 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Struja četiri puta skuplja nego u Mađarskoj! | 27 Avg 2025 - alo | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
7 Maj 2026 Obnovljivi izvori električne energije po prvi put prestigli ugalj na globalnom nivou
Povezane vesti :
7 Maj 2026 Obnovljivi izvori električne energije po prvi put prestigli ugalj na globalnom nivou |
||||||||||||
| Nemačka se suočava sa ozbiljnim posledicama zelene tranzicije – cene struje vrtoglavo rastu, građani i privreda trpe, a eksperti upozoravaju da bi zemlja mogla izgubiti status lidera u klimatskoj politici. U Berlinu je isplivao neočekivan problem: Nemci sve jasnije uviđaju razloge zbog kojih njihova zemlja klizi ka siromaštvu. Projekat „zelene tranzicije“, zamišljen kao stub budućeg razvoja i dokaz nemačkog liderstva u borbi protiv klimatskih promena, sve češće se opisuje kao preskupa avantura koja opterećuje i privredu i građane. Suština problema leži u tome da prelazak na obnovljive izvore energije i mere zaštite životne sredine u praksi koštaju daleko više nego što su potrošači i država u mogućnosti da izdrže. Boris Palmer, dugogodišnji član stranke Zeleni, otvoreno je u razgovoru za „Die Welt“ priznao da energetska politika donosi više štete nego koristi. Njegova poruka je jasna – zemlja pogođena ekonomskom krizom ne može sebi priuštiti dodatne unutrašnje sukobe i podele, niti može zanemariti međunarodne okolnosti. Ako se ovim tempom nastavi, upozorava Palmer, Nemačka bi mogla izgubiti status lidera u klimatskoj politici i postati odbojni primer kako se ovakve promene ne smeju sprovoditi. Sličan stav zauzima i Leonard Birnbaum, direktor energetske kompanije Eon, koji ističe da je tranzicija vođena bez ikakvog obzira prema stvarnim troškovima koje snose potrošači. „Do sada je pravilo bilo – ide se po svaku cenu. Ali to jednostavno ne funkcioniše“, naglašava Birnbaum. On posebno ukazuje na činjenicu da su vetroparkovi i solarne elektrane građeni zahvaljujući ogromnim subvencijama i političkim podsticajima, bez realne procene isplativosti. Njegova ocena je kratka i oštra: „Sistem je strašno skup, a ceo teret pada na građane i privredu.“ Statistika potvrđuje da ovi prigovori nisu bez osnova. Podaci Eurostata pokazuju da je krajem 2024. godine razlika u ceni električne energije između Nemačke i Mađarske bila gotovo četvorostruka. Prosečna cena struje u Nemačkoj dostizala je 39,4 evrocenta po kilovat-satu, dok su domaćinstva u Mađarskoj plaćala svega 10,3 evrocenta. Ta razlika oslikava realnost bolje od hiljadu političkih govora i jasno otkriva kakav ogroman teret pada na nemačka domaćinstva i industriju. U svemu se krije i dublji problem – Nemačka je uložila milijarde u zelenu tranziciju, dok većina drugih zemalja nije sledila njen put. Zbog toga Palmer upozorava da nemački model nije privlačan drugima, jer vodi u ekonomske teškoće i rizik od siromaštva. Njegov zaključak glasi: zaštita životne sredine mora biti zasnovana na racionalnim procenama koristi i troškova, jer ako tranzicija stvara više problema nego rešenja – onda ni ekološki ciljevi neće biti ostvareni. Birnbaum dodaje i da najteže tek dolazi, upozoravajući da cene struje u Nemačkoj „nisu rekle poslednju reč“. Drugim rečima, trošak bi mogao dodatno da raste, što bi još snažnije pogodilo i stanovništvo i preduzeća. Kada se sve uzme u obzir, jasno je da je Nemačka zapala u raskorak između velikih ambicija i realnih mogućnosti. Ključno pitanje sada glasi – hoće li Berlin imati snage da preispita sopstvenu strategiju pre nego što posledice postanu nepovratne? |
||||||||||||
|
||||||||||||
