ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti svet:

 

VESTI SVET

     









    NAZAD  
Jeftinija obnovlijva energija diže ciljeve EU   23 Nov 2017 - euractiv

Najnovije vesti svet :

30 Mar 2020 Snaga vjetroelektrana lani uvećana za 60,4 GW
23 Mar 2020 U Francuskoj opala potrošnja struje za 15%
17 Mar 2020 Poljska dosegnula 1,6 GW iz Sunca
12 Mar 2020 Tesla proizvela milioniti električni automobil
12 Mar 2020 USKORO ĆEMO DOBIJATI ENERGIJU IZ SVEMIRA
23 Feb 2020 Automobili na struju slabo se kupuju i u Evropi
23 Feb 2020 Počelo zatvaranje NAJSTARIJE NE

 

Povezane vesti :

23 Feb 2020 Počelo zatvaranje NAJSTARIJE NE
23 Feb 2020 Ukupne emisije gasova se povećavaju
10 Feb 2020 U EU prvi put više „zelene“ struje
12 Jan 2020 Holandija kupuje zelenu struju da izbegne sankcije
9 Dec 2019 U Švedskoj nastaje najveća europska kopnena VE
9 Dec 2019 Sedam sunčanih elektrana bez državnih potpora
29 Okt 2019 Više morskih vetroparkova
23 Jun 2019 Evropa dobiva najveću sunčevu elektranu
20 Jun 2019 SAD: više energije iz OIE nego od uglja
17 Jun 2019 Povećavaju proizvodnju iz reaktora
10 Jun 2019 Polovinu struje Nemci dobijaju iz OIE
4 Jun 2019 Struja iz VE bit će u 2020. jeftinija od one iz TE
30 Maj 2019 Imaju 4.000 mHE, hoće još nekoliko stotina
14 Maj 2019 Nova prilika za nuklearnu energiju?
3 Maj 2019 Većina europskih nuklearki izvan pogona do 2040.?

Energija vetra i sunca, zahvaljujući velikom pojeftinjenju čiste tehnologije i fleksibilnoj tražnji, može do 2030. godine da zameni “više od polovine” električne struje koja se proizvodi iz uglja i gasa u Evropi, pokazuje novo istraživanje. Evropski političari pozivaju se da prihvate nove mogućnosti u energetskom sektoru i da postave više ciljeve u pogledu smanjenja emisija štetnih gasova i veće upotrebe obnovljive energije.

U izveštaju konsultantske kompanije Artelis (Artelys), objavljenom 21. novembra, navodi se da bi EU mogla da do 2030. godine 61% struje proizvodi iz obnovljivih izvora, a ne 49% kako se sada predviđa. To bi značilo smanjenje emisije ugljen-dioksida za dodatnih 265 miliona tona i uštedu u energetskim sistemima od 600 miliona evra godišnje, pokazuje istraživanje.

Manji troškovi energije vetra i sunca, zajedno sa fleksibilnom tražnjom, znači zapravo da je jeftinije da se ide ka 61% obnovljive energije i da se smanji današnji nivo korišćenja gasa za oko 50%.

“Pad cene čiste tehnologije prevazišao je sva očekivanja. Ekonomije se sada odlučno okreću ka čistoj energiji, što su dodatni razlozi za veće ambicije EU za 2030. godinu”, izjavila je Lorens Tubijana, izvršna direktorka Evropske klimatske fondacije koja je naručila istraživanje.

Izvršni direktor italijanske energetske kompanije Enel Frančesko Starače, koji je od nedavno predsednik udruženja Eurelektrik, takođe smatra da se napredak u tehnologiji obnovljive energije odvija “brže i dublje od očekivanog”.

“Danas su obnovljivi izvori jasan pobednik bitke u ceni po kilovat-satu”, rekao je Starače u nedavnom intervjuu za EURACTIV.com, dodajući da je karbonska neutralnost u energetskom sektoru sada dostižna “sigurno pre 2050”.

Zakoni o čistoj energiji zastareli pre nego što su usvojeni

Izveštaj s novim procenama objavljen je dok poslanici Evropskog parlamenta raspravljaju o predlozima novih energetskih propisa, čiji su ciljevi da obnovljivi izvori čine 27% ukupne energetske potrošnje i smanjenje emisije ugljen-dioksida za 40%.

Ti ciljevi, međutim, prema istraživanju, izgleda da su zastareli i pre nego što su zvanično usvojeni i čak bi mogli da uspore prelaz na sistem čistije energije.

Sadašnje procene Brisela su da će emisija tone ugljen-dioksida 2030. godine koštati 27 evra, što se smatra nedovoljnim da bi se odustalo od upotrebe uglja u energetskoj industriji.

Imke Libeke iz Kancelarije za evropske politike Svetskog fonda za zaštitu prirode izjavila je da Evropska komisija “izgleda hronično potcenjuje” koliko pozitivan uticaj može da ima održiva obnovljiva energija.

“Kao što ovaj izveštaj pokazuje, možemo i moramo da ukinemo ugalj i da povećamo korišćenje obnovljivih izvora mnogo više od onoga što je predloženo za 2030. za dobrobit zdravlja Evropljana, novčanika poreskih obveznika i naše zajedničke klime”, rekla je Libeke.

Evropska komisija je saopštila Euraktivu da priznaje relevantnost rezultata istraživanja, ali je odbila da komentariše da li će to imati uticaja na ciljeve EU za 2030.

Zamena više od polovine uglja i gasa

Jedan od zaključaka istraživanja je da jeftini izvori obnovljive energije i fleksibilna tražnja u Evropi mogu da zamene više od polovine proizvodnje iz uglja i gasa do 2030. godine. To bi značilo gotovo duplo brže smanjenje štetnih emisija u energetskom sektoru, sa 30% na 55% manju emisiju 2030. u odnosu na nivo 2015. godine.

Čak iako bi se znatno smanjila upotreba uglja, proizvodnja iz gasa bi i dalje mogla da se prepolovi do 2030, sa 514 na 259 teravat-sati, pokazalo je istraživanje.

“Jeftini obnovljivi izvori potiskuju gas kao i ugalj. Evropske zemlje treba da budu uverene da mogu postepeno da smanje proizvodnju struje iz uglja bez povećanja rizika po energetsku bezbednost ili nove zavisnosti od uvezenog gasa”, izjavio je Džonatan Gaventa, direktor nezavisne organizacije E3G koja se bavi klimatskim promenama.

“Ekonomična obnovljiva energija, fleksibilna tražnja i električne mreže mogu to da nadomeste. Infrastrukturni planeri treba da razumeju novu stvarnost, ili rizikuju da uzalud troše novac na potpuno nepotrebne gasovode i terminale za tečni gas”, ocenio je Gaveta.

Strukturalna preopterećenost

U izveštaju se upozorava da u Evropi postoje prekomerni strukturalni kapaciteti i pozivaju se donosioci odluka da usvoje politike koje za cilj imaju postepeno smanjenje upotrebe uglja.

To je neophodno da bi se “napravilo mesta za investicije u obnovljivu struju i prelazak na čistiji, pametniji i jeftiniji energetski sistem”, navodi se u izveštaju.

Dodaje se, međutim, da postoji “velika verovatnoća” da će donosioci odluka nastaviti da se oslanjaju na “zastarelo razumevanje tržišta električne energije” u odlučivanju o energetskim politikama na nacionalnom i nivou EU.
 
Web Analytics