elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





3 Jul 2024 - danas - Za 10 godina ostajemo bez 1.000 megavata struje na ugalj

Nove elektrane su nasušna potreba Srbije, jer se potrošnja struje u našoj zemlji povećava, no veliki problem predstavlja to što tih kapaciteta još nema, a oni koji su operativni zastareli su i samim tim na “izdisaju, smatra domaća stručna javnost.

Da su nove elektrane neophodne nedavno je izjavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je konstatovao da će za njihovu izgradnju biti potrebno obezbediti više milijardi evra.

– Sad trošimo tri puta više struje nego ranije, pa ćemo da trošimo duplo više i sa veštačkom inteligencijom i vozilima na električni pogon, ali nema novih izvora električene energije. Moraćemo da radimo i ulažemo mnogo para, imaćemo struje, ali ćemo visoku cenu morati da platimo za to, milijarde, milijarde i milijarde evra ćemo morati da ulažemo – rekao je predsednik Vučić, gostujući na TV Prva.

Ono što pak zabrinjava eksperte, pored toga na koji način obezbediti potrebni novac, a da to istovremeno ne znači dodatno se zaduživati, je činjenica da se sa izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta uveliko kasni.

Kao što je poznato, Srbija u najvećoj meri dobija struju iz termoelektrana, a nije tajna da Evropska unija, ali i domaće zakonodavstvo, traži postepeno ukidanje postrojenja koja rade na ugalj, jer su veliki zagađivači životne sredine.

Obnovljivi izvori energije, koje u našoj zemlji gradi uglavnom privatni kapital, su samo dopunski, a ne zamenski kapaciteti koji u potpunosti mogu da nadokande rad termoelektrana.

Dodatni problem je što su srpske termoelektrane stare, novih nema, a one koje su bile predviđene za zatvaranje prinuđene su da još uvek rade.

Sve to jača bojazan da će u budućnosti Srbija biti sučena sa sve većim uvozom struje koja takođe, usled ekonomske krize i globalne situacije, postaje znatno skuplja na berzama.

Podsećanja radi, dve srpske termoelektrane je već trebalo zatvoriti, ali to se nije desilo. Reč je o Termoelektrani “Morava” u Svilajncu, izgrađenoj davne 1969. godine i Termoelektrani “Kolubara A” za koju je bilo predviđeno da joj poslednji dan rada bude 31. decembar 2023. godine.

Obe su ipak, iako zastarele i dalje operativne, i proizvode struju u onoj meri u kojoj je to moguće.

Zvanično obrazloženje nadležnih zbog čega one još uvek rade je da je u međuvremenu došlo do energetske krize usled rata u Ukrajini te da je njihov rad nužan. S obzirom na aktuelnu situaciju, ne može se konstatovati da takva odluka nije racionalna.

Međutim, ništa nije večito pa tako ni elektrane na izmaku snage, a problem predstavlja to što zamenskih kapaciteta još uvek nema.

Naime, izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana koju je najavila Elektroprivreda Srbije je na svom samom startu. Reč je o projektima vetroparka „Kostolac“ i solarne elektrane „Petka“.

Sa druge strane, ohrabruje što je izgradnja bloka B3 u Termoelektrani “Kostolac” pri samom kraju i može se očekivati da se u dogledno vreme priključi i na distributivnu mrežu Ono što pak ne zadovoljava je to da je reč o novom postrojenju na ugalj, a tendencija da se sa takvim pogonima raskrsti je veoma jaka i u jednom trenutku sa tim će morati da se suoči i Srbija.

Dalje, kao prioritetan projekat za izvođenje prepoznata je Reverzibilna hidroelektrana “Bistrica” za koju je dobijena saglasnost japanske vlade za podršku projektu i pripremu finansiranja, ali radovi ipak još uvek nisu startovali.

Ono što treba naglasiti je to da interni dokument “Zeleni put EPS-a” predviđa da do 2035. godine bude ugašeno deset blokova u termoelektranama, snage 1.094 megavata.

To podrazumeva potpuni prestanak rada “Morave”, “Kolubare A” i “Kostolca A”. Takođe, rad bi bio nastavljen, ali u smanjenom kapacitetu u Termoelektani “Nikola Tesla A”.

