elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





11 Jun 2020 - euractiv - Rekordni pad emisije CO2

Ozbiljni prekidi proizvodnje i poremećaji u privredi tokom pandemije izazavali su u aprilu u Evropi pad potražnje za strujom od 14%. U kombinaciji sa rekordnom proizvodnjom solarne energije to je dovelo do smanjenja emisije ugljendioksida za 39%, pokazuju najnovije analize. Naglo smanjenje emisije u prvom redu se može pripisati manjoj aktivnosti elektrana na ugalj i prirordni gas, koje su isključivane kao odgovor na smanjenu potražnju za strujom, pokazuje analiza londonskog tink-tenka Ember, čiji je cilj da ubrza globalnu energetsku tranziciju.

Najizrazitije smanjenje rada elektrana na ugalj zabeleženo je u Nemačkoj, gde je u 30 aprilskih dana proizvodnja struje iz mrkog uglja pala za 55%, a iz kamenog ulja za čak 65%.

U sadejstvu sa rekordnom proizvodnjom obnovljivih energija, pre svega solarne energije, to je dovelo do značajnog smanjenja emisije CO2 u Evropskoj uniji i u Velikoj Britaniji za 39%, napisao je analitičar organizacije Ember Dejv Džons u prilogu za klimatski portal Karbon brif (Carbon Brief).

"U EU i u Velikoj Britaniji zajedno, vetroenergija i solarna energija su u proteklih 30 aprilskih dana zajedno dostigle udeo od 23%, koji miriše na rekord", naveo je Džons. On je precizirao da je proizvodnja solarne enegije u poređenju sa istim periodom prošle godine porasla za 28% što je, prema njegovoj oceni, posledica izgradnje kapaciteta, ali i veoma sunčanog aprila u celoj Evropi.

Istraživanje organizacije Ember podudara se sa sličnim rezultatima Međunarodne energetske agencije (IEA), koja je za ovu godinu prognozirala smanjenje emisije štetnih gasova za osam odsto.

U svom nedavno objavljenom Globalnom energetskom pregledu 2020 (Global Energy Review 2020) IEA, koja je osnovana u okviru Organizacije za evropsku saradnju i razvoj (OECD), polazi i od toga da će globalna potražnja za energijom u 2020. godini opasti za pet odsto, što bi bio najveći pad od velike ekonomske krize 30-ih godina prošlog veka.

Londonski tink-tenk Ember navodi da je udeo obnovljive energije od 23% u ukupnoj proizvodnji u aprilu najveći koji je ikad izmeren u nekom tridesetodnevnom periodu. U istom periodu 2019. godine taj udeo je iznosio 18%.

Taj rekordni nivo pruža uvid u to kako bi mogao da izgleda energetski sistem lišen štetne emisije CO2, i predstavlja, kako kaže Džons, neku vrstu "razglednice iz budućnosti". "Podaci iz ove nezabeležene krize pokazuju da elektroenergetski sistemi mogu da funkcionišu bez smetnji i pouzdano čak i kada varijabilne obnovljive energije poput vetra i sunca podmiruju veći deo potražnje. To se ustvari nije očekivalo pre 2025. godine", ocenio je Džons.

Džons je, međutim, ukazao da je iz tih iskustava potrebno izvući i neke manje lepe pouke.

Prema njegovim rečima, "razglednica iz budućnosti" još jednom pokazuje manjak fleksibilnosti evropskih energetskih sistema. Mnoge elektrane u periodima niskih, ili čak negativnih cena energije, nije moguće brzo isključiti.

On zato smatra da elektroenergetski sistemi moraju postati mnogo prilagodljiviji kako bi u budućnosti mogli da prihvate mnogo više solarne energije i energije vetra. Između ostalog, smatra Džons, potrebna je i pojačana primena modela Odgovora na potražnju (Demand response), odnosno racionalnog planiranja i upravljanja prozvodnjom i potražnjom pomoću kombinacije tehnologije i finansijskih podsticaja.

Kao posebno okoštalo pokazalo se i tržište struje. Pošto je ponuda često premašivala potražnju, na tom tržištu su zbog viška energije u više navrata cene bile negativne, odnosno pale ispod nule. "Tako je, na primer, 5. aprila u podne u deset zemalja EU istovremeno cena struje bila negativna. Pa ipak su neke elektrane na fosilna goriva i dalje proizvodile struju - što govori o nedostatku fleksibilnosti", pojasnio je Džons.

Prema njegovoj analizi, najmanje prilagodljive opkazale su se elektrane na mrki ugalj, koje su og 5. aprila, uprkos negativnim cenama, dakle velikom višku struje, nastavile proizvodnju u Nemačkoj, Bugarskoj i Češkoj.

I dok nuklearne elektrane u pravilu takođe važe za nefleksibilne, francuska državna elektroenergetska kompanija EDF je, kada su se cene srozale ispod nule, uspela da proizvodnju svojih atomskih centrala smanji sa jednu trećinu, sa 37 na 25 Gigavata.

Džons ipak priznaje da i obnovljive energije pokazuju znake nefleksibilnosti, iako su u tehnološkom smislu u stanju da brzo odgovore na sistemske poremećaje. To se, prema njegovoj oceni, uglavnom može pripisati "spoljnim faktorima", kao što su subvencije za proizvodnju.



VESTI SRBIJA BALKAN

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezane vesti SVET :

13 Jul 2020 energetikanet
Dekarbonizacija Finske nuklearnom energijom i obnovljivim izvorima
23 Jun 2020 bif
IEA: Poziva svetske vlade da ulože tri biliona dolara u zeleni oporavak
10 Maj 2020 energetikanet
Koronavirus je najveći šok za svjetsku energetiku
2 Maj 2020 nekonomija
Najveći šok u svetskoj energetici
18 Apr 2020 telegraf
Hibridi zlatna sredina na putu do električne buduc
23 Feb 2020 N1
Ukupne emisije gasova se povećavaju
10 Feb 2020 bizlife
U EU prvi put više „zelene“ struje
1 Jul 2019 021
VB usvojila zakon o nultoj emisiji štetnih gasova
3 Maj 2019 energetikanet
Većina europskih nuklearki izvan pogona do 2040.?