 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
< PRETHODNA
SLEDEĆA >
26 Mar 2026 - vijesti Baterijski sistemi su jedina investicija u energetici koju možete realizovati za 12 mjeseci 26 Mar 2026 - ekapija Dokle je region stigao u spajanju tržišta električne energije sa EU? 26 Mar 2026 - blic Veća cene električne energije dovela do ukupnog rasta troškova 26 Mar 2026 - ekapija BiH planira snažan rast kapaciteta i investicija u zelenu energiju 22 Mar 2026 - snm Elektro-energetski sistem Severne Makedonije je stabilan 12 Mar 2026 - vijesti Propao i drugi tender za baterije za zelenu energiju 6 Mar 2026 - vijesti Crna Gora predvodi zakonodavne reforme u oblasti prekogranične energetske infrastrukture
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 8 do 14 od ukupno 3953 vesti Balkan 
|
26 Mar 2026 - ekapija - BiH planira snažan rast kapaciteta i investicija u zelenu energiju Bosna i Hercegovina ulazi u snažan investicioni ciklus u sektoru obnovljivih izvora energije (OIE). Tako su samo Programom ekonomskih reformi (PER) u Federaciji BiH planirana ulaganja veća od milijardu eura u periodu od 2026 do 2028. godine. Ovaj dokument ključan je u procesu usklađivanja sa ekonomskim kriterijumima za članstvo u Evropskoj uniji. Prema PER-u, implementacija Direktive o obnovljivim izvorima energije podrazumeva instalaciju oko 0,9 GW kapaciteta iz solarnih i vetroelektrana do 2028. godine, uz dodatnih 180 MW prozjumerskih sistema do 2026. Procenjena vrednost ovih ulaganja iznosi približno 1,2 milijarde eura, pri čemu se najveći deo odnosi na privatni sektor, u skladu s pravilima integrisanog energetskog tržišta. Analize ukazuju da bi ovaj investicioni ciklus mogao imati značajan ekonomski efekat. Procene Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) pokazuju da bi ulaganja u OIE mogla otvoriti oko 8.300 novih radnih mesta s punim radnim vremenom. Istovremeno, očekuje se povećanje prosečnog godišnjeg rasta investicija za oko 4,7 procentnih poena, uz umeren rast uvoza i prosečan godišnji rast BDP-a od oko 0,3 procentna poena. Poseban fokus stavljen je na razvoj prozjumerskog modela, odnosno proizvodnje električne energije za vlastite potrebe domaćinstava. U Federaciji BiH već su definisani modeli podrške, prema kojima domaćinstva mogu ostvariti grant do 3.500 eura, odnosno do 60 odsto investicije za solarne sisteme prosječne snage oko 6 kW. Ukupan direktni fiskalni trošak ove mere procenjuje se na oko 102 miliona eura. Ipak, očekuje se da će indirektni fiskalni efekti u velikoj meri neutralisati ove izdatke. Kroz rast ekonomske aktivnosti i poreskih prihoda, u periodu 2026–2028. predviđa se kumulativno povećanje javnih prihoda od oko 97 miliona eura, čime bi neto fiskalni trošak reforme iznosio svega oko pet miliona eura. Razvoj vetroenergije i ključni projekti Kada govorimo o investicijama u obnovljive izvore, Bosna i Hercegovina je u poslednjih nekoliko godina ostvarila stabilan, iako postepen rast u sektoru vetroenergije. Kako pokazuje analiza udruženja Obnovljivi izvori energije, do kraja 2025. godine instalirani kapaciteti iznosili su 244 MW, bez novih priključenja tokom te godine. Prvi veliki projekat bila je vetroelektrana Mesihovina kod Tomislavgrada, snage 50,6 MW, koju je 2018. godine pustila u rad Elektroprivreda HZ BiH. Projekat vredan 81 mil EUR realizovan je uz korištenje 22 Siemens vetroturbine. Ista kompanija planira i razvoj vetroelektrane Poklečani. Među značajnim projektima ističe se i vetroelektrana Podveležje, koju je izgradila Elektroprivreda BiH. Sa instaliranih 48 MW i godišnjom proizvodnjom od oko 120 GWh, ovaj vetropark predstavlja jedan od ključnih objekata u domaćem energetskom miksu. U pripremi su i novi projekti poput vetroelektrane Bitovnja (do 90 MW) i Vlašić (do 50 MW). Privatni sektor takođe ima važnu ulogu. Vetroelektrana Jelovača (36 MW) puštena je u rad 2019. godine, dok je najveći projekat do sada vetroelektrana Ivovik (84 MW), koja je počela s radom 2024. godine. Investitori su domaća kompanija Lager i kineski partneri. U realizaciji je i projekat Ivan Sedlo (25 MW), koji razvija međunarodni investitor uz korištenje savremenih turbina. U Republici Srpskoj planira se izgradnja vetroelektrane Hrgud, snage 48 MW, koja će biti prvi veliki vetropark ovog entiteta, sa procenjenom