 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
SLEDEĆA >
24 Jun 2026 - vijesti Privilegovanima 104 miliona, gubici na mreži pojeli 134 21 Jun 2026 - b92 Hrvatska postala izvoznik električne energije 14 Jun 2026 - vijesti Energetska tržišta ulaze u period visoke valatilmosti i viših cijena 14 Jun 2026 - vijesti Kao naredni korak energetske tranzicije razvija se koncept virtuelne elektrane 14 Jun 2026 - vijesti Vjetroelektrana Gvozd već proizvela oko 10,5 odsto planirane godišnje proizvodnje 14 Jun 2026 - b92 Grčka menja sistem podrške 12 Jun 2026 - vijesti CGES prelazi na dvodomni model upravljanja
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 3974 vesti Balkan 
|
11 Avg 2022 - danas - Izgradnja HE na Zapadnom Balkanu biće sve teža i rizičnija Projekte gradnje novih hidroelektrana u zemljama Zapadnog Balkana biće sve teže realizovati u budućnosti zbog kliamtskih promena, protivljenja javnosti i pravnih i finansijskih izazova, pri čemu ti projekti ili ne bi doprineli energetskoj sigurnosti ili nemaju dovoljno ekonomskog potencijala, navodi se u analizi nekoliko međunarodnih organizacija. Hidroelektrane tradicionalno imaju veliku ulogu u mnogim elektroenergetskim sistemima jugoistočne Evrope, sa posebno velikim udelom u nekim zemljama Zapadnog Balkana gde, zajedno s ugljem, već decenijama čine okosnicu proizvodnje električne energije. U analizi „Zašto je hidroenergija u jugoistočnoj Evropi rizična investicija“ navodi se da su mnoge zemlje jugoistočne Evope u fazi u kojoj novi hidroenergetski kapacitet ili neće doprineti energetskoj sigurnosti zbog prevelike zavisnosti, kao što je slučaj u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, ili im je ostalo malo ekonomskog potencijala, u slučaju Bugarske i Kosova. Albanija je gotovo 100 odsto zavisna od hidroenergije, Crna Gora oko 50 odsto, Bosna i Hercegovina oko trećine struje proizvodi u hidrocentralama, Srbija oko 28 odsto, a Severna Makedonija gotovo četvrtinu. „Zato nije iznenađujuće da kada je potreba da se razvija obnovljiva energija postala deo političke agende na nivou EU krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, vlade zemalja jugoistočne Evrope su to uglavnom videle kao mogućnost da grade više hidroelektrana“, navodi se u izveštaju koji su objavile organizacije CEE Bankwatch, EuroNatur, RiverWatch i WWF Adria. Iako neke države regiona tvrde da imaju ogroman neiskorišćeni potencijal, autori studije ističu da su te tvrdnje obično zasnovane na decenijama starim procenama iz vremena „kada su padavine bile predvidljivije, kada su se ljudi teško usuđivali da se suprotstave eksproprijaciji i kada se malo znalo o zadivljujućem biodiverzitetu regiona“. U poslednje dve decenije, dodaje se, stotine malih hidroelektrana snage do 10 megavata izgrađeno je širom regiona, često u zaštićenim područjima ili drugim visoko osetljivim staništima, dok su pokušaji da se izgrade „grinfild“ hidroelektrane kapaciteta većeg od 10 megavata uglavnom bili bezuspešni, sa izuzetkom Albanije i Slovenije. „Ipak, kreatori projekata nastavljaju da guraju planove za izgradnju novih velikih hidoeletrana, preusmeravajući resurse i napore sa razvoja bržih i ekonomičnijih alternativa“, kaže se u studiji. Dodaje se da je Bosna i Hercegovina posebno ambiciozna, uprkos tome što nije uspela da završi nijednu „grinfild“ veliku hidroelektranu u poslednjoj deceniji. Ukazujući na rizike projekata izgradnje hidroelektrana, u izveštaju se ocenjuje da će njihova realizacija biti sve teža zbog klimatskih promena, jedinstvenog biodiverziteta regiona, pravnih izazova, otpora javnosti i finansijskih problema. U analizi se posebno ističu visoki rizici izgradnje devet hidroelektrana u regionu, uključujući centrale Skavica u Albaniji, Bistrica, Buk Bijela, Dabar, Ulog i Janjići u Bosni i Hercegovini i Komarnica u Crnoj Gori. Autori izveštaja preporučuju niskorizične investicije koje mogu pomoći regionu da pređe na zeleniji, društveno i ekonomski održiviji energetski sistem. Ono što je zajedničko svim zemljama regiona, navodi se u analizi, jeste neiskorišćen potencijal energije sunca i vetra. „To takođe mora biti urađeno pažljivo, jer vetroparkovi i solarne farme na pogrešnom mestu mogu isto naneti štetu“, upozoravaju autori i dodaju da prioritet treba dati izgradnji na površinama kao što su krovovi, parkinzi, industrijske zone i zemljište koje nije pogodno za poljoprivredu. Te tehnologije nude mnogo veći potencijal nego hidroenergija danas i zahtevaju minimum podsticaja zbog pada troškova poslednjih godina. Sve zemlje, dodaje se, takođe bi mogle u mnogo većoj meri da koriste toplotne pumpe i sisteme za skladištenje energije, kao i geotermalnu energiju i da prioritet daju projektima obnovljive energije u domaćinstvima i lokalnim zajednicama. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
24 Jun 2026 vijesti |
