* Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike
Cenu struje ne predlažu ministarstva finansija i energetike, već Agencija
za energetiku. Agencija predlaže cene struje u zavisnosti od rashoda I
prihoda, a zatim sve ide na saglasnost Vladi. EPS i mi, Ministarstvo
energetike, donosimo predlog cene na bazi analiza Agencije za
energetiku, a Vlada daje saglasnost. Stav Vlade ne može biti zasnovan
isključivo na inflaciji i socijalnim pitanjima
* Mlađan Dinkić, ministar finansija
Struja neće poskupeti sve dok EPS ostvaruje profit, što je sada slučaj, i
dok uspeva da smanji troškove i time napravi uštede. Elektroprivredi
Srbije sasvim je dovoljna cena od četiri evrocenta za kilovat-sat i da
pokrije troškove.
* Bojan Dimitrijević, ministar trgovine
Ako pogledate analize da je struje daleko najniža u regionu, ovde je i
dalje najjeftinije grejanje na struju što je apsurdno, jer je električna
energija najskuplji i najkvalitetniji energetski resurs
* Vladimir Đorđević, generalni direktor EPS
Cena električne energije nije dovoljno visoka. Cena u godinama koje
dolaze će morati da ide dalje, ukoliko želimo da imamo održiv sistem.
Zbog ovakve depresirane cene električne energije najviše trpe građani
Srbije, zato što će izuzetno velika sredstva, skoro milijardu evra, u
narednih 10 do 12 godina trebati da se uloži u zaštitu životne sredine.
EPS se više ne usteže da jasno i glasno kaže – želimo da budemo
profitabilna firma, a ne gubitaš. Želimo tržište, ukidanje monopola,
konkurenciju... zato što će sve to doneti i tržišnu cenu. Nema
opstajanja na tržištu, bez tržišne cene. Ali, takođe, jasno kažemo
- ne plašimo se ni privatizacije.
* Zoran Manasijević, zamenik generalnog direktora EPS-a
EPS-u u ovom trenutku apsolutno odgovara otvoreno tržište, jer
aktuelne cene na evropskom tržištu elektricne energije rastu i pokazuju
da su naše apsolutno depresirane. Jednostavno, ovde nema ko
da bude jevtiniji od nas. Toga se ne plašimo, a oprobali smo se i van
granica na inostranim tenderima, gde je jasno mogla da se uoci naša
snaga i konkurentnost
* Aleksandar Vlajcić pomoćnik ministra rudarstva i energetike
Prosecna cena na evropskom nivou od 9,6 centi može samo da pomeri
ciklus investicija, ali ne može da garantuje završetak do kraja. Kada je
u pitanju situacija kod nas, pristupiće se sagledavanju realnosti troškova
proizvodnje elektricne energije. Ne ocekuje se, međutim, da ekonomija
naše zemqe može odjednom da sve to izdrži, pa zato se i radi plan
korekcije cene u narednim godinama, odnosno dostizanja nivoa cena u
kojima će biti obuhvaćeni svi troškovi i investiciona aktivnost

Prosečna cena kilovat sata u Srbiji je 3.8 euro centi.

Potrošaci u Makedoniji kilovatsat plaćaju tek nešto
manje od cetiri, dok je u BiH
ona već premašila pet evro
centi. Prosecna cena struje
u Grčkoj iznosi 6,2, u
Hrvatskoj 7,3,
a u Mađarskoj 8,4 evrocenta.
Slovenci za kilovat-sat u proseku plaćaju 8,6, žitelji
Austrije bezmalo deset,
Slovačke 10,5, a Italije nešto
više od 14 evro centi.

Evropska unija