 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI BALKAN
SLEDEĆA >
5 Maj 2026 - telegraf Smanjena konkurentnost BiH 29 Apr 2026 - ekapija Završetak dokumentacije za HE Kruševo do kraja godine 29 Apr 2026 - seebiz HERA: Poticajne naknade za priključenje za razvoj industrije 23 Apr 2026 - ekapija Da li je 3,2 mlrd EUR za Černavodu u skladu sa pravilima EU? 20 Apr 2026 - biznis Elektroprivreda Crne Gore investiraće u OIE projekte 20 Apr 2026 - pobjeda Zbog primjene CBAM-a EPCG u prva tri mjeseca izgubila 13 miliona eura 20 Apr 2026 - blic EBRD ulaže 70 miliona evra u hibridni energetski projekat u Mađarskoj
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 3961 vesti Balkan 
|
31 Maj 2010 - kWh - Planova mnogo, novca malo U nove elektroenergetske objekte Hrvatska planira da uloži oko tri milijarde evra. – Gradnja drugog bloka NE „Krško“ treba da počne 2020. godine – TE „Stanari“ pored Doboja biće završena do 2014. godine Svesna činjenice da su energetska sigurnost i nezavisnost važne za privredni oporavak Hrvatske, vlada ove zemlje utvrdila je liste prioriteta za gradnju 10 novih elektrana i drugih važnih elektroenergetskih obje- kata koji su predviđeni Strategijom energetskog razvoja do 2020. godine. Uz njih biće rešena dva velika problema – smanjiće se proteklih godina narasla zavisnost zemlje od uvoza struje (iz susednih sistema se nabavlja 30 do 35 odsto potrebnih količina) i dugoročno će biti osigurano dovoljno domaćih izvora za sve veću potrošnju i budući razvoj. Uz to, podsticaj velikih infrastrukturnih ulaganja i otvaranje novih radnih mesta daće snažan zamah izlasku hrvatske privrede iz recesije. U proteklom periodu u Hrvatskoj je, naime, sagrađen samo treći blok zagrebačke termoelektrane-toplane od 100 megavata i pri kraju je gradnja HE „Lešće“ na Dobri, snage 42 megavata. Tek nedavno počela je gradnja trećeg bloka TE „Sisak“ od 250 megavata, što je najveći noviji investicioni projekat Hrvatske elektroprivrede. Njegova vrednost procenjena je na oko 205 miliona evra. Ali ova ulaganja nisu dovoljna. Uvozna zavisnost zemlje raste, a u godinama koje dolaze više elektrana zbog popriličnog radnog veka otići će u „zasluženu penziju“. Tako se do 2016. godine očekuje izlazak iz pogona starih objekata čija ukupna snaga premašuje 600 megavata, a do 2020. čak 1.100 mega- vata, što predstavlja polovinu ukupne snage hrvatskih termoelektrana. Na listi prioriteta novih elektroenergetskih objekata jeste završetak gradnje trećeg bloka TE „Sisak“, gradnja trećeg bloka TE „Plomin“ od 500 megavata, četiri manje hidroelektrane na Savi na području Zagreba – „Podsused“, „Prečko“, „Zagreb“ i „Drenje“ ukupne snage 120 megavata, kao i HE „Ombla“ kod Dubrovnika od 68 megavata, „Kosinj“ u Lici od 20 megavata i „Molve 1 i 2“ u zapadnoj Slavoniji, ukupne snage oko 110 megavata. Traže se strateški partneri Hidroelektrane na Savi su, kako kaže Đuro Popijač, hrvatski ministar privrede, rada i preduzetništva, važne i za uređenje vodotoka Save, dok je HE „Ombla“ bitna i zbog osiguranja snabdevanja dubrovačkog područja pitkom vodom. Termoelektrana „Plomin 3“, koja će kao gorivo koristiti ugalj, treba da zameni TE „Plomin 1“. Taj objekat će imati veću snagu i 2016. godine obezbeđivaće 15 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Hrvatskoj. HEP sada treba da izradi akcioni plan gradnje kojim će biti utvrđeni rokovi i način finansiranja. U vladi kažu da u ovaj posao Hrvatska ne može da uđe sama nego da mora da potraži strateške partnere. Zainteresovanih