 |
||||
Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
 ..........
VESTI SRBIJA - više vesti - pretraga vesti |
||||
Evropa uvela novu taksu, Srbija već trpi posledice 15 Apr 2026 - euronews Uvođenje CBAM takse na emisije ugljenika od 1. januara već je izazvalo ozbiljne potrese u srpskoj ekonomiji. Izvoz energetskih i industrijskih proizvoda naglo je pao, dok je konkurentnost domaćih kompanija na tržištu Evropske unije dodatno ugrožena. Nova pravila odnose se na proizvođače čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i električne energije, koji sada moraju da plaćaju dodatni trošak za emisiju CO2 prilikom izvoza u EU. EPS bez izvoza struje u EU Jedan od prvih konkretnih efekata već je vidljiv u energetskom sektoru. Od početka godine do kraja februara nije zabeležen izvoz električne energije iz Srbije ka Evropskoj uniji, što ukazuje na nagli pad konkurentnosti domaće struje na ovom tržištu. Razlog je dodatni trošak koji proizlazi iz CBAM mehanizma, a koji se direktno ugrađuje u cenu proizvoda. Izvoz industrije pao 27 odsto Sličan trend beleži i energetski intenzivna industrija. U prva dva meseca godine zabeležen je pad izvoza od oko 27 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što predstavlja ozbiljan udar na sektor koji je snažno vezan za evropsko tržište. Kako se trošak CBAM-a prenosi kroz cenu, proizvodi iz Srbije postaju skuplji i manje konkurentni u odnosu na robu iz EU. Koliko košta CO2 Trošak takse po toni ugljen-dioksida nije fiksan i kretao se između 80 i 90 evra, što značajno utiče na konačnu cenu proizvoda. Na primer, dodatni trošak po megavat-satu električne energije može dostići i desetine evra, što direktno utiče na isplativost izvoza. Ceh i do 250 miliona evra Procene pokazuju da bi ukupni trošak CBAM takse za srpske izvoznike u 2026. godini mogao da dostigne i do 250 miliona evra. Najveći teret očekuje se u energetskom sektoru, gde bi dodatni troškovi mogli značajno da promene cenovnu strukturu i poziciju na tržištu. EU podiže lestvicu, region kasni Evropska unija istovremeno podiže ambicije kada je reč o smanjenju emisija, sa ciljem da do 2040. smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto. Za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, ovakvi ciljevi predstavljaju veliki izazov, posebno imajući u vidu sporiju energetsku tranziciju i zavisnost od fosilnih goriva. Da li će račun platiti građani Paralelno sa evropskim CBAM-om, u Srbiji je uveden i nacionalni model oporezivanja emisija CO2, što dodatno opterećuje industriju. Iako bi prikupljena sredstva trebalo da budu usmerena na modernizaciju i smanjenje emisija, pitanje je da li će to biti dovoljno. Dosadašnja iskustva pokazuju da bi, ukoliko se ne definiše jasna strategija, trošak energetske tranzicije mogao da se prelije i na građane, kroz više cene energije i proizvoda. Povezane vesti SRBIJA 11 Okt 2026 Šta čeka Srbiju ako EPS bude morao da uvozi energiju? euronews 11 Okt 2026 Za izgradnju solarnih elektrana do 1 MW za sopstvene potrebe više neće biti potrebni lokacijski uslovi ekapija 9 Okt 2026 Kod Opova u planu jedna od najvećih solarnih elektrana u Srbiji ekapija 9 Okt 2026 Equinox power davaće 200 zelenih megavata iz sunca i vetra ekapija 4 Okt 2026 Solarni paneli sve popularniji novaekonomija 28 Sep 2026 Srbija do 2030. može imati 3,5 gigavata novih kapaciteta iz OIE snm 26 Sep 2026 Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu rtv 26 Sep 2026 Solarni paneli mogu da smanje račune blic 26 Sep 2026 Da li se isplate balkonski solarni paneli u Srbiji? euronews 23 Sep 2026 RHE „Bistrica“ pred početkom gradnje ppmedia  |
||||
|
||||