 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
5 Nov 2013 - novosti TE Nikola Tesla: Novim filterima protiv zagađenja 4 Nov 2013 - novosti Cena kilovata kroji – biznis 4 Nov 2013 - dnevnik Rekordna proizvodnja HE "Đerdap 1" 1 Nov 2013 - kWh Prešli smo trećinu puta 1 Nov 2013 - kWh Rekorder i pouzdan proizvođač 30 Okt 2013 - b92 Efikasnost kao izvor energije 29 Okt 2013 - novosti Zbog dugova ostaju bez struje
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2619 do 2625 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
1 Nov 2013 - kWh - Prešli smo trećinu puta Revitalizacija HE Đerdap 1, kompleksan i izuzetno zahtevan projekat, trenutno najveća investicija u Elektroprivredi Srbije, ulazi 1. novembra u treću fazu. Tada počinje demontaža agregata broj 5, a naša najveća hidroelektrana nastaviće proizvodnju sa pet agregata, tri stara, ali remontovana, i dva (A4 i A6) nova i jača za oko 10 odsto. O ciljevima i neophodnosti revitalizacije, o tome šta je sve urađeno sa kakvim su se sve nepoznanicama i izazovima susretali i na kakvim su sve iskušenjima bili radnici Đerdapa, o razlozima za probijanje rokova, ali i o kvalitetu urađenog tokom protekle četiri godine detaljno nam je objasnio Ljubiša Jokić, direktor HE Đerdap 1, najveće članice i okosnice istoimenog privrednog društva. On je sve saopštio precizno, uz obilje podataka, koji na svoj način ilustruju obim, kompleksnost i značaj projekta, čijom realizacijom naša najveća hidroelektrana obezbeđuje nov radni vek od najmanje 30 godina uz povećanje snage od bezmalo 100 megavata, odnosno većeg stepena korisnosti od oko 10 odsto. Sa realizacijom izuzetno važnog, ali i skupog projekta naša strana počela je znatno posle suseda iz Rumunije i partnera na zajedničkom hidroenergetskom i plovidbenom sistemu. Susedi su revitalizaciju svojih hidroagregata realizo- vali u saradnji sa austrijskom firmom Vateks. Naša strana se opredelila za ruskog partnera iz dva osnovna razloga. Prvo što je međudržavnim sporazumom dogovoreno da se projekat finansira delom iz klirinškog duga Ruske federacije, kao naslednika SSSR-a, prema Republici Srbiji, kao delu nekadašnje SFRJ u iznosu od 100,5 miliona dolara. A drugo što predviđeni nosilac projekta, Silovije mašini iz Sankt Peterburga, objedinjuje nekadašnje fabrike, Elektrosilu i LMZ, (Lenjingradske metalske zavode), isporučioce opreme za HE Đerdap 1, koja je tokom eksploatacije duže od četiri decenije ispoljila visok stepen kvaliteta i pouzdanosti u radu. – Nažalost, zbog proceduralnih i administrativnih teškoća izazvanih odugovlačenjem ratifikacije međudržavnog ugovora o podeli zajedničkog duga od strane nekih bivših članica nekadašnje SFRJ, početak realizacije projekta revitalizacije otegao se uz više dopuna osnovnog ugovora i više promena cene usled tržišnih okolnosti, izazvanih skokom cena repromaterijala i sirovina – rekao nam je Jokić. Praktično, kako kaže Ljubiša Jokić, revitalizacija je počela potpisivanjem 8. dopune osnovnog ugovora 29. marta 2003. godine. Njom su precizirane cena projekta i obaveze potpisnika, Elektroprivrede Srbije, kao naručioca posla i PD HE Đerdap, kao investitora, s jedne strane i Silovije mašini iz Sankt Peterburga, kao izvođača radova, nosioca projekta i garanta kvaliteta. Sve je precizirano: cena 139.288.000 dolara, rokovi, šest godina za svih šest agregata, uz povećanje snage sa nominalnih 178, odnosno 190 na 201 megavat uz povećanje stepena korisnosti od 10 odsto, garancija rada agregata od dve godine, radni vek elektrane 30 godina, zatim isporuka novih delova agregata, reparacija delova predviđenih za postepenu ugradnju tokom revitalizacije narednih agregata. ❚❚Znatno veći obim poslova – Ovaj iznos uvećan je ugovorom između PD HE Đerdap i EPS-a za dodatnih 27,96 miliona dolara na ime projekata i radova koje će samostalno realizovati HE Đerdap 1 – rekao nam je Jokić. – Reč je o velikom obimu kako demontažnih i montažnih radova, reparaciji, odnosno revitalizaciji starih delova agregata, koje će investitor realizovati samostalno na licu mesta, u domaćim fabrikama ili u okruženju. Takođe su 8. dopunom, pored obima poslova, definisani i delovi agregata koji će biti