 |
||||
Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
 ..........
VESTI SRBIJA - više vesti - pretraga vesti |
||||
Struja iz domaćih izvora zbog CBAM skuplja za 60 odsto 12 Jun 2026 - politika Kada se Dušan Živković, direktor „Elektroprivrede Srbije” (EPS), pre par dana javno požalio na probleme koji su nastali kao posledica naplate takse na ugljenik CBAM koji ovo preduzeće ne samo da košta 100 miliona evra godišnje već i da zbog ovog mehanizma ne možemo da izvozimo struju u Evropsku uniju, Fiskalni savet Srbije je u novoj analizi strukturnih reformi i rizika u nacrtu fiskalne strategije 2027–2029. istakao da ova taksa povećava cenu struje iz domaćih izvora za oko 60 odsto, što ozbiljno dovodi u pitanje uopšte isplativost njenog izvoza na evropsko tržište. FSS stoga upozorava da se umnogome potcenjuju efekti CBAM-a na domaći elektroenergetski sektor, a da je pritom izvoz električne energije iz Srbije praktično prepolovljen u prva četiri meseca 2026, po svemu sudeći zato što je domaća proizvodnja zasnovana na lignitu postala nekonkurentna na EU tržištu usled CBAM troškova. Pritom, strategija ne objašnjava koje su raspoložive opcije pred Srbijom u ovom sektoru, kakva je pregovaračka pozicija zemlje prema EU niti konkretan plan prilagođavanja. A da gotovo ništa ne štima u tome što je Srbija preuzela ovu obavezu Evropske unije, potvrđeno je i na savetovanju energetičara Srbije ne Zlatiboru gde se postavilo pitanje zašto se ovom taksom na ugljen-dioksid oporezuje i zelena energija kada je reč o čistoj energiji i koliko je tek to gubitak za elektroenergetski sektor. Fiskalni savet se čudi i proceni efekata CBAM-a na elektroenergetski sektor u pomenutoj strategiji od svega 20 miliona evra godišnje – gotovo deset puta manje od njihove nezavisne procene. Analiza pokazuje da je kod električne energije situacija znatno ozbiljnija, budući da su domaće emisije ugljen-dioksida tri do četiri puta veće od proseka EU. Zbog toga bi u ovom slučaju efekat CBAM-a pre svega trebalo meriti kao propuštene prihode zbog pada izvoza električne energije u EU. Procenjeni efekti CBAM-a na industrijske proizvode deluju iznenađujuće visoko, zbog čega bi Vlada trebalo da objasni pretpostavke na kojima počiva ova računica. S trenutnim nivoom emisija od oko 30 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, uvođenje pune EU cene ugljenika stvorilo bi dodatni trošak za EPS od čak tri milijarde evra. U takvom scenariju, za očuvanje elementarne finansijske održivosti EPS-a bilo bi neophodno više nego dvostruko povećati cenu električne energije za domaćinstva, što je socijalno i politički teško izvodivo, upozoravaju iz FSS-a. FSS upozorava i da metodologija obračuna efekata CBAM-a u energetskoj strategiji nije dovoljno transparentna, što otežava procenu validnosti prikazanih rezultata. Iz istog dokumenta nije jasno šta se tačno podrazumeva pod „efektom CBAM-a”: da li je reč o trošku kupovine CBAM sertifikata evropskih uvoznika robe iz Srbije, propuštenim prihodima od izvoza usled pada cenovne konkurentnosti, ili o nekom trećem pokazatelju, a pritom procenjeni efekti za električnu energiju su izrazito manji od očekivanja, što ukazuje na ozbiljan analitički propust. U čisto finansijskom smislu pitanje CBAM deluje kao manji problem od nepronalaženja održivog rešenja za njegovu primenu na električnu energiju. Dok je domaća cena trenutno postavljena na svega četiri evra po toni ugljen-dioksida, pri čemu je njen efektivni teret još manji zbog mogućnosti dodele poreskog kredita za proizvođače električne energije, relevantna cena u EU već iznosi oko 75 evra po toni i, prema dostupnim projekcijama, mogla bi da poraste na oko 100 evra do kraja decenije. Ogromna razlika u cenama upućuje na to da se fokus ekonomske i fiskalne politike Vlade ne sme zadržati samo na tehničkom usklađivanju nacionalnog poreza sa zahtevima CBAM mehanizma. Potreban je znatno širi i strateški promišljen odgovor, pre svega u delu koji se odnosi na elektroenergetski sektor i dugoročnu poziciju Srbije u odnosu na energetsku i klimatsku politiku EU, upozoravaju iz FSS-a.00000 Povezane vesti SRBIJA 12 Jun 2026 Struja iz domaćih izvora zbog CBAM skuplja za 60 odsto politika 9 Jun 2026 Uprkos CBAM taksi, investicije neće biti ugrožene rts 9 Jun 2026 Kinezi preuzeli vetropark Alibunar biznis 9 Jun 2026 Više od 60 elektrana u Srbiji, ukupne snage 36 MW, izgubilo status povlašćenog proizvođača forbes 1 Jun 2026 EPS i azerbejdžanski Sokar potpisali uslove za izgradnju gasne elektrane u Nišu NIN 1 Jun 2026 Obeleženo 90 godina Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla" telegraf 1 Jun 2026 Zašto vlasnici elektrana na OIE u Srbiji ne znaju kako da ugrade baterije? biznis 29 Apr 2026 Neophodno je da uspešno privedemo kraju transformaciju EPS-a nin 29 Apr 2026 Srbija će imati adekvatan kadar za izgradnju prve nuklearke do 2040 insajder 29 Apr 2026 Niš spreman za gradnju velike gasne elektrane politika  |
||||
|
||||