elektroenergetika

Jugoistočna Evropa i napuštanje lignita
5 Maj 2020 - ekapija

Bugarska i Rumunija ne planiraju da sprovedu fazno napuštanje lignita u proizvodnji energije, uprkos činjenici da gubici termoelektrana na lignit koštaju poreske obveznike u ovim zemljama nekoliko stotina miliona evra godišnje kroz subvencije kojima se podržava njihov rad, navodi se u studiji Mreže za energetsku tranziciju u Jugoistočnoj Evropi (Southeast Europe Energy Transition Network).

Zbog ovako visokih plaćanja koja su neophodna da bi se obezbedio nastavak njihovog rada, sa odlaganjem faznog napuštanja lignita rastu i ekonomski gubici nastali radom ovih termoelektrana, dodaje se.

Pomenuta studija nalazi da Bugarska, Rumunija i Grčka mogu fazno napustiti lignit kao energetski resurs bez ugrožavanja bezbednosti snabdevanja, uz zadržavanje u sistemu samo nekoliko postrojenja na ugalj.

Poteškoće se, međutim, mogu očekivati u gubitku radnih mesta i visini cena električne energije za krajnje potrošače. Obe reperkusije su stoga ujedno i politički osetljive posledice napuštanja lignita.

Očekuje se, ipak, ograničen efekat napuštanja lignita na povećanje cene električne energije u prvih nekoliko godina i to usled pada tražnje za električnom energijom uzrokovanog epidemijom virusa Covid-19. Štaviše, donosioci odluka u sve tri države mogu dodatno umanjiti uticaj napuštanja lignita na cene električne energije sprovođenjem mera za unapređenje energetske efikasnosti kod krajnjih potrošača, navodi se u izveštaju i dodaje:

- Investicije u obnovljive izvore energije mogu dodatno ograničiti povećanje cena prouzrokovano postepenim napuštanjem lignita te usmeriti ove zemlje na put ka neto-nultim emisijama gasova sa efektom staklene bašte... Suprotno netačnoj percepciji da su obnovljivi izvori energije skupa alternativa lignitu, modeliranje sprovedeno u okviru ovog istraživanja pokazuje da je prosečni nivo neophodne podrške povećanju proizvodnih kapaciteta energije iz obnovljivih izvora u periodu između 2021 i 2030. godine manji od 1,5% veleprodajne cene električne energije u slučaju Bugarske, manji od 2.5% u Grčkoj, te ispod 5.5% u Rumuniji.

Gledano sa stanovišta takozvanih NUTS2 i NUTS3 nivoa podataka, tj. oznake regiona u Evropskoj uniji, koji su korišćeni u ovoj studiji, potencijalni gubitak radnih mesta zahteva značajnu intervenciju vlada u sve tri navedene države, mada situacija značajno varira od države do države. Međutim, ekonomski i socijalni teret ove tranzicije je, kako se ocenjuje, podnošljiv, uz podršku fondova Evropske unije.

- Postepeno napuštanje lignita kao energenta u ovim državama može opteretiti nacionalne sisteme socijalne zaštite kroz više stope ranog penzionisanja i veće izdatke za isplate u slučaju nezaposlenosti - navodi se u saopštenju organizacije CAN Europe (Climate Action Network Europe). Međutim, zatvaranje termoelektrana na lignit i ugalj će osloboditi nacionalne fondove u ovim državama i to u rasponu od 200 do 900 mil EUR po državi godišnje. Ova ušteda bi se mogla preusmeriti ka osnaživanju sistema socijalne zaštite kao i u investicije u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, ili smanjenje energetskog siromaštva.

Povezane vesti BALKAN

26 Apr 2021 Grčka zatvara poslednju termoelektranu 2025. godine novaekonomija

22 Nov 2020 Rumunjska ipak odustaje od gradnje jedine TE na ugljen energetikanet

18 Sep 2020 Kineski novi put svile popločan ugljem na Zapadnom Balkanu slobodnaevropa

5 Maj 2020 Jugoistočna Evropa i napuštanje lignita ekapija

22 Maj 2017 HEP pregovara o preuzimanju Termoelektrane Stanari seebiz

9 Feb 2017 'Stanari' oživeli izvoz novosti

10 Jan 2017 Turbulentna budućnost svetske energetike press

23 Maj 2016 TE Stanari poboljšaće energetski bilans Srpske srna

12 Apr 2016 Savjet ministara BiH dao podršku za blok 7TE Tuzla energetikanet

18 Okt 2015 A2A ostaje u EPCG analitika



Web Analytics