 |
||||
Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
 ..........
VESTI SVET - više vesti - pretraga vesti |
||||
obnovljivih izvori energije 18 Jun 2007 - danas Korišćenje obnovljivih izvora energije postaje, u sve nestabilnijoj energetskoj situaciji u kojoj se nalazi Evropa, jedna od glavnih tema ne samo energeticara, nego cešće i politicara. Cinjenica je da EU danas uvozi više od 50 odsto energije, sa tendencijom da do 2030. taj procenat premaši 70 odsto. Akcioni plan za biomasu i zelena knjiga su pocetkom 21. veka definisali tri izazova energetske politike Evrope - konkurentnost, održivi razvoj i sigurnost snadbevanja. Jedan od novih programa za pospešivanje energetske politike, koji će, u narednih pet godina na konkurentost i inovacije utrošiti 730 miliona evra, jeste Inteligentna energetika Evrope (Intelligent Energy Europ). Taj program se temelji na novoj energetskoj strategiji u kojoj se, pored dosadašnjeg principa da se povećana tražnja zadovoljava gradnjom novih izvora energije, uvodi i princip racionalizacije koji pociva na korišćenju tzv otpadne energije iz postojećih postrojenja i OIE. Tu se pre svega misli na kogeneraciju i trigeneraciju, gde se recimo, otpadna energija od hlađenja generatora ili ispusni gasovi mogu koristiti za grejanje citavih naselja. Na ovaj nacin stepen korisnog dejstva termoelektrane može narasti sa oko 40 odsto na više od 80 odsto. Da je rec o neiskorišćenom potencijalu, govori podatak da je ostatak toplote iz termoelektrana oko 20 puta veći od energije koja se koristi za centralno grejanje u 32 zemlje Evrope. Kada se ovome doda energija iz "smeća" (bezopasni otpad) i biomase, zakljucak je da se razbacujemo. Biomasa biljnog porekla, kako šumska (ogrevno drvo, ostatak od sece šuma i drvne industrije), tako i poljoprivredna je sigurno naizdašniji obnovljivi energent u Srbiji. Umesto izvoza drveta i spaljivanja biomase na njivama, ekonomicnije proizvoditi elektricnu i toplotnu energiju u kogeneracijskim postrojenjima. Za to je potreban širok spektar informisanja i edukacije, pre svega lokalnih vlasti. Važnost lokalne zajednice u energetici pokazuje pristup energetici buducnosti, koji se zasniva na energetskim bazenima - centralizovanim energetskim jedinicama u kojima se obavlja konverzija, transformacija i skladištenje energije. Ovakvi gradski bazeni predstavljaju sinergiju razlicitih oblika energije i u njega ulaze elektricna energija, gas, biomasa, biogoriva i komunalni otpad. U takvim tzv. energy habs gas, biomasa i komunalni otpad služe za proizvodnju elektricne energije, ali i toplotne i rashladne energije i tehnološke pare za industiju. Elektricna energija se može akomulirati u baterijama. Posebni sistemi: elektroenergetski, gasni, sistem daljinskog grejanja i proizvođaci i trgovci biomasom imaju svoj menadžment, koji nema interesa da optimizuje energetsku potrošnju konzuma bazena. Njihov je interes parcijalan, pa se radi maksimalnog iskorišćenja energenata mora osnovati zaseban pravni subjekt koji osniva lokalna zajednica, i koji građanima osigurava jeftinu i sigurnu energiju. Takvih primera ima širom Evrope ali je u Srbiji verovatno najpoznatiji primer Graca. Ilustrativan je primer švedske opštine Vasteras gde se od 2005. godine, iz komunalnog otpada, biomase iz poljoprivrede i djubriva sa lokalnih farmi proizvodi biogas. Biogas se kao energent koristi u svim gradskim autobusima i kamionima za odvoz smeća, za proizvodnju toplotne i elektricne energije u lokalnoj toplani, a kao ostatak se dobija kvalitetno organsko djubrivo za poljoprivredu. Ovaj projekat nije jedini. Švedska ima veliki broj autobusa