 |
||||
Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
 ..........
VESTI BALKAN - više vesti - pretraga vesti |
||||
Crnoj Gori će nedostajati struja 5 Dec 2006 - beta Podgorica -- Elektroprivreda Crne Gore u narednoj godini verovatno neće moći da izbegne restrikcije u snabdevanju strujom. Procenjuje se da će godišnji deficit biti veći za oko 400 miliona kilovat-sati energije. Znatno teža elektroenergetska situacija ocekuje se kada iz pogona izađu preostala dva reaktora bugarske nuklearke Kozloduj, što je uslov za ulazak te zemlje u Evropsku uniju. To će dovesti do još veće nestašice struje u regionu i Bugarsku od izvoznika uvrstiti u grupu zemalja sa deficitom struje. Ponude pristigle na tender za uvoz struje koji je Eelektroprivreda Crne Gore (EPCG) raspisala za sledeću godinu, pokazuju da već iduće godine neće biti moguće zatvoriti bilans elektricne energije i da će u pojedinim mesecima biti restrikcija. Direktor Prenosa u EPCG Zoran Đukanović kaže da su ponuđene cene u proseku iznad 65 evra za megavat-sat. Crna Gora će naredne godine za uvezenu struju morati da plati oko 130 miliona evra, duplo više nego ove. Strategijom razvoja energetike, cija je izrada u toku, procenjuje se da će do 2020. godine Crnoj Gori godišnje nedostajati 3,6 milijardi kilovat-sati struje. Rukovodstvo EPCG smatra da je jedino rešenje izgradnja velikog izvora elektricne energije u Crnoj Gori. Reku Taru štiti skupštinska deklaracija, na Moraci i Komarnici nije rentabilno graditi posebne objekte, a analize govore da je uz drugi blok termoelektrane Pljevlja ekonomski opravdana jedino izgradnja hidroelektrane Koštanica i još jednog objekta koji bi imao efekat prevođenja voda Tare u Moracu, kao i njihovo vezivanje sa elektranama na Moraci. U EP tvrde da bi se izgradnjom ta dva objekta dobilo 2,3 milijarde kilovat-sati energije, cime bi pitanje deficita elektricne energije u Crnoj Gori bilo prakticno rešeno. Ekolozi Crne Gore smatraju da prvo treba sagledati mogućnosti obnovljivih izvora elektricne energije i korišćenje malih hidroelektrana, jer bi izgradnja velikog izvora ugrozila prirodne lepote Crne Gore. U EP isticu da je iz malih elektrana moguće dobiti oko 400 miliona kilovata struje i da se pored toga ispituju mogućnosti korišćenja energije vetra, dok je solarna isuviše skupa. U Ministarstvu ekonomije smatraju da će Strategija razvoja energetike ponuditi odgovor na pitanje koji izvori energije su isplativi. Ministarstvo je saglasno da uporedo sa ekonomskom analizom treba proceniti i uticaj izgradnje objekata na životnu sredinu, pri cemu će to raditi nezavisne institucije, među kojima i UNESKO. Povezane vesti BALKAN 11 Nov 2026 Megavat-sat dostigao čak 560 evra, privreda im pod pritiskom telegraf 9 Nov 2026 CGES-a: U prvih devet mjeseci neto dobit 15,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine vijesti 9 Nov 2026 Solarni i vetroprojekti preplavili BiH, mreža pred izazovom ekapija 9 Nov 2026 Crna Gora izvezla gotovo milijardu kWh struje u Italiju ekapija 6 Nov 2026 RiTE Ugljevik ponovo van pogona zbog kvara na kotlovskom postrojenju ekapija 6 Nov 2026 CG: Počela javna rasprava o cijenama struje vijesti 6 Nov 2026 Rumunija vraća nuklearni reaktor na mrežu, spremni za zimu euronews 6 Nov 2026 Domaće kompanije dobile posao izgradnje vetroelektrane Hrgud vredan 93,5 mil EUR ekapija 6 Nov 2026 HUP traži hitno sniženje troška električne energije za preduzeća seebiz 6 Nov 2026 Južna Koreja želi da učestvuje, Turska se premišlja b92  |
||||
|
||||