elektroenergetika


Značaj trzišta i cena S. Filipović, G. Tanić

Indikativno je da su za 117 godina postojanja elektroprivrede u Srbiji napisane (koliko se zna) samo tri knjige o cenama: prvu je 1955. godine objavio Aleksandar Tadić, istinski gospodin inženjer predratnog kova, koji je ceo radni vek proveo u elektroprivredi, drugu Gordan Tanić, ekonomista koji je najduže radio u elektroprivredi, a trecu, evo, Tanić u saradnji sa mladom saradnicom iz nauke (docent na fakultetu i saradnik instituta).

U istoriji civilizacije ne postoji industrijski proizvod koji je u tako kratkom vremenu postao toliko masovno prihvaćen i tako značajan kao što je električna energija. Ne samo da je postao neophodnost u svakodnevnom životu, nego je prerastao u uslov života i opstanka ljudi, poput vazduha, vode, hrane…čak se predlaže da opskrba električnom energijom postane jedno od osnovnih ljudskih prava. A, opet, kao tipičan industrijski proizvod, privredna delatnost u koju se ulaze zbog zarade, podleže ekonmskim zakonitostima i tržišnom poslovanju. Pošto su cene u ekonomiji sublimacija svih aktivnosti, od tehnologija, stručnosti i organizovanosti do vrednovanja proizvoda na tržištu, njihovo formiranje ima izuzetan značaj pri oceni uspešnosti rada., a bogami i razvoja. Ne samo elektroprivrede nego i nauke, industrije, države i društva u celini.

Svedoci smo radikalnih promena u energetskom sektoru u celom svetu. Deo tih promena je uvodjenje tržišta u elektroprivredu, prisutno već tri decenije. Da process nije jednostavan svedoće i zablude, lutanja i česte promene pravaca u mnogim zemljama, iako se od cilja ne odustaje. Postoje, istina, još uvek shvatanja da električna energija nije roba i ne podleže tržišnim zakonitostima, ali prevlast, po običaju, imaju političke odluke i rešnost da tržste reguliš odnose. Moža bi tu rešnost mogli tumačiti kao deo procesa globalizacije, što je prilika da navedemo citat iz zakljucnih razmatranja knjige:”Za milione ljudi globalizacija sveta nije donela nikakvu korist. Ako se globalizacija i dalje bude ovako sprovodila, stvara se siromaštvo i nestabilnost. To će biti tragedija za sve nas, koji bi od globalizacije mogli imati koristi ako počnemo učiti na greškama i sprovedemo neophodne reforme.” Citirane su reči čuvenog ekonomiste Džozefa Štiglica, ali njegov autoritet nije zaustavio proces.

Ne upuštajući se u tumačenje sustinskog pitanja – čiji interes je globalizacija –mora se konstatovati da Srbija nema izbora. Prinuđena je da radi isto što i drugi. A ova knjiga je izvanredan prikaz svega što se preduzima u razvijenom svetu I onoga što se u našoj zemlji, uz poslovično kašnjenje, dešava. Izazovi su veliki, problemi komplikovani, ali su auori knjige uspeli da sačine razumljiv i prihvatljiv pregld svega bitnog iz te oblasti. Utisak je da će knjiga postati neophodan priručnik i uđbenik za sve koji se bave tržištem električne energiije, od zaposlenih u energetskim preduzečima do državnih organa i naučnih institucija. Značajan segment ekonomije, kojim se, uzgred budi rečeno, gotovo niko u Srbiji ne bavi, ovim se približava čitaocima knjige. Novinar nema prostora za detaljnije prikazivanje sadržaja ali je topla preporuka da se pažljivo pročita. Ipak, ne može se uzdržati da ne čačne bit svega što donosi probleme u srpskoj energetici.

Reč je, naravno, o cenama električne energije. i za domačinstva i za industriju cene u Srbiji su na dnu tabele evropskih zemalja, tri do pet puta niže od ostalih. Teško je razumeti kako kreatori politike cena objašnjavaju da srpski privrednici, radeći sa istim mašinama, istom tehnologijom i pod težim ekonomskim uslovima, uspevaju i opstaju (ako gomilanje gubitaka nije objašnjenje). Još teže zašto se prirodni resursi zemlje krčme u bescenje, a najteže zašto se stimuliše rasipništvo i neefikasno korišćenje energije.


Web Analytics