Beo Čista Energija: Achievement of First Fire with Waste



6 Feb 2023
Finalno testiranje energane počinje sutra
Vatra u „ognjištu” energane u novom kompleksu deponije „Vinča” konačno bi sutra mogla da bude upaljena. Iako se početak „toplih proba” najavljivao nekoliko puta, poslednji put 9. januara, sada je dočekan i taj dan. Razlog prolongiranja datuma je taj što je jedan broj inostranih podizvođača i dobavljača kasnio zbog produženih novogodišnjih praznika.

– Sada sa sigurnošću možemo da najavimo da će sutra početi finalna faza testiranja energane i ukoliko ne bude većih tehničkih problema ona će sa radom u punom kapacitetu početi u junu. I to ukoliko do tada budu obezbeđene mnogobrojne dozvole nadležnih institucija.

U toku završnih testiranja pokrenuće se rad svih sistema energane, krenuće se sa sagorevanjem komunalnog otpada i proizvodnjom prvih količina električne i toplotne energije. Prvi kilovati električne energije prema planu mogli bi da budu predati „Elektromrežama Srbije” i „Elektroprivredi Srbije” u aprilu, opet zavisno od ispunjenja zakonskih preduslova. Kada je reč o toplotnoj energiji, u planu je da do kraja ove grejne sezone sa JKP „Beogradske elektrane” završimo sva testiranja i probni rad primopredaje toplotne energije ukoliko do tada budu obezbeđene mnogobrojne dozvole nadležnih institucija – kažu u kompaniji „Beo čista energija”.

Nova sanitarna deponija počela je da radi u avgustu 2021. i za manje od godinu i po dana popunjen je kapacitet predviđen za odlaganje komunalnog otpada. Da bi sve funkcionisalo kako treba do početka rada energane, počelo je odlaganje i u novoizgrađene ćelije čija izgradnja je završena krajem prošle godine.

– Količine komunalnog otpada u odnosu na prvobitne procene znatno su veće, tako da je umesto da bude odloženo 510.000 tona u toku jedne godine odloženo je 625.000 tona. Po svemu sudeći, Beograđani brže generišu sve više komunalnog otpada, a izdvajanje komponenti otpada koje se mogu ponovo iskoristiti sporije napreduje. Čak i kada energana na komunalni otpad počne sa radom u punom kapacitetu i bude koristila maksimalnih 340.000 tona za proizvodnju energije, preostaće 285.000 tona da se odlaže na deponiju umesto ranije planiranih 170.000 tona – navode u „Beo čistoj”.

Imajući u vidu sve ovo, privatni partner započeo je izradu studije koja treba da uzme u obzir dinamiku razvoja cirkularne ekonomije i ponudi odgovore kako bi bilo najekonomičnije upravljati povećanim količinama komunalnog otpada.

– Izgradnjom nove sanitarne deponije, deponije za odlaganje inertnog otpada, postrojenja za ponovno iskorišćenje građevinskog otpada i otpada od rušenja, sistema za prikupljanje i prečišćavanje procednih voda, saobraćajne i elektro infrastrukture, sa početkom rada energane na komunalni otpad i energane na deponijski gas biće zaokružena izgradnja svih postrojenja namenjenih pružanju usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada i ponovnog iskorišćenja građevinskog otpada. Preostaje da se izgradi sistem za prikupljanje deponijskog gasa i dovede do postrojenja gde će biti iskorišćen za proizvodnju električne i toplotne energije, ali i da se završi stabilizacija i rekultivacija stare deponije koja je zatvorena u avgustu 2021.

Stara deponija ipak i dalje predstavlja problem zbog pojave klizišta, dubinskih tinjajućih požara i velike količine procednih voda koje se „kriju” u njenom telu koje čine brda otpada visine i po 80 metara.

– Pred nama su zahtevni radovi na stabilizaciji kritičnih delova tela deponije koji podrazumevaju odvođenje procednih voda koje su zarobljene u njenom telu, gašenje žarišta dubinskih požara i izmeštanje velikih količina otpada kako bi se izgradile kosine koje će obezbediti stabilnost tela deponije. Ti obimni radovi zahtevali su i izradu potpuno novog projekta rekultivacije i upravo su predmet razgovora sa gradom. Planirani početak radova na stabilizaciji je drugi kvartal ove godine. Čim se postigne stabilnost tela deponije, nastaviće se sa radovima na rekultivaciji stare deponije – istakli su u „Beo čistoj”.

