 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  
|  |
 |
 |
| VESTI BALKAN
SLEDEĆA >
21 Mar 2025 - blic Prošlogodišnji “blackout” ne znači da su mreže u regionu slabe 21 Mar 2025 - novosti, blic Okupili se stručnjaci iz regiona i sveta 17 Mar 2025 - ekapija Dekarbonizacija nema alternativu 14 Mar 2025 - ekapija HE Dabar, najveći hidroenergetski projekat na Zapadnom Balkanu 14 Mar 2025 - biznis EPCG raspisala tender za nabavku solarnih panela 12 Mar 2025 - ecoportal EPCG planira gradnju SE u Nikšiću od 115 MW 12 Mar 2025 - dw Mini-nuklearke u Hrvatskoj?
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 3831 vesti Balkan 
|
19 Dec 2023 - novimagazin - Ubrzano ukidanje uglja na Zapadnom Balkanu je daleko od nemogućeg Počevši od sledeće godine, značajan broj elektrana na lignit na Zapadnom Balkanu će prekršiti usaglašenost sa Direktivom EU o velikim postrojenjima za sagorevanje. Ključno pitanje je šta može da ih zameni, pišu Tanja Miščević i Kristijan Egenhofer. Pitanje postepenog izbacivanja uglja ostaje kontroverzna tema na globalnom nivou, kao što je još jednom naglašeno tokom COP28. Ova tema će biti ključna tačka dnevnog reda Ministarskog sastanka Energetske zajednice 14. decembra. Iako postoji dugogodišnja dobra volja za rešavanje ovog pitanja, izostala je stvarna akcija. Međutim, ovoga puta okolnosti nagoveštavaju da je moguć drugačiji ishod. Razlog za ovu promenu je primena EU Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika – granične carine (CBAM) na električnu energiju na Zapadnom Balkanu, prvenstveno osmišljena da podstakne smanjenje emisije CO2. Neočekivano, ova mera bi mogla dovesti do toga da zemlje regiona prestanu sa izvozom električne energije u EU – situacija koja bi mogla da izazove krizu u sektoru. Približno dve trećine električne energije na Zapadnom Balkanu proizvodi se iz lignita, često u postrojenjima koja rade duže od 40 godina, što rekonstrukciju čini ekonomski neodrživom ili tehnički izazovnom. Intenzitet ugljenika elektroenergetskog sektora u ovom regionu je tri puta veći nego u EU. Počevši od sledeće godine, značajan broj elektrana na lignit — otprilike dve trećine ukupnog kapaciteta — prekršiće usaglašenost sa Direktivom EU o velikim ložištima, kako je propisano Ugovorom o Evropskoj energetskoj zajednici. Predstojeće zatvaranje ovih postrojenja postavlja ključno pitanje: šta će ih zameniti? Da li postoje podsticaji za postepeno ukidanje? Proširenje sistema EU za trgovinu emisijama (ETS) na Zapadni Balkan moglo bi predstavljati neophodne podsticaje i finansiranje novih investicija, olakšavajući zatvaranje elektrana na lignit. EU ETS, zajedno sa Fondom za modernizaciju i članom 10c, posebno je dizajniran da se bavi pitanjima vezanim za ugalj. Ove odredbe omogućavaju državama članicama Centralne i Istočne Evrope da privremeno daju besplatne dozvole za emisije energetskom sektoru kako bi pomogle u njegovoj modernizaciji. Oba mehanizma ostaju na snazi najmanje do 2030. godine. Značajno je istaći da Fond za modernizaciju, podržan sa 2% ukupnih dozvola EU (u vrednosti od 48 milijardi evra sa cenom CO2 od 75 evra), ima značajnu komponentu solidarnosti EU. Kada se radi o Zapadnom Balkanu, uslovi za dodelu besplatnih alokacija zahtevali bi postepeno ukidanje uglja. Shodno tome, Fond za modernizaciju bi mogao da se transformiše u „Zapadno Balkanski fond za ukidanje uglja“. Odlukom ministara, EU ETS bi postao deo acquis-a Energetske zajednice do 2026. Uz striktne uslove, zemlje Zapadnog Balkana bi imale pravo da daju privremene besplatne alokacije, na primer, na osam godina. Kontinuirano finansiranje je neophodno Ključna tačka je da elektrane mogu zadržati ove alokacije EU bez obzira na status što su u procesu zatvaranja. Ukoliko prestanu sa radom, mogu iskoristiti vrednost ovih alokacija za nove investicione projekte. Nasuprot tome, ako odluče da ostanu operativni, suočili bi se sa situacijom da ostaju bez besplatnih alokacija nakon isteka privremenog perioda funkcionisanja. Da bi se ublažio uticaj cene CO2 od 80 evra ili više, moglo bi se razmotriti postepeno uvođenje ETS obaveze, slično početnom uvođenju za emisije morskih plovila. Biće neophodno kontinuirano finansiranje iz postojećih izvora kao što su Plan rasta EU za Zapadni Balkan, Investicioni okvir EU za Zapadni Balkan i nacionalne i međunarodne razvojne banke. Ključni novi elementi su očekivano ukidanje uglja i dodatno namensko finansiranje iz besplatnih alokacija koje se koriste kao kolateral za ubrzavanje novih investicionih projekata. Projekcije pokazuju da bi ukupna vrednost besplatne alokacije mogla da iznosi oko 20 milijardi evra tokom osam godina, počevši od 2026. i kulminirajući postepenim ukidanjem do 2034. Otprilike polovina ovog iznosa bila bi dostupna za podršku investicijama. Ukupni novi proizvodni kapaciteti potrebni u regionu biće približno 5 GVe, što je ekvivalentno otprilike jednoj petini ukupnog kapaciteta Belgije ili manje od 1% ukupnog proizvodnog kapaciteta EU. Štaviše, preko jedne trećine snabdevanja električnom energijom Zapadnog Balkana dolazi iz postojećih hidroizvora, koji predstavljaju niskougljeničan izvor koji se može u potpunosti otpremati (dispečovati). Integrisanjem još 20% solarnog kapaciteta, ostatak bi mogao biti dopunjen geotermalnom energijom, vetrom, biomasom i, posebno, povećanjem efikasnosti novih tehnologija, povećanim faktorima opterećenja i tokom vremena poboljšanom efikasnošću krajnjeg korisnika. Radikalan način je jedini kredibilan način Ovaj predlog je donekle radikalan. Ipak, ne postoji drugi kredibilan plan. Za sprovođenje ovog predloga biće potrebna vizija, politička volja i što je najvažnije politička hrabrost. Put koji je pred nama neće biti lak, ni politički ni tehnički. Štaviše, ne postoji garancija da će ovaj koncept efikasno funkcionisati u praksi. Povezani rizici mogu biti značajni, ali potencijalne dobiti, posebno u smislu smanjenja CO2 i političke stabilnosti, su suštinske. U krajnjem, ova inicijativa bi demonstrirala građanima Zapadnog Balkana realnost njihove evropske perspektive, a Evropskoj uniji spremnost regiona da se uskladi sa njenim ambicioznim klimatskim ciljevima. Tanja Miščević je ministarka za evropske integracije Republike Srbije, a Kristijan Egenhofer je viši naučni saradnik u CEPS-u i Školi za transnacionalno upravljanje Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
13 Jan 2025 b92 |
