elektroenergetika

U Španiji 44 odsto ukupne količine struje dolazi iz obnovljivih izvora
8 Okt 2021 - alo

Ambicije Evrope u pogledu energetike su poprilično jasne: stvoriti budućnost niske emisije ugljendioksida kroz transformisanje proizvodnje i distribucije struje. Ipak, trenutna situacija izgleda kao papreno skup rusvaj.

Globalni pad snabdevanja gasom, gušenja kod obnovljivih izvora energije, te najsporiji vetar u Severnom moru u poslednjih 20 godina i turbine koje stoje, doprineli su skoku cena, od struje do uglja. Vlade se spremaju da intervenišu kako bi zadržale kuće toplima, a pogone u fabrikama pokrenule, piše Blumberg.

Cene energenata su podivljale kako se ekonomije postepeno oporavljaju od pandemije. U istom trenutku kako je naglo rasla potražnja na tržištu, opadala je ponuda. Elektrane na ugalj se polako gase, zalihe gasa su mnogo niže nego što je uobičajeno, a zavisnost čitavog kontinenta od obnovljivih izvora energije čini se da postaje slabost. Čak i sa blagim vremenskim uslovima, 1. oktobra se gasom trgovalo po cenama od čak 100 evra po megavat času. To je čak 400 odsto više nego početkom ove godine.

Kakve veze imaju cene gasa sa cenom struje?

Oko 23 odsto struje u EU se 2019. godine proizvodilo od gasa, tik iza nuklearnih elektrana u kojima se proizvodi 26 odsto struje u EU.

Struju je generalno jako teško skladištiti, što znači da se velike promene u cenama energenata vrlo brzo preslikaju na volatilnost same cene struje. Velike baterije postoje, naravno, i ta tehnologija se razvija zavidnim tempom, ali nedovoljno brzo kako bi odgovorila na sadašnje potrebe obnovljivih izvora.

Neke evropske zemlje su čak postale uvozno zavisne od zemalja koje obiluju energijom.

Zašto se dešava pad ponude?

Skladišta prirodnog gasa su krajem leta, u periodu koji je poznat po obnavljanju zaliha ovog energenta, zabeležila najniže količine gasa u poslednjih 10 godina. Isporuke i snabdevanje iz Rusije su smanjene, zato što i oni sami renoviraju svoja skladišta, dok su je gas iz pravca Norveške stizao u manjem obimu zbog poslova održavanja velikih sistema i stanica.

Sa tim na umu, cene bi, u slučaju da u Evropi žele da privuku tečni gas iz Azije, morale da idu još više, jer Kina gomila rezerve energenata za predstojeću zimu.

Zašto je Kina bitna za tržište energetike u Evropi?

Zato što je Kina najveći potrošač struje na svetu, i iz Pekinga je ranije naređeno svim kompanijama u vlasništvu države da po svaku cenu obezbede dovoljne zalihe energenata.

Kako se određuje cena struje u Evropi?

Komunalna preduzeća i velike kompanije kupuju i prodaju energiju tj. struju godinama unapred, oslanjajući se u najvećoj meri na prognoze o ekonomiji i dugoročnim troškovima goriva. Šire evropsko tržište je tradicionalno bilo fokusirano na cenu za naredni dan, a aukcije su nudile tu cenu kao referentnu vrednost.

Trgovci podnose ponude i ponude za svaki sat na osnovu svojih proračuna ponude i tražnje, a zatim se prosečna cena obračunava na berzi koja upravlja tržištem. Potrošačke cene, sa druge strane, određuju državni regulatori nakon što komunalna preduzeća zatraže promene tarifa na osnovu toga koliko su platili za veleprodaju električne energije, ulaganja u prenos i ukupno za održavanje svojih mreža.

Šta je to novo u ovom sistemu?

Eksplozija obnovljivih izvora energije, koji struju ne proizvode konstantno kao što to rade generatori na fosilna ili nuklearna goriva. Promene u vremenskim okolnostima mogu da naprave ozbiljne promene u ceni energije, te se tržišta za kraće vremenske rokove kasnije istog dana su postala vitalna.

Koliko Evropa zavisi od vetra?

Zemlje na severnim obalama Evrope, kao što su Velika Britanija, Nemačka i Skandinavske zemlje su postale lideri u proizvodnji struje od vetra i povezanoj tehnologiji. U Španiji, rast broja solarnih elektrana i vetroparkova je dostigla novi rekord.

Čak 44 odsto ukupne količine struje u toj zemlji nastaje iz tih izvora. Francuska takođe proizvodi struju od vetra, ali proizvodnjom u toj zemlji i dalje dominiraju nuklearne elektrane.

Koje zemlje su u najvećem riziku da ostanu bez struje?

One sa ograničenim vezama sa komšilukom. U krizi, te zemlje neće moći da imaju korist od umreženog tržišta u Evropi, koja omogućava da struja ide tamo gde je najpotrebnija i gde je moguća najveća zarada. Irska elektromreža je u septembru upozorila da postoji veliki rizik od nestašice zbog manjka vetra. Takođe, veliki broj elektrana u Britaniji je star i kvare se sa vremena na vreme. Ako se velike nestašice pojave zajedno sa manjkom vetra i sunca, i oni bi mogli da nestanu bez struje.

Šta ovo znači za zelenu agendu?

Obnovljivi izvori energije donose sa sobom ogromnu volatilnost cena, i može da se ispostavi da će tranzicija čitavog kontinenta i dostizanje zacrtanih klimatskih ciljeva biti otežani zbog iste.

U Nemačkoj, na primer, energetska politika je građane koštala milijarde evra kroz subvencije.

Visoki predstavnik EU za klimu, Frans Timermans je rekao da više cene ne smeju da naruše odlučnost bloka da proširi obnovljivu energiju i da bi umesto toga industrija trebala da ubrza kako bi učinila jeftinu zelenu energiju dostupnom.


Povezane vesti BALKAN

5 Dec 2021 Nuklearne elektrane – energija prošlosti ili ekološka budućnost politika

5 Dec 2021 ENERGETSKA KRIZA STVARA RASKOL U EU novosti

25 Nov 2021 Solarni paneli na krovovima podmirili ukupne potrebe za strujom b92

22 Nov 2021 Niko ne žuri sa obećanim zatvaranjem termoelektrana politika

22 Nov 2021 Angela Merkel za postepeno ukidanje nuklearnih elektrana sputnik

17 Nov 2021 Da li je korišćenje vodonika kao goriva najbezbolniji način za postizanje ugljenične neutralnosti rts

8 Nov 2021 Uzbekistan kupuje solarnu energiju od domaćinstava b92

8 Nov 2021 Nestanak struje u celoj afričkoj zemlji sputnik

4 Nov 2021 EU razmatra da gasne i nuklearne elektrane finansira kao "zelena" rešenja novaekonomija

25 Okt 2021 Mini-nuklearke: Koliko su ekološki i ekonomski isplative? b92



Web Analytics