 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Kineski naučnici u pustinji pronašli izvor energije | 2 Mar 2025 - nedeljnik | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
26 Apr 2025 Černobilj 39 godina od nuklearne katastrofe
Povezane vesti :
26 Apr 2025 Černobilj 39 godina od nuklearne katastrofe |
||||||||||||
| U pustošima severne Kine, u autonomnoj oblasti Unutrašnja Mongolija, geolozi su otkrili „beskonačan“ izvor energije koji bi mogao da napaja zemlju punih 60.000 godina, tvrde kineski naučnici, prenosi Ekapija. Rudnički kompleks Bayan Obo, u stvari, mogao bi da sadrži dovoljno elementa torijuma (Th) da teoretski snabdeva kineska domaćinstva dovoljnom energijom „skoro zauvek“, pokazala je interna kineska studija. Torijum je hemijski element sa jednim malim problemom – blago je radioaktivan. Zahvaljujući tome, može se koristiti za stvaranje nuklearne elektrane koja koristi reaktor rastopljene soli (MSR) za proizvodnju električne energije. Takav reaktor može da proizvede ogromne količine energije, prenosi Dejli mejl. Torijum je dobio ime po nordijskom bogu rata Toru i može da generiše 200 puta više energije od uranijuma. A za razliku od uranijumskih reaktora, MSR sa torijumom kao gorivom su mnogo manji, nema opasnosti od topljenja jezgra reaktora, nije im potrebna voda za hlađenje i proizvode minimalne količine radioaktivnog otpada. Sve to zvuči gotovo predobro da bi bilo istinito, ali kineski stručnjaci tvrde da u ovoj priči nema ništa sporno. Prema podacima iz deklasifikovanog fajla koji je dostavljen South China Postu, naučnici procenjuju da bi Bajan Obo mogao da donese milion tona torijuma. Studija dalje navodi da su rezerve torijuma u kompleksu „potpuno netaknute“ i da bi, ako se pravilno izvade, mogle da budu dovoljno obilne da okončaju globalnu zavisnost od fosilnih goriva. Na primer, kineski naučnici tvrde da petogodišnje snabdevanje otpadom iz rude gvožđa u jednom od rudnika u Unutrašnjoj Mongoliji sadrži dovoljno torijuma da pokrije energetske potrebe Amerike za punih 1.000 godina. Naime, torijum obično nastaje kao nusproizvod prilikom iskopavanja retkih metala. Autori studije pronašli su 233 zone bogate torijumom širom zemlje, a pod pretpostavkom da su ovi nalazi tačni, to znači da kineske rezerve elementa znatno premašuju prethodne procene. Kina je prošle godine odobrila izgradnju prve nuklearne elektrane na svetu sa MSR tehnologijom na torijum u pustinji Gobi. Reaktor bi trebalo da proizvede 10 megavata električne energije, tvrde naučnici sa šangajskog Instituta za istraživanje i projektovanje nuklearnog inženjerstva. Peking tvrdi da će postrojenje biti operativno do 2029. godine i pomoći Kini da postigne „energetsku nezavisnost“. Kina, inače, dramatično povećava ulaganja u svoj civilni nuklearni program i planira da izgradi 24 nuklearna reaktora do 2030. godine. Prema procenama, rezerve torijuma su 500 puta veće od rezervi uranijuma 232 koji se koristi za tradicionalne nuklearne reaktore. U MSR reaktoru, torijum se meša sa hemijskim litijum fluoridom i zagreva na temperaturu od 1400 stepeni Celzijusa. Ova smeša se zatim „bombarduje“ neutronima sve dok deo torijuma ne počne da se transformiše u uranijum-232, koji se zatim raspada u reakciji fisije. U tom procesu, uranijum proizvodi više neutrona koji pretvaraju dodatni torijum u gorivo. U teoriji, piše Dejli mejl, takav reaktor bi taj element mogao da pretvori u gotovo neograničen izvor energije. |
||||||||||||
|
||||||||||||