zamenjivani novim, a koji će biti reparirani. Zapravo najviše novih delova ugrađeno je u šesticu, koja je prva revitalizovana, dok je u preostale agregate trebalo ugraditi određeni broj repariranih delova. Međutim, neposredna realizacija velikog projekta pokazala je da je stanje opreme lošije od očekivanog, što je za posledicu imalo znatno više posla u revitalizaciji od ugovorom definisanog i to čak za dva i po puta. Preciznim merenjima, koja su savesno obavili stručnjaci beogradskog Instituta za ispitivanje materijala (IMS), utvrđeno je da neki delovi agregata planirani za naknadnu ugradnju ne mogu biti sanirani na adekvatan način, pa je ruski partner izričito zahtevao zamenu novim. To se jasno odrazilo na rok posla i na ukupnu cenu, jer je trebalo naknadno ugovarati i plaćati izradu novih delova. – Znatno više posla, ali i utroška materijala za sanaciju zahtevali su protočni organi, uključujući sanaciju obloge gornjeg i donjeg konusa, spiralu turbine – objasnio je direktor HE Đerdap 1. – I radovi na antikorozivnoj zaštiti, koju uspešno i vrlo kvalitetno rade majstori Jadrana iz Beograda znatno su obimniji u odnosu na ugovorom definisane. I to zato što je radi bolje zaštite neophodno potpuno odstraniti staru, izuzetno dobro urađenu zaštitu. To zahteva više i vremena i materijala za peskarenje ❚❚Neplanirane zamene Prvi agregat u revitalizaciji A6 zaustavljen je 24. avgusta 2009. godine. Već 1. septembra počela je demontaža. Obavili su je radnici HE Đerdap. U planirano vreme vrlo uspešno, uz pomoć radnika Đerdap usluga, demontirali su 1.300 tona raznovrsne i brojne opreme, razvrstali, smestili, jedan deo pripremili za reparaciju u Rusiji, jedan deo za revitalizaciju u sopstvenim pogonima, jedan deo u halama srpskih metalaca i jedan deo u fabrikama u okruženju, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji... U veliki i odgovorni posao uključili su domaće institute i fabrike: Mihalo Pupin, Nikola Tesla IMS, ATB Sever Subotica, Min, Niš, Goša Fom, Goša Montaža, Lola Fom Beograd, Kolubara metal... A i sama demontaža bila je izazov koji je pratio veliki broj nepoznanica. – Zahtevala je posebnu pažnju i brižljivu pripremu, moćne obnovljene dizalice, specijalne alate – objasnio je Jokić. – Prvi put posle 40 i više godina rada na svetlo dana izronilo je radno kolo trubine, atraktivni i vitalni deo hidroagregata, prečnika 9,5 metara i težine 360 tona... U jednom komadu iz svog ležišta izvađen je i na montažni plato prenesen rotor glavnog generatora, deo težak 640 tona, monumentalne trećine statora, glavnog generatora, turbinsko vratilo, nastavak vratila, prstenovi i lopatice usmernog aparata, gornji krst... Bila je to i svojevrsna škola uz stvaralačke izazove i masimalno angažovanje u dve, pa i tri smene, a često i subotom i nedeljom, po potrebi i praznikom. I išlo je po planu sve do usmernog aparata. Prema rečima Jokića, ispitivanja gornjeg prstena usmernog aparata, koji je po planu trebalo da se reparira i ponovo vrati na svoje mesto, pokazala su da njegova revitalizacija neće obezbediti odgovarajući kvalitet i sigurnost funkcionisanja. A radi se, kaže naš sagovornik, o izuzetno vitalnom delu turbinske opreme, kojim se reguliše protok vode, odnosno snaga turbine. Na zahtev ruskog partnera doneta je odluka o nabavci novog gornjeg prstena. Bilo je to u aprilu. Raspisivanje tendera, nabavka i doprema potrajali su do decembra. – Neophodni radovi na rehabilitaciji donjeg prstena bili su znatno veći od planiranih. Nametnula se potreba dodatne ugradnje rebara i čaura u ležišta lopatica, pa neplanirana sanacija povećanih kavitacionih oštećenja i potrebnog brušenja oštećenih površina – naglasio je Ljubiša Jokić. – Kontrola najopterećenijeg dela agregeta, tj. nosećeg ležaja, pokazala je da njegovu sanaciju, zbog velike preciznosti, nije moguće obaviti kvalitetno na samoj HE Đerdap kako je planirano. Zbog toga je brušenje diska ležaja, tzv. ogledala, najopterećenijeg dela agregata, koje inače tokom eksploatacije trpi pritisak od 3.500 tona, nakon obavljenog javnog tendera povereno renomiranoj rumunskoj firmi Generalturbo iz Bukurešta. I to je produžilo rok revitalizacije A6. Ali ni tu nije