 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
27 Mar 2015 - blic Više energije iz obnovljivih izvora i u Srbiji 23 Mar 2015 - balkanmagazin Počinje gradnja hidroelektrane Brodarevo 2? 19 Mar 2015 - rtv Tender za nabavku pametnih brojila produžen 18 Mar 2015 - novosti Po struju i kod naftaša 16 Mar 2015 - rtv Druga faza projekta "Kostolac B" u roku 15 Mar 2015 - balkanmagazin Subvencije za struju iz OIE 13 Mar 2015 - novosti Zakoni koče energiju iz košave
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 2248 do 2254 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
15 Mar 2015 - balkanmagazin - Subvencije za struju iz OIE Cena struje za potrošače u Evropskoj uniji se znatno razlikuju po zemljama-članicama, ali su za od 50% do skoro pet puta više u odnosu na cene struje u Srbiji – iako Evropa daje visoke subvencije za proizvodnju struje. Proizvodnja struje u Srbiji nije do sada bila subvencionisana i prodajna cena struje (koja uključuje i cenu proizvodnje i prenosa struje) je danas oko 6,3 evrocenta za kilovat čas – ali ce planirana gradnja novih hidroelektrana i vetrogeneratora kod nas, odnosno subvencionisanje struje koju proizvode, uticati na porast cene struje za domaće potrošače. Prema Nacionalnom akcionom planu za obnovljivu energiju (NAPRE), Srbija planira da poveća učešće obnovljive energije sa danas postojećih 21 odsto, na 27 odsto ukupno proizvedene energije u zemlji do 2020. godine. Iako srpska Vlada ovo pravda zahtevima Evropske unije, plan EU obavezuje zemlje-članice na dostizanje samo 20 odsto obnovljive energije do 2020. godine. Tako je ovaj plan Srbije postao osnov za podsticanje gradnje malih hidrelektrana u zemlji. Krajem 2012. godine EPS je potpisao sa evropskom kompanijom RWE memorandum o razumevanju za gradnju oko 920 MW kapaciteta hidrocentrala na rekama Dunav i Drina. Prema vestima iz 2012. godine, i italijanska Maccaferi Group bi trebalo da započne uskoro sa gradnjom 10 malih hidroelektrana duž reke Ibar, a RWE Innogy je još 2011. godine potpisao sa EPS-om dogovor za zajedničku gradnju pet malih hidrocentrala ukupnog kapaciteta 150 megavata. Nemačka kompanija “EES Group” i opština Vrnjačka Banja potpisale su sporazum o gradnji tri male hidroelektrane kapaciteta 27 MW, ukupne vrednosti 60 miliona evra. Ova nemačka grupa planira gradnju još 18 malih hidroelektrana u Srbiji ukupne vrednosti oko 29 miliona evra. Sredinom 2013. godine Vlada Srbije je završila proces izbora investitora za gradnju malih hidroelektrana na 213 lokacija, za koje je odabrala 91 investitora (65 su domaći investitori). Evropska organizacija za zaštitu reka RiverWatch tvrdi da ima informacije o planiranoj gradnji 700 brana na rečnim tokovima u Srbiji. “Zapadne finansijske institucije su uložile stotine miliona dolara u gradnju brana u regionu Balkana, tvrdeći da je struja iz hidroelektrana zelena energija koja omogućava energetsku sigurnost siromašnim zemljama” – piše u prilogu. Nažalost, planirana gradnja nekoliko stotina malih hidroelektrana u Srbiji, kao i planirana gradnja vetrogeneratora, zahteva značajan obim subvencionisanja struje koju treba da proizvedu. Zato njihova gradnja nije pomoc siromašnoj Srbiji – jer će dovesti do porasta današnjih cena struje za domaće potrošače: - Samo subvencije za proizvodnju struje iz malih hidroelektrana kapaciteta do 30 MW, čija gradnja započinje u Srbiji, povećane su na 8-16 evrocenti za kilovat čas isporučene struje, ili 0,0975-0,195 dolara (USD) za kilovat čas struje, zavisno od veličine hidrocentrale – piše u članku “Srbija podiže subvencije za izgradnju malih hidroelektrana” u časopisu REW. - U Srbiji ne postoje podaci o ceni struje iz vetrogeneratora koji se grade kod nas, odnosno o subvencijama za struju koju treba da iporuče, ali se radi informisanja mogu koristiti podaci iz našeg evropskog okruženja: Subvencije za struju iz vetrogeneratora u Britaniji su oko 10 evrocenti za kilovat čas isporučene struje ako ona dolazi iz vetrenjača kapaciteta preko 500 kW, i oko 18 evrocenti za kWh struje iz vetrenjača kapaciteta ispod 500 kW. - Evropske subvencije za struju U toku 2012. godine zemlje članice EU su utrošile na subvencije za proizvodnju električne energije između 120 i 140 milijardi evra. Najveći deo ovih evropskih subvencija otišao je na podršku proizvodnji struje iz obnovljivih izvora i to: Za solarnu energiju 14,7 milijardi evra; za proizvodnju struje iz vetra (samo iz vetrogeneratora na kopnu) ukupno 