elektroenergetika

TE na Zapadnom Balkanu zagađuju vazduh šest puta više nego što je dozvoljeno
23 Jun 2020 - danas

Dve godine nakon što su zemlje Zapadnog Balkana imale obavezu da usklade rad svojih termoelektrana na ugalj sa EU Direktivom o velikim ložištima, ne samo da se emisije sumpor dioksida nisu smanjile, nego su se čak i povećale, pokazuje novi, danas objavljen izveštaj mreže CEE Bankwatch. Ukupne emisije sumpor dioksida (SO2) iz termoelektrana na ugalj u Srbiji, na Kosovu, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji su u 2019. godini bile čak šest puta više nego što je dozvoljeno u Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP​1) koje su ove zemlje dostavile Sekretarijatu Energetske zajednice.

U Srbiji, emisije SO2 su bile 5,6 puta više od ukupnih godišnjih emisija dozvoljenih u NERPU, navodi se u ovom izveštaju.

Na nivou pojedinačnih termoelektrana, najveći zagađivač u Srbiji je Kostolac B, iako je JP EPS uložilo 130 miliona dolara u opremu za odsumporavanje dimnog gasa, a koja je zvanično puštena u rad 2017. godine.

Kineska firma CMEC (eng. China Machinery and Engineering Corporation), koja je izgradila postrojenje, trenutno gradi i novi blok Kostolac B3.

Prema pisanju CEE Bankwatch, emisije SO2 iz Kostolca B su delimično smanjene u odnosu na 2018. godinu ali su i dalje bile 1,4 puta više od maksimalnih emisija na nacionalnom nivou prema NERP-u za 2019. godinu, sa čak 79.113 tona SO2.

Na drugom mestu je TE Nikola Tesla B1 i B2, odakle je emitovano 78.837 tona SO2.

Sve zemlje Zapadnog Balkana su članice Energetske zajednice, i stoga su imale obavezu da do 2018. godine smanje zagađenje iz termoelektrana u skladu sa Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje.

Međutim, nijedna od zemalja koje su sačinile Nacionalni plan za smanjenje emisija nije uskladila emisije SO2 sa maksimalnim emisijama na nivou države za 2018. i 2019. godinu.

“Sve u svemu, vlade se ne mogu osloniti na ugalj. Videćemo još da li će postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu B ikad proraditi, ali u svakom slučaju, treba početi sa zatvaranjem termoelektrana na ugalj i ubrzati investicije u održive oblike obnovljive energije i energetsku efikasnost. Ugalj sve više predstavlja ekonomski teret, a ne prednost,” zaključuje Ioana Ciuta, koordinatorka za energetiku iz mreže CEE

Povezane vesti SRBIJA

22 Feb 2021 Energetska zajednica protiv subvencija termoelektranama politika

5 Feb 2021 TE-KO Kostolac: Veće obaveze pred rudarima danas

18 Nov 2020 ZELENA STRUJA PROTERUJE UGALJ novosti

16 Nov 2020 Srbija, ugalj i životna sredina bbc

2 Nov 2020 Srbija da razmotri uvođenje nuklearne energije u "energetski miks" n1

26 Okt 2020 HE Vučje na listi najvažnijih svetskih dostignuća iz oblasti tehnike kurir

15 Okt 2020 Agencija za energetiku: U Srbiji najjeftinije grejanje na drva, najskuplje na struju novimagazin

12 Okt 2020 Srbija nedovoljno koristi zelenu energiju rts

9 Avg 2020 Izazovi energetske tranzicije u Srbiji energija

2 Avg 2020 Da li će Beograd ove godine dobiti više električnih autobusa? bif



Web Analytics