bio kraj nepredviđenim zahvatima. Jokić kaže i da je kontrolom konstrukcije turbine i vratila turbine ustanovljena neophodnost zamene glavčine turbine, odnosno samo tzv. suknje bez epoksilnih masa. Izradu nove glavčine dobila je na tenderu firma Končar-generatori iz Zagreba. – Znatno više vremena od planiranog utrošeno je na sanaciji cevovoda regulacije – ispričao nam je direktor HE Đerdap 1. – Dodatni sanacioni radovi, u znatno većem obimu od planiranih, obavljeni su i na sanaciji obloge radnog kola i pumpi u sistemu regulacije turbine. Ali i pored toga nije dobijen odgovarajući kvalitet, pa su na zahtev ruskog partnera nabavljeni novi pumpni agregati. Rehabilitacija demontiranih delova u domaćim fabrikama i okruženju zahtevala je više posla i utroška materijala. Jednom reči nije bilo nijednog dela moćne mašine, čija obnova nije zahtevala znatno više posla ili neplanirane zamene delova. ❚❚Veliko kašnjenje Posle savladavanja svih iskušenja i teškoća novi A6 pušten je u proizvodnju 19. juna 2011. godine, a 20. juna počela je da teče dvogodišnja garancija. Nakon 2, 4, 6 i 8.000 sati rada obavljena su odgovarajuća ispitivanja i kontrolno-servisni radovi. Sanirane su dečje bolesti, prvenstveno u sistemu regulacije, a takođe i naprsline na lopatici radnog kola br. 5, koja se pojavila posle 2.000 sati rada. Pojavila se i kasnije, nakon 6.700 sati, kada je trajno uspešno sanirana, što je pokazala nedavna provera. Zbog pojave te naprsline ruska strana je produžila garanciju lopatica radnog kola turbine. Radi nadoknade zakašnjenja i prevazilaženja mogućih problema zbog stanja delova agregata, predviđenih za revitalizaciju i ponovnu ugradnju, odlučeno je da se blagovremeno naruče neki delovi, čija zamena prvobitnim planom nije bila obuhvaćena. Tako su za početak druge faze revitalizacije, odnosno za A 4, blagovremeno nabavljena oba nova prstena usmernog aparata, novi turbinski poklopac, naručen je nov cevovod sistema regulacije... Takođe paralelno sa demontažnim i sanacionim radovima, otpočela je montaža statora glavnog generatora van ležišta u samoj hali na montažnom bloku. Zatim je, iako je reč o najvećem delu agregata, u jednom komadu specijalnom traverznom prenet u svoje ležište. I ostale pripreme obavljene su na vreme. Sa iskustvima stečenim tokom obnove A 6, krenula je 1. jula 2011. godine revitalizacija A 4. - Ruska strana je garantovala da će oprema stići na vreme, da bi u januaru 2012. godine obavestila da će oprema kasniti šest meseci – kaže Jokić. - Međutim i taj rok je pomeren kasnije za još četiri meseca, da bi na Đerdap stigla krajem te godine. Montaža je praktič- no počela u januaru 2013. godine. Išlo se odlično po planu, sve do aprila, uz očekivanja da će agregat na mrežu tokom maja, najkasnije juna. Ali kontrolna merenja linije vratila i nastavka vratila pokazala su da postoji nedozvoljena neparalelnost prirubničkih spojeva vratila i glavčine rotora glavnog generatora. Ruska strana nije prihvatila korekciju linije umetanjem klina od specijalne folije, iako su dobijeni dobri rezultati. Prišlo se tuširanju, odnosno brušenju prirubnica na vratilu. To je donelo još dva meseca. A zatim, u avgustu, prilikom primopredajnih ispitivanja, tokom rada agregata u raznim režimima konstatovane su nedozvoljene, veće vibracije agregata u praznom hodu, dok ih pri opterećenju nije bilo. Kako ističe Jokić, problem je rešen korekcijom prirubničkog spoja glavčine rotora glavnog generatora i nastavka vratila, što je takođe uticalo na ukupno vreme revitalizacije, te je agregat sa znatnim zakašnjenjem priključen na elektrenergetsku mrežu 30. septembra. – Realno vreme za revitalizaciju jednog agregata je 14 meseci, ako se izuzme zakašnjenje u isporuci opreme – ističe Ljubiša Jokić. – To je potvrdio i ruski partner. Očekivani i ugovorom definisan obim poslova znatno je manji od neophodnog, a to je nametnut stanjem opreme i samog objekta. Tu je i neplanirana dodatna zamena delova agregata, kao što su prstenovi usmernog aparata, turbinski poklopac i cevovodi regulacije, čija zamena nije bila obuhvaćena osnovnim ugovorom, ni 8. dopunom. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
9 Nov 2026 rts |
