 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Baltičke zemlje skinule se sa ruske mreže | 10 Feb 2025 - vesti, nin | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
24 Mar 2025 Kinezi napravili ultrabrzi punjač za električna vozila
Povezane vesti :
24 Mar 2025 Kinezi napravili ultrabrzi punjač za električna vozila |
||||||||||||
| Odvajanje baltičkih zemalja od ruske električne mreže prošlo je bez problema za potrošače, objavile su električne kompanije tri zemlje. Više od 30 godina posle sticanja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza, Estonija, Letonija i Litvanija isključile su se sa ruske električne mreže, i juče su trebalo da se pripoje evropskom sistemu, i to procesom koji je započeo pre mnogo godina, a rat u Ukrajini učinio ga je hitnim. Njihove električne mreže jedan dan su funkcionisale samostalno, u takozvanom “ostvrskom modu”, a u nedelju su se preko Poljske spojile na evropski sistem. – Mogu da potvrdim da je proces isključenja započeo u 06:00 po lokalnom vremenu – rekao je za AFP Matas Noreika, potparol javnog operatera litvanske nacionalne električne mreže Litgrid. – Uzimamo Rusiji mogućnost korišćenja elektroenergetskog sistema kao alata za geopolitičku ucenu – izjavio je litvanski ministar energetike Žigimantas Vaičiunas. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, bivša estonska premijerka, pozdravila je na “X”-u “pobedu demokratije”. Službene proslave planirane su u sve tri zemlje. Letonija je u subotu fizički presekla električni kabl koji je povezuje sa Rusijom. “Spremni smo”, objavio je litvanski premijer Gintautas Paluckas na “X”-u, hvaleći “početak nove ere energetske nezavisnosti” za tri zemlje. Proces je trajao godinama zbog brojnih tehnoloških i finansijskih problema i potrebe da se u međuvremenu diverzifikuje nabavka, posebno podzemnim kablovima. Promena je postala hitna nakon rata u Ukrajini 2022, koja je ponovo probudila strahove među baltičkim narodima da će oni biti sledeći na meti Moskve. Sve tri zemlje su tada su prestale da kupuju ruski gas i električnu energiju, ali njihove električne mreže ostale su povezane sa Rusijom i Belorusijom, dok je frekvenciju snabdevanja regulisala Moskva. Tako su i dalje zavisili od Rusije za stabilan protok električne energije, ključan za uređaje koji zahtevaju pouzdano napajanje, posebno u industrijskim procesima. Za Rusiju ovo odvajanje znači da njena eksklava Kalinjingrad, smeštena između Litvanije, Poljske i Baltičkog mora, ostaje odsečena od ruske glavne mreže, ostavljajući je da sama održava svoj elektroenergetski sistem. Baltičke zemlje potrošile su gotovo 1,6 milijardi evra od 2018. na nadogradnju mreža, dok je Moskva potrošila 100 milijardi rubalja (1 milijarda dolara), uključujući izgradnju nekoliko elektrana na gas u Kalinjingradu. Utikač je izvučen: Baltik se oprašta od ruske struje Već nekoliko godina Estonija, Litvanija i Letonija ne uvoze rusku struju, ali sada i definitivno nisu priključene na „sovjetsku“ električnu mrežu. Umesto toga, uvezuju se sa ostatkom Evrope. Ove subote (8. februar) u tri baltičke zemlje počinje nova era. Litvanija, Letonija i Estonija isključuju priključak na rusku elektro-mrežu, deset meseci pre zadatog roka. Taj potez je samo simboličan jer tri baltičke zemlje nisu kupovale rusku ili belorusku električnu energiju od maja 2022, pa korisnici ne bi trebalo da osete bilo kakvu razliku. Kako bi ojačale elektroenergetske sisteme, baltičke zemlje se polako povezuju na zajednički sistem kontinentalne Evrope, druge najveće sinhronizovane mreže na svetu nakon Kine. One će biti poslednje zemlje EU koje će se pridružiti sistemu, koji takođe uključuje Tursku, Ukrajinu i Moldaviju. Kraj zajedničke sovjetske prošlosti Više od pet decenija baltičke države bile su satelitske zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. Istorijska anomalija iz tog perioda je zajednička električna mreža zvana BRELL. Mreža za prenos električne energije povezuje elektroenergetske sisteme Rusije – uključujući njenu eksklavu Kalinjingrad – Belorusiju i tri baltičke zemlje. Naziv BRELL dolazi od početnih slova ovih država. Sovjetski Savez je priznao