14 Jun 2022
Elektrana na otpad u završnoj fazi
Izgradnja elektrane koja će kao „pogonsko gorivo” koristiti komunalni otpad u novom kompleksu deponije u Vinči u završnoj je fazi. Kako je ranije najavljeno, ona bi potpuno trebalo da bude gotova u novembru. Rad elektrane zavisiće od mnogo faktora, počevši od otpada koji se koristi, procesa sagorevanja, efikasnog prečišćavanja dimnih gasova i tretmana, kao i odlaganja produkata sagorevanja.

– Jedan od najvažnijih preduslova je da su iz komunalnog otpada prethodno izdvojene komponente koje se mogu ponovo iskorišćavati, kao što su metalni otpad, staklo, opasan otpad iz domaćinstava (baterije, boje, pesticidi i slično) i građevinski šut i otpad od rušenja. Istovar komunalnog otpada vrši se direktno u „bunker otpada” u sklopu postrojenja (elektrana na otpad), odakle se pomoću krana doprema do takozvane Martinove rešetke – rekao je Vladimir Milovanović, direktor „Beo čista energija”.

Predviđeno je da se u elektrani iz 15 gradskih opština termički tretira 340.000 tona čvrstog komunalnog otpada godišnje.

– Pri maksimalnom iskorišćenju raspoloživog kapaciteta od 43,6 tona na sat otpada s prosečnom kalorijskom vrednosti od 8,5 megadžula po kilogramu biće omogućena proizvodnja 30,24 megavata električne i 56,50 toplotne energije. Proizvedena električna energija biće isporučena EMS-u preko 110-kilovatnog dalekovoda i trafostanice „Beograd 20” potrošačima, dok će toplotna energija biti isporučena „Beogradskim elektranama” preko daljinskog toplovodnog sistema grejanja koji povezuje elektranu na otpad u Vinči i toplanu „Konjarnik”, a zatim dalje beogradskim domaćinstvima – objasnio je Milovanović.

Nova elektrana je opremljena sistemom za prečišćavanje dimnih gasova od sagorevanja primenom specijalnog tehnološkog procesa.

– Sistem za prečišćavanje dimnih gasova omogućava smanjenje koncentracije štetnih materija koje se ispuštaju u atmosferu do nivoa propisanim zahtevima revidirane Direktive EU o industrijskim emisijama iz 2019. godine. Na elektrani na otpad u Vinči primenjena su najbolja dostupna tehnološka rešenja, dok će se mnogi parametri procesa koji se odvijaju u postrojenju neprekidno pratiti, a emisije štetnih gasova kontrolisati pomoću sistema senzora koji će biti ugrađeni na dimnjaku. Ovakav sistem odabran je da bi se ispunili zahtevi standarda i smanjile granične vrednosti dozvoljenih emisija štetnih materija propisane Direktivom EU – dodao je on.

Milovanović je napomenuo da je odlaganje komunalnog otpada na deponiji tokom proteklih 45 godina, prema današnjim standardima, vršeno na neodgovarajući način, te da su negativne posledice višestruke.

– Stara deponija je uticala na povećanje aero-zagađenja u gradu usled slobodnog isticanja deponijskih gasova (pretežno metana), kao posledica razgradnje organskog otpada, dok su zagađene procedne vode slobodno i nekontrolisano oticale prema Dunavu. Kada se ovome dodaju posledice čestih manjih i većih požara u telu i na površinama deponije kada su se dešavale emisije veoma štetnih gasova kao posledica nepotpunog sagorevanja otpada u kraćim periodima i neadekvatno odlaganje komunalnog otpada, jasno se zaključuje da je reč o velikom izvoru zagađenja – rekao je Milovanović.

Manje ugljen-dioksida

Komunalni otpad se već odlaže na novu sanitarnu deponiju izolovanu geosintetičkim materijalima od okoline. Tu se redovno sabija i prekriva, a procedne vode se sistemom cevovoda dovode do postrojenja za prečišćavanje. Tako prečišćene Ošljanskim potokom otiču do Dunava. Efekti poboljšanja životne sredine u Beogradu postaće primetni i merljivi kada budu završeni i neki drugi procesi. Kao prvo, kada se završi izgradnja elektrane u kojoj će se za proizvodnju energije koristiti dve trećine beogradskog komunalnog otpada, dok će ostali otpad svoj „životni put” završavati na sanitarnoj deponiji.