već ima. Stručnjaci, međutim, ističu da je neophodno povećati cenu struje kako bi HEP obezbedio sredstva za deo ulaganja i da bi se osigurala isplativost takvih investicija za strane ula- gače. Za sve planirane elektroenergetske objekte u Hrvatskoj neophodna su, kako se procenjuje, ulaganja od oko tri milijarde evra. Šesti blok TE „Šoštanj” – po ekološkim zahtevima Šesti blok Termoelektrane „Šo- štanj” od strateškog je značaja za Sloveniju. Zahvaljujući najnovijoj tehnologiji korišćenja uglja u proizvodnji struje, on će nadomestiti stare blokove koji nisu ekološki prihvatljivi. U procesu proizvodnje iste količine kilovat-sati iz njega će, u odnosu na blokove koji sada rade, biti emitovano oko 35 odsto manje SO2, a znatno će biti smanjena i količina drugih zagađivača što predstavlja realnu mogućnost da Slovenija do 2020. godi- ne ostvari obaveze prema EU koji se odnose na ekologiju. Uz šesti blok TE „Šoštanj“ biće dugoročno smanjena i energetska zavisnost zemlje, a kilovat-sat proizveden u novom objektu će, kako se procenjuje, biti 25 do 30 odsto jevtiniji od onog koji stiže iz postojećih proizvodnih jedinica. Taj blok Vlada Slovenije je, inače, pre tri godine uvrstila u Rezoluciju o nacionalnim razvojnim projektima za period od 2007. do 2023. godine. U njegovu gradnju biće uložena 1,1 milijarda evra. Holding Slovenačke elektrane će iz sopstvenih izvora obezbediti 300 miliona evra, 100 miliona će dati TEŠ kao investitor, 550 miliona će stići iz kredita EIB, a u planu su i krediti EBRD i poslovnih banaka, dok će učešće partnera u ovom projektu iznositi 200 miliona evra. Plan je da do septembra budu obezbeđene građevinske dozvole i da počnu radovi. Nabavka opreme i njena montaža trajaće od 2011. do 2013, a godinu dana kasnije bi trebalo da počnu probe bloka i da se obavi njegova prva sinhronizacija. Druga velika investicija o kojoj se u Sloveniji sve više priča svakako je gradnja drugog bloka nuklearke „Krško“, snage 1.600 megavata, elektroenergetskog objekta u koji će biti ugrađen reaktor treće generacije. Prema najavama, gradnja drugog bloka trebalo bi da počne 2020. godine, a nova elektrana biće zasebna proizvodna celina koja neće koristiti postojeću nuklearku. Vrednost ove investicije procenjuje se na između tri i pet milijardi evra. Slovenačka kompanija GEN Energija i HEP, vlasnici po pola stare nuklearke, lane su postigli načelnu saglasnost o produženju radnog veka postojeće elektrane, pa je NEK i formalno zatražio dozvolu za rad do 2043. godine. Elektroenergetske prilike u Sloveniji, svakako, poboljšaće i hidroelektrane na donjoj Savi, a Holding slovenačke elektrane planira i gradnju kapaciteta koji će koristiti obnovljive izvore energije. Njihova ukupna snaga premašivaće 700 MW. Najveći planirani projekti su hidroelektrane na srednjem toku Save, akumulaciona HE „Kozjak“ i HPP „Avče“. U Federaciji BiH – 16 novih HE Federacija BiH planira da u prvoj fazi izgradnje elektroenergetskih objekata podigne 16 hidroelektrana, šest termoelektrana i isto toliko vetroelektrana. Ukupna vrednost ovih elektroenergetskih objekata je oko šest milijardi KM, rekao je Vahid Hećo, federalni ministar energije, rudarstva i industrije. Najpre će, po njegovim rečima, početi gradnja hidroelektrane „Vranduk“, a tražiće se strateški partneri i za termoelektrane „Tuzla“, „Kakanj“, „Banovići“, Rudnik i termoelektranu „Kongora“ i R i TE „Bugojno“. „Reč je o atraktivnim projektima jer je veliko interesovanje za električnom energijom na svetskom tržištu. Mnoge države u