 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
SLEDEĆA >
5 Maj 2026 - telegraf Smanjena konkurentnost BiH 29 Apr 2026 - ekapija Završetak dokumentacije za HE Kruševo do kraja godine 29 Apr 2026 - seebiz HERA: Poticajne naknade za priključenje za razvoj industrije 23 Apr 2026 - ekapija Da li je 3,2 mlrd EUR za Černavodu u skladu sa pravilima EU? 20 Apr 2026 - biznis Elektroprivreda Crne Gore investiraće u OIE projekte 20 Apr 2026 - pobjeda Zbog primjene CBAM-a EPCG u prva tri mjeseca izgubila 13 miliona eura 20 Apr 2026 - blic EBRD ulaže 70 miliona evra u hibridni energetski projekat u Mađarskoj
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 3961 vesti Balkan 
|
3 Okt 2011 - balkan - ZELENA HRVATSKA Dva meseca pre izbora Vlada je donela strategiju "zelenog razvoja" države, dokument u kojem se navodi što je sve potrebno učiniti kako bi Hrvatska postala ekološka oaza na Zemlji. Hrvatska privreda temeljila bi se isključivo na čistim tehnologijama, koje bi, usput, i izvozili, ubuduće bi se gradili samo stanovi i kuće koji ne rasipaju energiju, robni bi se promet prebacio s drumskog na železnički i rečni, komunalni otpad više ne bi bio smeće, nego sirovina za proizvodnju energije, a na hrvatskim njivama rasla bi zdrava hrana koja nikad nije videla pesticide. Da bi se tako nešto ostvarilo, u idućih deset godina potrebno je uložiti najmanje 20 milijardi evra, izračunalo je Ministarstvo životne sredine, prostornog uređenja i graditeljstva, koje je i koordinisalo izradu "zelene strategije". Kvaka je u tome što ne piše ko bi to tačno i kada trebalo da plati. Poznato je jedino da to neće biti – država. "Odrednice se ne temelje na osiguranju sredstava iz državnog budžeta, već na korišćenju strukturnih fondova EU, postojećim fondovima i namenskim sredstvima u Hrvatskoj (Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, Hrvatske vode, Hrvatska banka za obnovu i razvoj) te, kao najvažniji deo, na privlačenju privatnog kapitala, domaćeg i inostranog, te stranih investitora u gradnju, razvoj i transfer tehnologija", piše u predgovoru dokumenta, uz napomenu da se tačan iznos ulaganja zapravo ne može predvideti jer pojedina ministarstva tek treba da donesu sprovedbene dokumente za svoje resore. Istini za volju, u tome dokumentu od 30-ak stranica ne nabrajaju se samo zvučne sintagme kao što su "održivi razvoj", "čistije tehnologije", "energetska efikasnost", "obnovljiva energija", "održiva poljoprivreda"..., može se izvući i nekoliko konkretnih ideja, ali se opet ne zna ko bi ih trebao i mogao finansirati. Na primer, u poglavlju o stanogradnji spominje se podatak kako je gotovo polovina zgrada u Hrvatskoj građena do 70-ih godina prošlog veka i da one ne ispunjavaju ni minimum uslova za štednjom energije, zbog čega se rasipa i više od 90 odsto toplote. Rešenje? "Podsticanje privatnih vlasnika stanova i kuća na ulaganja u toplotno saniranje zgrada moguće je uz osiguranje kredita koji moraju biti bitno povoljniji od današnjih kredita komercijalnih banaka, a kamatna stopa trebala bi biti niža od tri odsto", odgovara "zelena strategija". Doduše, Ministarstvo graditeljstva najavljuje pilot-projekat u kome će osigurati 35 miliona kredita sa 2,8 odsto kamata, čime bi se saniralo oko 50.000 stambenih jedinica, ali to je kap u moru potreba. Kad se u "zelenoj strategiji" govori o obnovljivim izvorima energije, ponovo se računa na banke. Predviđena je gradnja vetroelektrana ukupne snage 1.200 MW do 2020. godine, ali se tek razmišlja o tome kakve podsticajne mere ponuditi ulagačima. Slično je i u priči o elektranama na drvnu biomasu, u kojoj je zaključeno kako treba razmotriti mogućnost sadnje brzorastućih vrsta drva koje bi poslužilo kao energent jer šumske biomase i otpadnog drva jednostavno nema dovoljno. Bez obzira na sve to, u strategiji se procenjen nivo ulaganja u idućih deset godina u obnovljive izvore energije penje na čak šest milijardi evra, što je pojedinačno i najveća stavka. Za poređenje, u velike hidroelektrane trebalo bi uložiti 1,2 milijarde evra. Uskoro dva miliona automobila U poglavlju o "zelenom" saobraćaju spominje se činjenica kako je svake godine u Hrvatskoj pet odsto automobila više te procena da će njihov broj sa sadašnjih milion i po skočiti na dva miliona. Međutim, rešenje problema zagađenja koje automobili proizvode svodi se na tvrdnju kako su olakšice za kupovinu električnih automobila "opredeljenje Hrvatske". Ipak, kada će Hrvatska uvesti olakšice i kakve će one biti – nije navedeno. Nije se daleko odmaklo ni kad je reč o ekološkoj poljoprivredi. Da za nju imamo velikih prirodnih potencijala znali smo i pre nego što je Vlada donela "zelenu strategiju". Taj dokument zapravo je katalog želja za "zeleni razvoj" Hrvatske, težak kao jedan i po godišnji budžet, i on se prepušta idućim vladama da vide šta će s njim u naredna dva i po mandata. Privredna komora Hrvatska privredna komora nije bila direktno uključena u izradu Vladine “zelene strategije”, ali prati primenu “zelenih” tehnologija, kazala je Dijana Varlec, stručna saradnica u Zajednici za zaštitu životne sredine u privredi Hrvatske privredne komore. – Proces izgradnje zelene ekonomije izuzetno je zahtevan i složen jer traži kombinaciju različitih pristupa i tehnologija. Mnogi su privredni subjekti i pre donošenja određenih propisa pristupili unapređivanju proizvodnih procesa, što Vlada u sklopu svojih institucija, nažalost, nije uvek prepoznala – rekla je Varlec. Takođe je napomenula kako su uslovi poslovanja u Hrvatskoj u nekim slučajevima i stroži od onih u Evropskoj uniji. – HGK će se uključiti u svaku aktivnost vezanu za razvoj strategije i politika kojima bi se domaća privreda učinila prihvatljivom za životnu sredinu, a time i konkurentnijom – rekla je Varlec. PROBLEM: 45 odsto stambenog fonda starije je od 40 godina, gubi se i više od 90 odsto toplotne energije REŠENJE: krediti za sanaciju, kamate niže od tri odsto REALIZACIJA: najavljen pilot-projekat PROBLEM: rast broja ličnih automobila sa 1,5 na dva miliona do 2020. godine REŠENJE: olakšice za kupovinu električnih automobila REALIZACIJA: nepoznato kada će se uvesti PROBLEM: do 2020. godine uvozićemo 70 odsto energije REŠENJE: hidroelektrane, vetroelektrane, elektrane na biomasu... REALIZACIJA: tek treba doneti podsticaje za ulagače PROBLEM: javna rasveta bez štednih sijalica rasipa i 50 odsto energije REŠENJE: zamena klasičnih živinih sijalica štedljivim REALIZACIJA: rešeno u 159 gradova i opština, i dalje sufinansirati |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
5 Maj 2026 telegraf |