10,1 milijarda evra; na proizvodnju struje iz biomase 8,3 milijarde evra; za proizvodnju struje iz hidrocentrala 5,2 milijarde evra. Na proizvodnju struje iz konvencionalnih izvora potrošen je manji deo subvencija i to: Na proizvodnju struje iz uglja 10,1 milijarda evra; na proizvodnju struje u nuklearnim centralama 7 milijardi evra; na proizvodnju struje korišćenjem prirodnog gasa 5,2 milijarde evra. Na subvencije za ugalj najviše je dala Nemacka, koja je tokom 2012. godine za to utrošila oko 3 milijarde evra. Cena struje za domaćinstva u Nemačkoj je, inače, oko 29 evrocenti za kilovat čas (kWh) iako proizvođači struje od toga dobijaju samo oko 3,11 evrocenti za isporučeni kWh struje. U ovoj ukupnoj ceni struje po kWh za nemačka domaćinstva (cena struje za privredu je niža!), subvencije za struju iz obnovljivih izvora iznose oko 6,17 evrocenti za kWh, dva puta više od proizvodne cene struje iz konvencionalnih izvora – iako se znatno manje struje proizvodi iz obnovljivih izvora nego iz uglja. Veliki evropski proizvođaci struje u svom portfoliju, osim termocentrala imaju i vetrogeneratore čija struja se visoko subvencioniše, pa zajedno sa subvencijama za ugalj oni dobijaju, zaobilazno, znatno više za svaki kilovat isporučene struje. Po nekim insajderskim informacijama, oni zarađuju dodatno još oko 10% na standardnu cenu struje preko isporučivanja tzv. ‘interventne struje’ koju ubacuju u mrežu po potrebi – zbog isprekidane proizvodnje struje iz vetrogeneratora i solarnih panela. (Interventna struja je oko 40 puta skuplja od standardne cene struje!) Pregled: - Srbija se, na svom putu prema Evropskoj uniji, suočava sa visokim evropskim subvencijama za proizvodnju električne energije i hrane – koje su praktično nedostupne domaćoj privredi. - Iako se o Evropskoj uniji kod nas govori kao o prostoru ‘slobodnog tržišta’, evropska davanja (subvencije) za poljoprivredu, odnosno proizvodnju hrane, kao i za proizvodnju struje, dovode do distorzije tržišta i negiraju tezu o otvorenoj tržišnoj utakmici (što već godinama govori i nobelovac Pol Krugman). - Nivo subvencija za proizvodnju struje je različit po zemljama EU, kao i nivo prodajnih cena struje krajnjim potrošačima, što utiče na standard stanovništva i uslove privređivanja. - Srbija do sada nije davala subvencije za proizvodnju struje ali se sprema da subvencioniše proizvodnju struje iz većeg broja malih hidrocentrala, kapaciteta do 30MW, čija gradnja započinje kod nas. - Planirane subvenciije za proizvodnju struje iz malih hidrocentrala, čija gradnja se planira u Srbiji, trebalo bi da budu na nivou 8-16 evrocenti za kilovat čas isporučene struje – iako je današnja cena struje za potrošače u zemlji oko 6,3 evrocenta po kilovat času. - Cena struje u Srbiji od 6,3 evrocenta za kWh, početkom 2015. godine, zapravo nije njena puna ekonomska cena – najviše zbog niskog životnog standarda stanovnistva – mada to vodi ka daljem urušavanju domaće elektroprivrede. - Prema skorašnjim informacijama, cena struje u Srbiji treba da poraste za 15 odsto od 1. aprila 2015. godine. (a) - Ovo poskupljenje samo bi delom otišlo proizvođačima struje (EPS-u), dok bi drugi deo, u formi akciza, otišao na popunjavanje državnog budžeta. (b) - Subvencionisanje struje iz novih hidroelektrana i vetrogeneratora u Srbiji vodi ka poskupljenju struje za potrošače. Visok ukupan obim evropskih subvencija za proizvodnju struje i za poljoprivredu, uz istovremeno različit nivo ovih subvencija po zemljama-članicama, na jedinstvenom tržištu EU, doveo je do situacije da je danas teško razabrati sta su stvarne proizvodne cene ovih roba: - U toku 2012. godine zemlje članice EU su utrošile na subvencije za proizvodnju električne energije između 120 i 140 milijardi evra. (3) Ovo iznosi oko 265 evra godišnje po stanovniku Evropske unije. - U ukupnom budžetu EU za 2011. godinu, deo za poljoprivredu (CAP) iznosio je oko 43%, odnosno 58 milijardi evra. (8) Ovo iznosi oko 110 evra godišnje po stanovniku Evropske unije. Ako se ovi iznosi prenesu na nivo porodičnih izdataka, onda tročlanu evropsku porodicu ove subvencije za struju i poljoprivredu koštaju oko 1.125 evra godišnje. Malo je teze doci do podataka koliki je godišnji iznos ovih evropskih subvencija po zaposlenom radniku – kada se odbije broj dece, đaka, domaćica i nezaposlenih građana, odnosno svih koji ne učestvuju u stvaranju BDP-a. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
10 Nov 2026 snm |