godišnjom proizvodnjom od oko 126 GWh. Solarna energija i diversifikacija izvora Paralelno sa razvojem vetroenergije, sve veći značaj dobija i solarna energija. Planirana je izgradnja više fotonaponskih elektrana, uključujući projekte Gračanica 1 i 2, kao i velike solarne komplekse poput Trebinje (100 MW). Naime, Elektroprivreda BiH planira izgradnju novih solarnih elektrana - Gračanica 1 i 2, sa planiranom snagom od 45 MW sa godišnjom proizvodnjom više od 66 GWh, čija je realizacija podržana kreditnim aranžmanima sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Planirana je i izgradnja solarne elektrane Trebinje instalisane snage od 100 MW i prosečne godišnje proizvodnje od 147,7 GWh, dok se procenjena investiciona ulaganja kreću od 134,43 mil KM. Iza ove investicije stoji Elektroprivreda Republike Srpske. Posebno je značajno što se planira korištenje rudarskih površina i zemljišta u vlasništvu energetskih kompanija za izgradnju solarnih elektrana, čime se dodatno podstiče energetska tranzicija i prenamjena postojećih resursa. Investicioni plan Elektroprivrede BiH Ako govorimo o investicijama energetskih kompanija, nedavno je saopšteno da Elektroprivreda BiH planira da u periodu 2026 - 2028. investira ukupno 1,73 milijarde konvertibilnih maraka (oko 885 mil EUR), većinom iz kreditnih sredstava, uz oko 538 mil KM iz vlastitih izvora. Trogodišnji period biće obeležen intenzivnom izgradnjom fotonaponskih elektrana na različitim lokacijama - od rudarskih površina do krovova objekata i instalacija kod krajnjih kupaca. Planirana su i ulaganja u otkup postojećih projekata obnovljivih izvora, kao i zemljišta pogodnog za nove investicije. Istovremeno, kompanija će nastaviti ulaganja u rudnike uglja s ciljem održavanja stabilne proizvodnje za potrebe termoelektrana. U planu su i ekološki projekti, uključujući postrojenja za odsumporavanje i denitrifikaciju dimnih gasova u termoelektranama Tuzla i Kakanj, kao i modernizacija postojećih energetskih kapaciteta. Plan predviđa i reorganizaciju sektora distribucije kroz osnivanje operatora distributivnog sistema, u skladu sa važećim zakonskim rešenjima u Federaciji BiH. Uskoro gradnja SE Trebinje 3 VE Hrgud Kada je reč o Republici Srpskoj, fokus se sve više pomera sa planiranja na konkretnu realizaciju projekata. Naime, Elektroprivreda Republike Srpske uskoro bi trebalo da započne izgradnju solarne elektrane Trebinje 3 i vetroparka Hrgud, što potvrđuje nastavak investicionog ciklusa u ovom entitetu. Direktor kompanije Luka Petrović kazao je nedavno da će solarna elektrana Trebinje 3, instalisane snage 53 MW, biti jedan od prvih projekata koji ulaze u fazu izgradnje, nakon što je Vlada RS već dala saglasnost. Paralelno s tim, u završnoj fazi priprema nalazi se i vetropark Hrgud, za koji su okončana višegodišnja merenja vetra i ekološke studije. Početak radova na oba projekta očekuje se tokom ove godine, dok bi završetak mogao uslediti krajem 2027. ili početkom 2028. godine. Iako institucionalni projekti napreduju, situacija u privatnom sektoru je znatno složenija. Prema rečima Petrovića, Komisija za koncesije Republike Srpske dodelila je više od 1.200 MW kapaciteta za solarne elektrane privatnim investitorima, ali realizacija tih projekata za sada izostaje. Glavni razlog leži u promenjenim tržišnim okolnostima. Pad cena električne energije u odnosu na period od pre nekoliko godina, uz nedostatak baterijskih sistema za skladištenje, značajno je smanjio isplativost solarnih projekata. Zbog toga bi, prema procenama iz sektora, značajan broj planiranih privatnih investicija mogao ostati nerealizovan. S druge strane, kazao je Petrović, Elektroprivreda RS kroz svoje zavisne kompanije već ima razvijen portfolio projekata spremnih za izgradnju ("ready to build"), čime zadržava ključnu ulogu u procesu energetske tranzicije u ovom delu zemlje. Energetska tranzicija kao razvojna šansa Planirana ulaganja u obnovljive izvore energije predstavljaju jednu od ključnih razvojnih prilika za Bosnu i Hercegovinu. Osim doprinosa dekarbonizaciji i usklađivanju sa EU politikama, ovaj investicioni ciklus mogao bi značajno unaprediti energetsku sigurnost, otvoriti nova radna mesta i podstaći ukupni ekonomski rast zemlje. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
12 Apr 2026 vijesti |
