ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti svet:

 

VESTI SVET

     









    NAZAD  
Francuska uskoro ruši dve brane   3 Dec 2017 - euractiv

Najnovije vesti svet :

11 Dec 2017 Indija ulaže milijarde u sunčevu energiju
3 Dec 2017 Francuska uskoro ruši dve brane
3 Dec 2017 Cela Tanzanija bez struje
25 Nov 2017 Najveća litijum-jonska baterija u svetu
23 Nov 2017 Jeftinija obnovlijva energija diže ciljeve EU
20 Nov 2017 Najmanje 15 država ukida ugalj u proizvodnji struj
13 Nov 2017 Kraj jedne ere: Doviđenja do 2025. godine

 

Povezane vesti :

11 Dec 2017 Indija ulaže milijarde u sunčevu energiju
3 Dec 2017 Francuska uskoro ruši dve brane
3 Dec 2017 Cela Tanzanija bez struje
7 Avg 2017 Indijanci zaustavili još jednu brazilsku hidroelek
14 Jun 2017 Ceo Kijev je ostao BEZ STRUJE
25 Maj 2017 Raste broj zaposlenih u sektoru obnovljivih izvora
22 Maj 2017 Švajcarci na referendumu „presudili“ nuklearkama
10 Maj 2017 Accionina postrojenja prešla granicu od 1,1 GW
17 Apr 2017 Rekordno povećani kapaciteti OIE
11 Feb 2017 Širi se rupa na najvišoj brani u SAD
17 Jan 2017 Novi rekord za HE Itaipu
6 Jan 2017 Kina ulaže 361 milijardi dolara u OIE
18 Dec 2016 Etiopija otvorila veliku hidroelektranu
28 Nov 2016 Švedska: 100% na obnovljive izvore do 2040.
21 Nov 2016 TADŽIKISTAN GRADI NAJVIŠU BRANU NA SVETU

Dve velike brane na severu Francuske biće srušene, pošto je vlada konačno odobrila plan da se oslobodi vodeni tok. Grupe za zaštitu životne sredine pozdravile su odluku, ocenjenu kao "jedinstvenu u Evropi". Rušenje brana pomoći će obnovi rečnog biodiverziteta, kao i smanjenju emisija metana. Dve brane –Vezen (Vezins) visoka 35 metara i La roš ki bua (La Roche qui boit) visoka 15 metara na reci Selin već jedan vek obezbeđuju hidroenergiju za normandijski region. Radovi na njihovom rušenju počeće početkom 2018. godine, a očekuje se da će biti završeni najranije na jesen 2019.

Posle skoro osam godina rasprave o branama, ministar ekologije Nikola Ilo saopštio je u novembru da je vlada dala zeleno svetlo za sprovođenje plana.

"Rehabilitacija ekološkog kontinuiteta reke pokazuje posvećenost ministarstva obnovi biodiverziteta", rekao je Hulot, dodajući da takvi projekti treba da budu prioritet napora vlade na smanjivanju posledica klimatskih promena.

Vlada tvrdi da ne postoji opasnost od poplava, ali da će ipak biti rađene bezbednosne procene tokom i posle radova na rušenju brana.

Velike koristi

Grupe za zaštitu životnu sredinu pohvalile su odluku vlade, pošto su dve brane već dugo sprečavale migracije lososa i drugih vrsta morskih životinja.

Uklanjanje tih prepreka pomoći će da se životinje vrate u reku celom njenom dužinom od 90 kilometara, rekao je direktor Mreže evropskih reka Roberto Eple.

To će omogućiti "ribama da migriraju i sedimentima da se kreću, brzo povećavajući rečni biodiverzitet", kazao je Eple.

Kretanje sedimenta je postao jedan od najvećih problema nastalih zbog brana, pošto se od 2014. iznad gornje brane nataložilo 400.000 kubnih metara sedimenta. To znači da je kvalitet vode u rezervoaru iza brane počeo znatno da se pogoršava.

Rušenje brana otvara mogućnosti za turizam u okolnim oblastima, uključujući pecanje i vodene sportove.

Direktor Fonda za severnotlantske losose Ori Figfison napisao je u otvorenom pismu da bi reka Selin mogla da postane jedna od vodećih lokacija u Evropi za pecanje, procenjujući da bi oko 5.000 lososa moglo da se vrati u reku kada ne bude bilo više brana.

Sve zemlje EU su obavezane okvirnom direktivom EU za vode da svoje vodene tokove održavaju čistim i ekološki zdravim.

Rušenje brana biće najveći projekti te vrste u Evropi. Martina Mlinarić iz evropskog ogranka Svetskog fonda za prirodu (WWF Europe) pohvalila je Francusku što uklanjanjem brana aktivno pomaže da se reke i njihovi ekosistemi oporave.

Manje emisije metana

Rušenje brane moglo bi da ima i neočekivani efekat – smanjenje emisija metana. Nedavnim naučnim studijama utvrđeno je da rezervoari iza brana proizvode više gasova s efektom staklene bašte nego što se mislilo.

Prema studiji časopisa Biosajens (BioScience), velike hidrocentrale širom sveta proizvode metan zbog veštačkih jezera koja stvaraju. Procenjuje se da vegetacija koja truli ispod površine vode godišnje emituje milijarde tona gasa.

Metan znatno više doprinosti globalnom zagrevanju od ugljen-dioksida, mada se zadržava u atmosferi kratko vreme. Metan se ispušta iz raznih izvora, uključujući poljoprivredni sektor i industrije fosilnih goriva.

Ako bi odluka Francuske da sruši svoje dve brane pokrenula rušenje drugih zastarelih brana, to bi pojačalo napore na smanjenju metana u Evropi, a imalo bi i druge ekološke koristi.
 
Web Analytics