okruženju i Evropskoj uniji iskoristile su svoje potencijale, pogotovo vodne. Nadam se da će investitori doći da ulažu i u naše energetske projekte“, rekao je Hećo i dodao da će, ako krene izgradnja svih ovih energetskih objekata, biti pokrenute privredne i industrijske grane. Elektroprivreda BiH je, po rečima Amera Jerlagića, direktora te kompanije, prve velike korake napravila pripremom idejnih projekata za TE „Tuzla“ i „Kakanj“. Stvoreni su tako uslovi da svaki partner može da vidi fizibiliti studiju i da se lakše opredeli prema budućem investiranju, a kada je reč o hidropotencijalima Elektroprivreda BiH uz kreditna sredstva može samostalno da radi narednih 10 do 15 godina. Termoelektrana „Stanari“ nadomak Doboja, sa kojom će elektroenergetski sistem Republike Srpske dobiti novih 300 megavata, sudeći prema sporazumu koji su početkom maja potpisali kineska korporacija „Dongfang elektrik“ i „EFT grupa“, treba da bude završena do 2014. godine. U ovaj rudarsko-energetski kompleks biće uloženo više od 500 miliona evra. EFT će četvrtinu neophodnog novca izdvojiti iz sopstvenih sredstava, dok će ostatak finansirati grupa kinesko-evropskih banaka. - Ovo je jedan od projekata koji obezbeđuje energetsku stabilnost i budućnost Republike Srpske – rekao je Milorad Dodik, premijer RS. – Plan vlade je da Elektroprivreda RS sa „Dongfangom“ i EFT u budućnosti razvije partnerske odnose. Pripreme za izgradnju nove termoelektrane, međutim, traju poprilično, a faza ugovaranja cene opreme i usluga „poklopila se“ i sa svetskom eko- nomskom krizom, što je uslovilo da će umesto prvobitno planiranih 410, buduća termoelektrana imati 300 megavata instalisane snage. U izgradnju ovog elektroenergetskog objekta maksimalno će biti angažovani domaći resursi, što je i bio jedan od kriterijuma koje je Vlada RS postavila prilikom dodele koncesije za izgradnju i korišćenje TE. Elektrane na Drini – značajan projekat Potpisivanjem ovog sporazuma počele su, po svemu sudeći, velike investicije u Elektroprivredu RS, koje je u nekoliko navrata najavljivala Branislava Milekić, direktor ove kompanije. Prava ulaganja, po njenim rečima, tek predstoje. Tako će Elektroprivreda RS i preduzeće Hidroelekt- rane na Drini krenuti u značajan razvojni projekat – gradnju četiri nove hidroelektrane na Drini. DOSIJE – Već godinu i po dana intenzivno pripremamo projektnu dokumentaciju za HE „Gornja Drina“, poznatiju kao nekadašnji projekat „Buk Bijela“. Već su urađena i idejna rešenja za HE „Paunci“, „Foča“ i „Sutjeska“. U toku je izrada glavnih projekata koji bi trebalo da budu gotovi sredinom godine. Te elektrane na Drini su značajni hidroenergetski objekti, ne samo za ovaj kraj, Republiku Srpsku i BiH, već za čitav region. Strani investitori pokazuju interesovanje za njihovo finansiranje, a poznato je da smo sa Elektroprivredom Srbije već potpisali memorandum u vezi sa zajedničkim finansiranjem elektroenergetskih objekata na Drini – rekla je Milekićeva. A Slobodan Puhalac, ministar industrije, energetike i razvoja RS, istakao je da državni vlasnički udeo unutar svih preduzeća iz sistema Mešovitog holdinga „Elektroprivreda RS“ ostaje nepromenjen i da o privatizaciji postojećih preduzeća niti je bilo govora niti će ga u narednom periodu biti. Deo hidropotencijala RS biće, stoga, iskorišćen kroz projekte koji će biti realizovani sa strateškim partnerom, s jedne i Elektroprivredom RS, s druge strane. Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne ove godine planira investicije od 102 miliona KM. Prema planu poslovanja, do istaka 2010. predviđeno je puštanje u rad HE „Mostarsko Blato“. Posebna pažnja, biće posvećena obnovljivim izvorima energije, odnosno, nastavku priprema za gradnju vetroelektrane „Mesihovina“ i crpne hidroelektrane „Vrilo“. Nastavak obnove i izgradnja novih distribucionih objekata i mreže, kao i izrada idejnih projekata za implementaciju tehničkog i geografskog informacionog sistema u distribuciji, takođe su u prvom planu. Nemačka razvojna banka KfW, nedavno je, naime, odobrila zajam ovoj elektroprivredi za izgradnju više vetroelektrana na području Tomislavgrada. Posle višegodišnjih istraživanja, koja su potvrdila opravdanost ulaganja, na području naselja Mesihovina biće izgrađen park sa 22 vetroturbine, ukupne instalisane snage 44 megavata. Prema stručnim analizama, godišnja proizvodnja iz tog parka trebalo bi da iznosi 130 miliona kilovat-sati električne energije, a što će godišnju proizvodnju u ovom regionu povećati za oko 10 odsto. Ispituju se, inače, i dodatne mogućnosti korišćenja energije vetra na području Livna i Tomislavgrada i vode se pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o finansiranju parkova vetrenjača na lokalitetima Borova glava i Velika Vlajna. Njihova snaga iznosila bi 128 megavata, a moguća godišnja proizvodnja bila bi 366 miliona kilovat-sati. Kabl do Italije – posao decenije Poslom decenije u crnogorskoj vladi nazivaju projekat postavljanja podvodnog kabla od Tivta do Peskare. Projekat je vredan 720 miliona evra. Stručnjaci tvrde da će godišnji prihodi Crne Gore samo od kabla iznositi oko 40 miliona evra, pod uslovom da bude „uposleno“ do 80 odsto njegovih kapaciteta. Prema planovima, kabl bi trebalo da bude postavljen do 2013, a gradiće ga italijanska kompanija „Terna“ u saradnji sa crnogorskim „Prenosom”. Prema načelnom dogovoru, italijanska strana će u potpunosti finansirati gradnju, a zauzvrat „Terna“ će do kraja godine dokapitalizovati „Prenos“ sa 30 miliona evra i tako steći 22 odsto akcija ovog preduzeća. Vlada Crne Gore se, takođe, obavezala da će graditi trafo-stanicu kod Tivta i dalekovod od Tivta do Pljevalja, u šta će biti uloženo 70 miliona evra. Ovaj posao bi trebalo da bude završen u narednih pet godina. „Prenos“ i „Terna“ finansiraće i gradnju dalekovoda prema Srbiji i Bosni i Hercegovini, kako bi se oko Crne Gore formirao energetski prsten koji bi u potpunosti stabilizovao njenu mrežu. Zahvaljujući podvodom kablu do Italije Crna Gora će, kako se očekuje, postati značajno evropsko energetsko čvorište, ali i sedište lane najavljene aukcione kuće za prodaju električne energije. Koristi od planiranog posla biće višestruke, naročito, kako planiraju u Crnoj Gori, posle izgradnje sistema četiri hidroelektrane na Morači, TE na Maoču i planiranih vetroelektrane i mini HE, investicija koje se mere milijardama evra. Po realizaciji ovih projekata Crna Gora bi, prema planovima, trebalo da postane značajan izvoznik električne energije i to upravo u Italiju, zemlju iz grupe velikih uvoznika struje. U Crnoj Gori bi, ako sve bude teklo po planu, uskoro trebalo da počne gradnja treće male elektrane nizvodno od Glave Zete. Elektranu „Rošca“ gradiće zajednička kompanija koju treba da formiraju EPCG i norveški NTE. Ekipe norveških stručnjaka odavno su na terenu, prikupljaju podatke o hidropotencijalu Zete koji, prema njihovom mišljenju, nije u potpunosti i na pravi način iskorišćen. |
VESTI SRBIJA SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti BALKAN :
5 Maj 2026 telegraf |
