 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
SLEDEĆA >
29 Apr 2026 - ekapija Završetak dokumentacije za HE Kruševo do kraja godine 29 Apr 2026 - seebiz HERA: Poticajne naknade za priključenje za razvoj industrije 23 Apr 2026 - ekapija Da li je 3,2 mlrd EUR za Černavodu u skladu sa pravilima EU? 20 Apr 2026 - biznis Elektroprivreda Crne Gore investiraće u OIE projekte 20 Apr 2026 - pobjeda Zbog primjene CBAM-a EPCG u prva tri mjeseca izgubila 13 miliona eura 20 Apr 2026 - blic EBRD ulaže 70 miliona evra u hibridni energetski projekat u Mađarskoj 20 Apr 2026 - pobjeda Dali saglasnost EPCG za dva zaduženja od ukupno 70 miliona eura
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 3960 vesti Balkan 
|
23 Okt 2013 - dw - Nove nuklearne elektrane u istočnoj Evropi Dok zemlje zapadne Evrope dižu ruke od nuklearne energije, istočnoevropske, poput Litvanije ili Bugarske i dalje rade na izgradnji nuklearnih elektrana. U mađarskom gradiću Pakš, svi su zadovoljni takvom politikom. Jožef Bordač udobno se smestio u fotelju u kuhinji. Upravo se vratio sa posla i deluje opušteno. “Nuklearna elektrana najbolji je poslodavac u regionu, a što se tiče sigurnosti, nema negativnih dejstava na grad i okolinu”, priča 41-godišnjak. Supruga Monika dodaje: “Nuklearna energija je jeftina i šteti okolini manje od konvencionalnih termoelektrana.” Pakš – mali gradić u centralnoj Mađarskoj, leži na Dunavu i ima 20.000 stanovnika. Ime gradića je sinonim za jedinu nuklearnu elektranu u zemlji koja se tu nalazi. Četiri sovjetska reaktora jačine 2.000 megavata, 1983. godine puštena su u pogon. Tu se proizvodi 40 odsto struje, koja je Mađarskoj potrebna. Nuklerna energija? Da molim! Slično kao Jožef i Monika Bordač misle i mnogi drugi stanovnici Pakša. Oko 2.500 stanovnika radi u ovoj nuklearki i u proseku zarađuje oko 1.200 evra mesečno – skoro duplo više od mađarskog proseka. Zato i ne čudi što rad elektrane u Pakšu toliko ljudi podržava. Ali i u drugim delovima zemlje, Mađari nemaju ništa protiv korišćenja nuklearne energije. Nekog ozbiljnog pokreta protiv rada nuklearnih elektrana nije bilo i nema ga ni danas. Političari koji se ne slažu u mnogim pitanjima, kada je o energetskoj politici reč, svi su složni: nuklearku u Pakšu trebalo bi dograđivati i modernizovati. Na taj način Mađarska je u trendu sa čitavim regionom. Od Baltika do Bugarske sve zemlje se zalažu za korišćenje nuklearne energije. U Litvaniji i Poljskoj stanovništvo je u načelu protiv rada nuklearki, ipak obe zemlje se zalažu za izgradnju elektrana. U Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj postoje konkretni planovi za izgradnju novih reaktora i to podržava većina stanovništva. Mnogo otvorenih pitanja Početkom prošle sedmice premijeri Višegradske četvorke - Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, na zajedničkom sastanku složno su istakli podršku korišćenju atomske energije, zahtevajući da to isto učini i Evropska unija, i da ne usvoji Zakon o zabrani rada nuklearki. Brisel ne može da odluči koji će biti primarni izvori za proizvodnju električne energije, istakli su premijeri Višegradske četvorke. I pored prilično velike podrške stanovništva, svi ovi planovi prilično su problematični. Nuklearne elektrane u Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj već su se više puta suočile sa bezbednosnim problemima. Bugarska nuklearna elektrana Kozloduj, važi za najopasniju nuklearku istoka EU, nakon litvanske Ignaline, koja je zatvorena 2009. godine. Čak i u nuklearki Pakš, koja važi za sigurnu, bilo je ozbiljnih kvarova 2003. godine. Pri tome, u skoro svim zemljama regiona nije razjašnjeno pitanje skladištenja nuklearnog otpada. To nije jedini razlog zašto stručnjaci za pitanja energetike kritikuju jednostranu naklonjenost istočnoevropskih zemalja korišćenju nuklearne energije. “Mi smo za održivost mađarskog energetskog sistema i želimo da ljudi o tim pitanjima diskutuju i odlučuju na evropskom nivou”, kaže Ada Amon, predsednik “Energetskog kluba” iz Budimpešte. “Nažalost, nedostaje politička volja da se energetskim tehnologijama ozbiljnije pristupi”. Sa druge strane, vladin portparol Ferenc Kumin kaže: „Naravno da ćemo u skladu sa obavezama prema EU do 2020. godine raditi na izgradnji sistema za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije. Njihov udeo bi trebalo da iznosi 20 procenata“. Japanske vlasti pokušale su da nizom mera zaustave curenje hiljada tona radioaktivne vode iz onesposobljene nuklearke u Fukušimi. Međutim, kritičari kažu da to nije dovoljno i tvrde da je pomoć stigla prekasno. (09.09.2013) Obnovljiva energija u Pakšu, još neko vreme neće biti od velikog značaja. Poverenje u nuklearnu tehnologiju je kod većine građana veliko. To se vidi i na Visokoj školi za energiju i tehnologiju nuklearnih elektrana. Nju pohađa 21-godišnji Petar Rač. U nuklearnoj elektrani u Pakšu radile je njegova baka, kao i roditelji. Tu tradiciju želi i on da nastavi. Sledeće godine upisaće Elektro-tehnički fakultet i nada se da će jednog dana u nuklearki dobiti posao kao visoko-kvalifikovani stručnjak. To da se većina Nemaca danas protivi korišćenju nuklearne energije, Peter Rač ne razume. „Ta tehnologija se već dugo koristi, ona je sigurna i obezbeđuje mnoga radna mesta. Da li Nemci imaju ideju na koji način će obezbediti snabdevanje električnom energijom? Ja mislim da od nuklearne energije nema ništa bolje“, kaže Petar Rač. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
23 Apr 2026 ekapija |
