 |
||||
Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
 ..........
VESTI SVET - više vesti - pretraga vesti |
||||
Na Mesec, po energente 27 Mar 2007 - politika Kosmicki program NR Kine je dovoljno brzo napredovao da se prvi kineski astronaut može ocekivati na Mesecu kroz petnaest godina, najavila je vladina Komisija za nauku, tehnologiju i industriju narodne odbrane u dokumentu o najnovijim dosadašnjim i predstojećim vasionskim istraživanjima. Huang Čunping, vodeći naucnik u ovoj oblasti, potvrdio je novinarima da je iskrcavanje Kineza na Mesec cilj koji se „sigurno može ostvariti kroz petnaest godina”. Ovaj istraživacki program, koji je dobio naziv „Čange” – po vili sa Meseca iz kineskih legendi – i u koji je ukljuceno deset hiljada ljudi iz vojnog i civilnog sektora, prevashodno naucnika, inženjera i tehnicara, ima tri faze. Prvu fazu cini samo lansiranje veštackog satelita u Mesecevu orbitu. Kružeći po njoj, satelit bi obezbedio precizne snimke Meseca u tri dimenzije i podatke o mikrotalasima i debljini Meseceve kore. U drugoj fazi, koja bi pocela 2012. godine, motorizovani roboti bi sakupljali uzorke sa Mesecevog tla. U trećoj fazi, posle 2017, satelit bi se vratio na Zemlju sa uzorcima, a istovremeno bi se intenzivirale pripreme za slanje coveka na Mesec. U toj fazi, procenjuju strucnjaci, kineski kosmicki program će se znatno približiti kosmickim programima Amerike i Rusije. Kina se dvema kosmickim velesilama dosad približila u nekoliko navrata. Godine 2003. i 2005. poslala je u Zemljinu orbitu satelite sa ljudskom posadom. Amerikanci imaju astronaute, Rusi kosmonaute, a Kinezi taikonaute. Prošle godine je usavršila raketnu tehnologiju i sada sprema novu generaciju projektila „dugi marš” povećane nosivosti – sa sadašnjih devet – na 25 tona. (Rakete „dugi marš” Kina, inace, prodaje stranim zemljama za lansiranje komercijalnih, prevashodno meteoroloških, satelita). Rudnik kao Kina Za iduću godinu je predviđeno još jedno lansiranje satelita sa ljudskom posadom, ali i sa prvom „šetnjom” taikonauta po kosmosu, van kapsule. U međuvremenu je Kina svom programu dala i međunarodnu dimenziju: uspostavila je saradnju sa Rusijom (radi slanja zajednicke rakete na Mars) i sa Evropskom unijom (na projektu „Galilej”). Sa Amerikancima slicne saradnje nema, jer SAD ne žele da Kini prenesu tehnologiju koja se može koristiti i u vojne svrhe. U kineskoj javnosti se s razlogom postavljaju pitanja: zašto Kina ima ovako ambiciozan kosmicki program, za koji se veruje da košta dve milijarde dolara godišnje, i zašto tako žuri ka Mesecu, kad i kod kuće, na Zemlji, još ima tako mnogo nerešenih problema? Odgovore na ta pitanja dao je nedavno, u clanku u listu „Ženmin žibao”, naucnik Oujang Cijuan, rukovodilac programa za istraživanje Meseca i vodeći kosmonauticar. Iz njegovog objašnjenja proizlazi da Kinezi streme ka Mesecu da bi – što bolje živeli na Zemlji. Istraživanje Meseca omogućava svestrani uspon nauke i tehnologije i od ogromnog je znacaja za podizanje međunarodnog ugleda Kine, kaže ovaj naucnik. Ali, postoje, mimo politickih i geostrateških, i jaki dugorocni ekonomski razlozi za ostvarenje tog projekta. „Mineralni depoziti, izvori energije i Meseceva sredina predstavljaju kljucnu sferu za celo covecanstvo i Kina će, ako ne uđe u tu sferu, izgubiti pravo da o njoj i govori”, istice profesor Oujang. Oblast na Mesecu pod bazaltom (vulkanskim stenama sa retkim mineralima) velika je po prostranstvu kao kopnena teritorija Kine, procenjuje ovaj naucnik. U izobilju ima uranijuma, fosfora, potaše, odnosno kalijuma, i drugih alkalnih metala. Mesec je neiscrpni rudnik retkih minerala. Koliko energije za Kinu Ali ono po cemu bi Mesec mogao biti još znacajniji za moguće poboljšanje života na Zemlji jeste njegova akumulirana energija. Mesec je jedinstveno, prebogato i neiscrpno izvorište Sunceve energije, istice ovaj kineski naucnik. Radijaciona moć Sunceve svetlosti, koja stiže na Mesec, mogla bi da generiše dvanaest biliona kilovata elektricne energije godišnje. To bi ljudima na Zemlji, kad se jednom iscrpu rezerve nafte i gasa, obezbedilo egzistenciju i dalji napredak u narednih 10.000 godina. A sacuvalo bi ih od ratova za energente. Uz to, Mesecevo tle sadrži izotopski element helijum-3, koji predstavlja cisto, jeftino i vrlo efikasno fuziono gorivo za proizvodnju elektricne energije. Tri tone helijuma-3, prema proracunu profesora Oujanga, dovoljne su da podmire sadašnje potrebe Kine za energijom u toku cele jedne godine. Naravno, ovakva predviđanja pobuđuju u javnosti posebnu pažnju. Poznato je da se Kina, zbog svoje visoke privredne dinamike, nalazi u potrazi za energentima širom planete – od Latinske Amerike i Afrike do Saudijske Arabije, Irana, Rusije i Kazahstana – i da je postala drugi svetski uvoznik nafte, posle Amerike. Kineski naucnici su naslutili još jednu korist od Meseca. Ako bi se na njemu izgradili posmatracki centri sa jakim teleskopima usmerenim prema Zemlji, ljudi bi se lakše spasavali od teških elementarnih nesreća i lakše bi cuvali životnu sredinu. Kad pominju ovu korist, naucnici su, naravno, svesni da se takvi posmatracki centri mogu koristiti i u vojne svrhe. Implikacija je diskretna: bolje je da i Kina bude u društvu sila koje mogu da nadgledaju druge, a ne samo među onima koje nadgledaju drugi. Povezane vesti SVET 11 Nov 2026 Norveška povukla ručnu b92 10 Nov 2026 Urugvaj: Zemlja gotovo nezavisna od nafte i gasa n1 9 Nov 2026 Šta donose pametna brojila i solarni paneli? euronews 9 Nov 2026 Kinezi napravili elektranu koja leti iznad zemlje euronews 6 Nov 2026 Kazahstan: do 2035. izgradnja dve nuklearne elektrane politika 4 Nov 2026 Veleprodajna cena struje u Nemačkoj 110 odsto viša nego pre godinu dana biznis 4 Nov 2026 Indija odobrila 1,5 milijardi dolara za razvoj kapaciteta za skladištenje energije politika 4 Nov 2026 Nemačka planira da do 2031. izgradi 11 elektrana na prirodni gas politika 29 Okt 2026 Solarnoj energiji predviđaju veliki preokret do 2030. godine blic 29 Okt 2026 Šta su virtualne elektrane koje dobijaju na značaju forbes  |
||||
|
||||