sa nalepnicom "pogon na biogorivo", a mnogi autoputevi imaju posebne rampe i ne naplaćuje se putarina za vozila sa pogonom na biodizel ili etanol. Nacionalni program energetske efikasnosti je u Srbiji pokrenuo niz projekata efikasnosti i utilizacije energije u školama, bolnicama i slicnim ustanovama. Nažalost ti projekti nisu dali ocekivni efekat, pre svega, u oblasti zakonodavstva koje se odnosi za planiranje i izgradnju gde je potrebno uvesti energetske sertifikate lica. Ovo bi trebalo da dovede i do inoviranja niza tehnickih propisa i donošenje novih, uvođenja energetskog elaborata i oznacavanja zgrada slicno kao i elektricnih uređaja na energetske klase. Dalje, preko fonda za energetsku efikasnost ili fonda za zaštitu životne sredine trebalo je obezbediti sredstva za realizaciju profitabilnih projekata. Mislim da je jedan, moćan fond, mnogo bolji i efikasniji od dva nejaka. I treće, možda i najvažnije, treba doneti akcioni plan za uklanjanje barijera za veću primenu ciste i obnovljive energije. Pomenuti program inteligentne energetike Evrope (IEE) bi Srbiji doneo mnogo. Pre svega, dao bi doprinos stvaranju mreže lokalnih i regionalnih agencija i ukljucivanju malog i srednjeg preduzetništva u energetske projekte. Doprinos se ogleda i u informativno-edukativnoj programskoj osnovi za bolje razumevanje i korišćenje ciste energije, zatim u stvaranju i unapređivanju partnerskih veza s javnim i privatnim sektorom, naucno-istraživackim, nevladinim i ostalim organizacijama u EU. I konacno treba pomenuti i prenos znanja, razvoj veština i korišćenje stecenih iskustava narocito kada je rec o pristupanju evropskim fondovima nakon ulaska Srbije u Evropsku uniju. Da bi Srbija mogla da participira u ovakvom ili slicnim programima EU mora da ispuni određene uslove, koji fakticki znace uklanjanje barijera, ali i znanje o postupcima i pravilima upravljanja novcem iz budžeta Evropske unije. Za uklanjanje većine barijera poatrebno je malo napora. Sve bi se moglo svesti na dve reci - dijalog i rad. Dijalog treba ostvariti između svih zainteresovanih strana - privrede kroz privrednu komoru i njene strucne službe, vladinih agencija (za energetiku, energetsku efikasnost, reciklažu, privatizaciju... i razlicitih ministarstava pre svih ekologije, energetike, poljoprivrede i infrastrukture i drugih zainteresovanih strana. Dijalog bi trebao da iskristališe osnovne principe i ciljeve i stvori informacionu podršku odlucivanju tj ucini dostupnim sve ono što je do sada urađeno. Nakon toga sledi rad. Prvo rad na uoblicavanju i usvajanju kompletne zakonske regulative i podzakonskih akata, zatim na jacanju fonda za EE i ZŽS, obezbeđivanju investicija u profitabilne programe i uvođenju reda na tržište. Ipak, cini se, da će najteže biti prebroditi sujetu i spreciti prepucavanja lokalnih, regionalnih i nacionalnih moćnika. Povezane vesti SVET 11 Nov 2026 Norveška povukla ručnu b92 10 Nov 2026 Urugvaj: Zemlja gotovo nezavisna od nafte i gasa n1 9 Nov 2026 Šta donose pametna brojila i solarni paneli? euronews 9 Nov 2026 Kinezi napravili elektranu koja leti iznad zemlje euronews 6 Nov 2026 Kazahstan: do 2035. izgradnja dve nuklearne elektrane politika 4 Nov 2026 Veleprodajna cena struje u Nemačkoj 110 odsto viša nego pre godinu dana biznis 4 Nov 2026 Indija odobrila 1,5 milijardi dolara za razvoj kapaciteta za skladištenje energije politika 4 Nov 2026 Nemačka planira da do 2031. izgradi 11 elektrana na prirodni gas politika 29 Okt 2026 Solarnoj energiji predviđaju veliki preokret do 2030. godine blic 29 Okt 2026 Šta su virtualne elektrane koje dobijaju na značaju forbes  |
||||
|
||||