ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti svet:

 

VESTI SVET

      











    NAZAD  
AI kao "spas i prokletstvo"   12 Feb 2026 - b92

Najnovije vesti svet :

7 Maj 2026 Obnovljivi izvori električne energije po prvi put prestigli ugalj na globalnom nivou
7 Maj 2026 Baterija radi 16 godina bez pada snage, a jeftinija od litijuma
5 Maj 2026 Evropa pojačava nuklearne kapacitete
5 Maj 2026 Usporava gradnja novih solarnih kapaciteta u Njemačkoj
5 Maj 2026 Belgija preuzima kontrolu: Kupuje sve nuklearke energetskog giganta
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom
23 Apr 2026 Četiri decenije posle Černobilja

 

Povezane vesti :

7 Maj 2026 Obnovljivi izvori električne energije po prvi put prestigli ugalj na globalnom nivou
5 Maj 2026 Evropa pojačava nuklearne kapacitete
5 Maj 2026 Belgija preuzima kontrolu: Kupuje sve nuklearke energetskog giganta
23 Apr 2026 Četiri decenije posle Černobilja
20 Apr 2026 Prva američka država privremeno zabranjuje farme podataka
15 Apr 2026 Čak 70 operativnih reaktora do kraja godine
15 Apr 2026 Češka nuklearka Dukovany cilja na 80 godina rada
8 Apr 2026 Nuklearke u Africi, od velikih planova do velikih prepreka
6 Apr 2026 Južna Koreja ponovo pokrenula nuklearni reaktor Gori-2 posle tri godine pauze
26 Mar 2026 Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
22 Mar 2026 Dronovi otkrili rupu u posudi reaktora Fukušima
12 Mar 2026 Potrebe za čistom energijom sve veće
12 Mar 2026 Fukušima 15 godina kasnije
12 Mar 2026 Male nuklearne elektrane stižu u Helsinki
1 Mar 2026 Iberdrola traži produžetak rada za sve nuklearke u zemlji

Jedan upit putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje, što za 700 miliona upita dnevno predstavlja godišnji utrošak jednak potrošnji 35.000 američkih domaćinstava i količini pijaće vode dovoljnoj za potrebe 1,2 miliona ljudi.

Svaka interakcija sa ChatGPT-jem zasnovana je na ogromnoj fizičkoj infrastrukturi: serverima koji gutaju električnu energiju, rashladnim sistemima koji troše vodu, čipovima izrađenim od retkih metala, kablovima od bakra i silicijumskih pločica koji spajaju sve te procese u jedinstvenu mrežu, navodi se u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u analizi "AI i globalna trka za energijom, vodom i metalima".

Paradoksalno, veštačka inteligencija je istovremeno najveći potrošač i najveća nada energetske tranzicije, navela je autorka analize Katarina Stančić.

Dok AI sistemi gutaju ogromne količine električne energije, oni nude i alate koji mogu pomoći da se ta energija koristi racionalnije.

Već danas, algoritmi optimizovani za energetske mreže mogu precizno da predviđaju proizvodnju iz vetra i sunca, da balansiraju fluktuacije potrošnje u realnom vremenu, pa čak i da automatski preusmeravaju višak energije tamo gde je najpotrebniji.

Kreativna rešenja

U industriji, veštačka inteligencija analizira procese grejanja, hlađenja i transporta kako bi smanjila gubitke, dok se u gradovima koristi za upravljanje saobraćajem, osvetljenjem i javnim zgradama stvarajući prve obrise "pametne energetske infrastrukture".

Postoje i kreativna rešenja koja pokušavaju da ublaže ekološki otisak samih data centara.

U Helsinkiju i Stokholmu, toplota koja nastaje radom servera preusmerava se u sisteme daljinskog grejanja i koristi za zagrevanje stambenih zgrada.

Na Islandu, gde je hlađenje prirodno olakšano klimom, energija se gotovo u potpunosti dobija iz geotermalnih izvora, pa data centri tamo funkcionišu kao deo zatvorenog energetskog kruga. Drugim rečima, AI može postati i deo rešenja, a ne samo deo problema. 		 
Web Analytics