Kad se sve to uzme u obzir dolazi se do toga da bi se kapacitet elektrana koje proizvode tri četvrtine domaće proizvodnje struje sa 5.171 megavata sveo na svega 4.077 megavata. Ako se uzme u obzir da će se na distributivnoj mreži naći blok 3 u TE “Kostolac B” snage 350 megavata, ukupna snaga termo proizvodnih pogona bila bi 4.427 megavata, što je i dalje manje od trenutnog kapaciteta.

Stručna javnost u Srbiji, uz konstataciju da se sa izgradnjom novih objekata kasni, ističe da je problem i taj što nadležni nisu osmislili održivu strategiju kada je reč o projektima novih elektrana.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za Danas da se novac neophodan za nove projekte može obezbediti na dva načina ali da to istovremeno ne znači da su oba povoljna po interese Srbije.

– Prva mogućnost je da se Srbija zaduži dodatno sklapajući sporazume sa zemljama poput Kine. Takva opcija nije dobra jer pod brojem jedan nije transparentna, dakle posao se sklapa direktnom pogodbom, a ne nakon tenderske procedure, a takav aranžman zahteva da se onome koji obzbeđuje kredit daju i određene strateške garancije. U slučaju Kine to su one koje su na suprotnoj strani od onog za šta se zalaže Evropska unija – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima druga mogućnost je da se od Evropske unije dobiju grantovi koji obezbeđuju neophodna sredstva za razvoj obnovljivih izvora energije koji bi se iskoristili za postavljanje solarnih panela i izgradnju elektrana na biomasu kojom je Srbija bogata.

– Ova druga opcija je i transparentnija i korisnija za Srbiju i nadležni u zemlji bi trebalo da se opredele upravo za nju. Na ovo se može računati u slučaju saradnje sa partnerima u regionu, odnosno potrebno je zajednički sa njima konkurisati za te grantove – poručuje naš sagovornik.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da se sa novim proizvodnim objektima kasni, a da je dodatni problem pogrešna strategija resornog Ministarstva rudarstva i energetike koje je nove kapacitete potrebno graditi.

– Apsolutno je nepotrebno da državno preduzeće EPS troši novac na izgradnju vetroparkova i solarnih panela i ulazi u tu vrstu investicija. Te proizvodne objekte već gradi privatni kapital u Srbiji i nema potrebe da se u isto uključuje i EPS. Mnogo je bolje i racionalnije umesto toga uložiti u izgradnju RHE “Bistrica” sa čim se još nije krenulo. Trebalo bi posle toga graditi i RHE “”Đerdap3”. Na taj način bi EPS dobio značajne kapacitete koji bi mogli da balansiraju obnovljive izvore energije u vlasnišvu privatnog kapitala i da to unosno naplaćuje i dodatno obezbeđuje struju za svoje potrebe koju bi otkupljivao od tih proizvođača. Na taj način bi sigurno postao lider u elektroenergetskom sektoru Jugoistočne Evrope – zaključuje naš sagovornik.




VESTI BALKAN SVET

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezani vesti SRBIJA :

23 Jul 2024 biznis
Šta će se desiti sa rudnicima uglja i rudarima?
18 Jul 2024 biznis, 021
OBJAVLJEN NACRT STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE
17 Jul 2024 danas
Zašto je cena struje na tržištu juče dostizala 700 evra po megavatsatu?
3 Jul 2024 danas
Za 10 godina ostajemo bez 1.000 megavata struje na ugalj
27 Jun 2024 politika
Nuklearke pouzdan energetski izvor
6 Jun 2024 alo
NUKLEARKA BI SRBIJU VINULA U BUDUĆNOST!
15 Apr 2024 politika
Potreban nam je novi bazni izvor energije
10 Apr 2024 bif
U Srbiji u 2023.godini proizvedeno 36 odsto električne energije iz OIE
8 Apr 2024 euronews,politika,ne
Kada bi Srbija mogla da dobije prvu elektranu?

NEW WEBSITE ABOUT POWER SYSTEMS
NEWS, EVENTS, BOOKS, BLOG, UNIVERSITIES elektroenergetika