 300 megavata i termoelektrana-toplana na gas u Novom Sadu, Beogradu, Pančevu, Nišu snage 1.200 megavata. Planirana je i realizacija projekata hidroelektrana na Velikoj Moravi, Ibru, srednjoj Drini, prva faza „Đerdapa 3″ na Dunavu snage dva puta po 300 megavata, reverzibilne hidroelekrane „Bistrica“, mini hidroelektrana snage 387 megavata na 191 lokaciji. Javna rasprava je otpočela 16. avgusta kada je na sajtu Ministarstva energetike objavljen Nacrt strategije koja predviđa ulaganje devet milijardi evra u razvoj elektroenergetskog sektora u Srbiji do 2030. godine. Završnoj raspravi prethodile su one održane u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
16 Okt 2026 rts |
