 |
||||
Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
 ..........
VESTI SRBIJA - više vesti - pretraga vesti |
||||
Neiskorišćen energetski potencijal 29 Nov 2006 - blic Struja iz vetra Iako Srbija ima više potencijala za proizvodnju vetrogeneratora nego što naš elektrosistem može da proguta, još ne koristimo ovakvu vrstu energije. Stranci su zainteresovani za izgradnju. Energija vetra pokazala se do sada kao najozbiljniji obnovljivi izvor energije. Osim što zauzima malo zemljišta i što „hvatanje“ vetra ne košta mnogo u odnosu na iskorišćavanje drugih obnovljivih izvora energije, ovakav nacin prikupljanja energije je i apsolutno ekološki. - Srbija ima potencijala za korišćenje energije vetra, ali taj potencijal nije detaljno utvrđen - izjavio je za „Blic“ profesor Miodrag Mesarović. Ranije su se takvim istraživanjem bavili meteorolozi, ali oni nisu imali adekvatnu metodologiju - objašnjava profesor. - U Srbiji se još ne grade farme vetrenjaca, ali postoje planovi za izgradnju na Vlasini, kod Bele Crkve i na nekim drugim lokacijama. Postoji zainteresovanost stranih investitora da ulažu u takve projekte, a najpogodnije su planinske oblasti i Podunavlje - kaže Mesarović. On je objasnio da je država u Zakonu o energetici proglasila takvu vrstu proizvođaca povlašćenima, ali da još nisu obezbeđena podzakonska akta kojima se ovakva proizvodnja energije zaista podstice. Srbija ima više potencijala za vetrogeneratore nego što realno naš sistem može da proguta, kaže profesor Mesarović. Naime, pošto je ovakva vrsta proizvodnje promenljiva zbog promenljivosti snage vetra, smatra se da se sistem ne može oslanjati samo na ovakve izvore. Vetrogeneratori srednje snage (od 10 do 30 kV) mogu da se prikljuce na mreže nižeg napona, dok veliki vetrogeneratori mogu da proizvode struju do tri megavata. Oni se obicno grade tako da cine farmu vetrenjaca koja može da ima kapacitet i do nekoliko stotina megavata. Ilustracije radi, jedna od većih srpskih termoelektrana, „Kostolac“, proizvodi oko 700 megavata struje godišnje. Da bi se takva termoelektrana zamenila, potrebno je napraviti farmu od oko 250 vetrenjaca visoke snage. S obzirom na to da se cena vetrogeneratora procenjuje na oko 850 do 1.000 evra po instalisanom kilovatu, takav niz vetrenjaca bi mogao da košta oko 700 miliona evra. Međutim, prema recima Mesarovića, vetrogeneratori ne mogu da proizvode u danima kada nema dovoljno vetra, pa je zato proizvodnja termoelektrana i dalje isplativija. Međutim, za male vetrogeneratore snage do 3 kW, koji najcešće služe za punjenje akumulatora u sredinama gde nema struje, kao i za osvetljenje i TV prijemnike, građanina može koštati oko tri hiljade evra. Moderni generatori mogu da proizvedu ekonomicnu kolicinu struje ukoliko je godišnja brzina vetra šest metara u sekundi, dok proizvodnja vetra pocinje već pri brzini od 2,5 m/s. Povezane vesti SRBIJA 11 Nov 2026 20 GODINA SAJTA WWW.ELEKTROENERGETIKA.INFO EE 10 Nov 2026 Za 289 zelenih projekata u Srbiji mobilisano 45,5 miliona evra snm 9 Nov 2026 Šta Srbiju očekuje tokom grejne sezone rts 6 Nov 2026 U Srbiji skoro 10.000 električnih automobila blic 6 Nov 2026 Srbija nije iskoristila sve potencijale OIE snm 4 Nov 2026 Srbija ja od Hrvatske kupila srušeni dalekovod za 125.000 evra blic 4 Nov 2026 Javni uvid u plan za izgradnju gasne elektrane kod Niša do 10. novembra politika 29 Okt 2026 EPS je potrošio sto miliona evra na kupovinu električne energije samo u oktobru vreme 29 Okt 2026 Srbija gradi drugu reverzibilnu hidroelektranu b92 21 Okt 2026 Počinju Sajam energetike i EcoFair na Beogradskom sajmu ekapija  |
||||
|
||||