nezavisnost baltičkih država 1991. godine. Za Baltik je otvorenost prema Evropi i EU bila strateški cilj, ali je za isključivanje iz integrisane energetske mreže bilo potrebno vreme. Sve tri zemlje pridružile su se EU i NATO-u 2004. godine, a koriste evro kao zvaničnu valutu. Sa ukupnom populacijom od nešto više od 6,1 miliona, Baltik je mali u poređenju sa evropskim gigantima poput Nemačke ili susedne Poljske. Kaspars Melnis, letonski ministar za klimu i energiju, kaže da su baltičke zemlje „malo tržište za električnu energiju“, te da se projekat odvajanja odnosi na „odbranu, energetsku bezbednost, nezavisnost i ekonomiju“. Nedavni događaji u Ukrajini pokazali su da je „odluka o isključenju bila ispravna“, rekao je za DW. Melnis ne očekuje da će napuštanje sistema BRELL uticati na cene električne energije. Naprotiv, novi obnovljivi izvori energije koji uskoro dolaze na mrežu mogli bi dovesti do nižih cena do kraja godine, dodao je on. Baltička i šira energetska sigurnost EU Oslanjajući se u potpunosti na elektroenergetsku mrežu EU, tri zemlje jačaju evropske veze i dodatno se distanciraju od Rusije i sovjetske prošlosti. Od sticanja nezavisnosti izbegavale su ruski uticaj u regionu. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Moskva je obustavila isporuke prirodnog gasa i napala ukrajinsku energetsku infrastrukturu, što je primoralo baltičke zemlje da ulažu u druge izvore energije. Kristine Berzina, direktorka projekta Geostrategy North u Nemačkom Maršalovom fondu, kaže da se pre rata postavljalo pitanje da li se isplati isključivanje iz ruskog sistema i mreže. „Građani ne vole da dodatno plaćaju za energetsku infrastrukturu, a političarima je teško da objasne zašto su promene neophodne ako se čini da stvari funkcionišu“, rekla je za DW. Međutim, ruska agresija naterala je baltičke zemlje da preduzmu mere za osiguranje nesmetanog snabdevanja električnom energijom. „Biti povezan znači biti vezan za protivnika koji tvrdi da baltičke države ne bi trebalo da postoje“, rekla je Berzina, dodajući da je „ostati povezan bila ranjivost“. Pored toga, sumnja na sabotažu ključnih podvodnih kablova u Baltičkom moru uznemirila je Evropu i NATO, što je dovelo do pojačanog nadzora mora. Za baltičke zemlje, energetska nezavisnost znači diverzifikaciju snabdevača energijom, širu energetsku mešavinu i veću integraciju obnovljivih izvora poput solarne energije i energije vetra. Takođe im omogućava učešće na zajedničkom tržištu električne energije EU. Do 2030. godine EU je postavila cilj da sve članice mogu da uvoze ili izvoze najmanje 15 odsto električne energije proizvedene na njihovoj teritoriji u druge zemlje EU. Brisel je podržao napore baltičkih država sa 1,23 milijarde evra. Veća energetska mešavina obezbediće stabilan protok električne energije. Poljska pomoć i sabotaža Glavna veza Baltika sa sinhronom mrežom EU biće nadzemni dalekovod LitPol Link, koji povezuje Poljsku i Litvaniju. Takođe, tri zemlje su povezane sa skandinavskim tržištem električne energije. Litvanija ima podvodnu vezu sa Švedskom pod nazivom NordBalt, dok Estonija ima dve direktne podvodne veze sa Finskom – Estlink 1 i Estlink 2 – a završetak treće veze očekuje se do 2035. godine. Međutim, kabl Estlink 2 je oštećen u decembru prošle godine, što je drastično smanjilo kapacitet prenosa između Estonije i Finske. Dan nakon incidenta, Evropska komisija je saopštila da je brod umešan u oštećenje deo ruske flote „brodova u senci“. Komisija je brzo istakla da napad na ključnu infrastrukturu neće zaustaviti planirano isključenje sa ruske mreže, zahvaljujući dodatnim kapacitetima koje je Baltik izgradio tokom godina. „Nema rizika za sigurnost snabdevanja električnom energijom u regionu“, navedeno je u saopštenju Komisije. Kristine Berzina kaže da su tri baltičke zemlje učinile mnogo u poslednje dve decenije kako bi osigurale snabdevanje energijom, istovremeno omogućavajući „veću konkurenciju u elektroenergetskom sektoru“. Zahvaljujući „derusifikaciji“ energetskih izvora i ruta, dodala je, „politika tržišnog takmičenja u energetskom sektoru bila je veoma geopolitički moćna“. |
||||||||||||
|
||||||||||||
