ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti svet:

 

VESTI SVET

     









    NAZAD  
Francuska uskoro ruši dve brane   3 Dec 2017 - euractiv

Najnovije vesti svet :

11 Sep 2019 SAD:Zabranili obične sijalice, pa povukli zabranu
19 Avg 2019 Nestanak struje u Velikoj Britaniji
5 Avg 2019 Deo Indonezije bez struje
25 Jul 2019 Gradonačelnik Njujorka traži istragu
1 Jul 2019 VB usvojila zakon o nultoj emisiji štetnih gasova
23 Jun 2019 Evropa dobiva najveću sunčevu elektranu
20 Jun 2019 SAD: više energije iz OIE nego od uglja

 

Povezane vesti :

20 Jun 2019 SAD: više energije iz OIE nego od uglja
4 Jun 2019 Struja iz VE bit će u 2020. jeftinija od one iz TE
30 Maj 2019 Imaju 4.000 mHE, hoće još nekoliko stotina
3 Dec 2018 Još energije iz Atlanskog okeana
6 Maj 2018 Francusku očekuje čak 1 GW iz plime i oseke
30 Apr 2018 Portugalski obnovljivi rekord
4 Mar 2018 Sve više gradova proizvodi struju iz OIE
5 Jan 2018 Njihovi vozovi idu na ekološku struju
11 Dec 2017 Indija ulaže milijarde u sunčevu energiju
3 Dec 2017 Francuska uskoro ruši dve brane
3 Dec 2017 Cela Tanzanija bez struje
7 Avg 2017 Indijanci zaustavili još jednu brazilsku hidroelek
14 Jun 2017 Ceo Kijev je ostao BEZ STRUJE
25 Maj 2017 Raste broj zaposlenih u sektoru obnovljivih izvora
22 Maj 2017 Švajcarci na referendumu „presudili“ nuklearkama

Dve velike brane na severu Francuske biće srušene, pošto je vlada konačno odobrila plan da se oslobodi vodeni tok. Grupe za zaštitu životne sredine pozdravile su odluku, ocenjenu kao "jedinstvenu u Evropi". Rušenje brana pomoći će obnovi rečnog biodiverziteta, kao i smanjenju emisija metana. Dve brane –Vezen (Vezins) visoka 35 metara i La roš ki bua (La Roche qui boit) visoka 15 metara na reci Selin već jedan vek obezbeđuju hidroenergiju za normandijski region. Radovi na njihovom rušenju počeće početkom 2018. godine, a očekuje se da će biti završeni najranije na jesen 2019.

Posle skoro osam godina rasprave o branama, ministar ekologije Nikola Ilo saopštio je u novembru da je vlada dala zeleno svetlo za sprovođenje plana.

"Rehabilitacija ekološkog kontinuiteta reke pokazuje posvećenost ministarstva obnovi biodiverziteta", rekao je Hulot, dodajući da takvi projekti treba da budu prioritet napora vlade na smanjivanju posledica klimatskih promena.

Vlada tvrdi da ne postoji opasnost od poplava, ali da će ipak biti rađene bezbednosne procene tokom i posle radova na rušenju brana.

Velike koristi

Grupe za zaštitu životnu sredinu pohvalile su odluku vlade, pošto su dve brane već dugo sprečavale migracije lososa i drugih vrsta morskih životinja.

Uklanjanje tih prepreka pomoći će da se životinje vrate u reku celom njenom dužinom od 90 kilometara, rekao je direktor Mreže evropskih reka Roberto Eple.

To će omogućiti "ribama da migriraju i sedimentima da se kreću, brzo povećavajući rečni biodiverzitet", kazao je Eple.

Kretanje sedimenta je postao jedan od najvećih problema nastalih zbog brana, pošto se od 2014. iznad gornje brane nataložilo 400.000 kubnih metara sedimenta. To znači da je kvalitet vode u rezervoaru iza brane počeo znatno da se pogoršava.

Rušenje brana otvara mogućnosti za turizam u okolnim oblastima, uključujući pecanje i vodene sportove.

Direktor Fonda za severnotlantske losose Ori Figfison napisao je u otvorenom pismu da bi reka Selin mogla da postane jedna od vodećih lokacija u Evropi za pecanje, procenjujući da bi oko 5.000 lososa moglo da se vrati u reku kada ne bude bilo više brana.

Sve zemlje EU su obavezane okvirnom direktivom EU za vode da svoje vodene tokove održavaju čistim i ekološki zdravim.

Rušenje brana biće najveći projekti te vrste u Evropi. Martina Mlinarić iz evropskog ogranka Svetskog fonda za prirodu (WWF Europe) pohvalila je Francusku što uklanjanjem brana aktivno pomaže da se reke i njihovi ekosistemi oporave.

Manje emisije metana

Rušenje brane moglo bi da ima i neočekivani efekat – smanjenje emisija metana. Nedavnim naučnim studijama utvrđeno je da rezervoari iza brana proizvode više gasova s efektom staklene bašte nego što se mislilo.

Prema studiji časopisa Biosajens (BioScience), velike hidrocentrale širom sveta proizvode metan zbog veštačkih jezera koja stvaraju. Procenjuje se da vegetacija koja truli ispod površine vode godišnje emituje milijarde tona gasa.

Metan znatno više doprinosti globalnom zagrevanju od ugljen-dioksida, mada se zadržava u atmosferi kratko vreme. Metan se ispušta iz raznih izvora, uključujući poljoprivredni sektor i industrije fosilnih goriva.

Ako bi odluka Francuske da sruši svoje dve brane pokrenula rušenje drugih zastarelih brana, to bi pojačalo napore na smanjenju metana u Evropi, a imalo bi i druge ekološke koristi.
 
Web Analytics