 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Povoljni vetrovi Danske | 20 Nov 2015 - ekapija | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
17 Apr 2024 Francuske lekcije iz zelene tranzicije
Povezane vesti :
17 Apr 2024 Francuske lekcije iz zelene tranzicije |
||||||||||||
| Pre tri godine Danska je postavila sebi veliki cilj - želi postati prva zemlja u Evropi koja će svu struju dobijati iz obnovljivih izvora energije, a vetar će na tom "putovanju" imati glavnu ulogu. Ova severnoevropska zemlja je danas primer dobre prakse u iskorišćavanju energije vetra i pokazuje kako se i šira zajednica može uključiti u tu oblast. U to se uverila i grupa novinara iz BiH, Srbije, Hrvatske i Slovenije koja je prošle nedelje posetila ovu zemlju u organizaciji kompanije "Siemens". Glavni uzrok da se Danska okrene proizvodnji struje iz obnovljivih izvora je naftna kriza koja ih je pogodila 70-ih godina prošlog veka, te su želeli da nađu novi način da zadovolje sve veću potrebu za energijom, a da pri tom sačuvaju okolinu. S vremenom se i u svesti Danaca razvijala potreba da se efikasno troši energija. Pokazali su da mogu uporedo ekonomski napredovati i voditi brigu o životnoj sredini. Sinergija države i velikih kompanija poput "Siemensa" rezultirala je time da se Danska može pohvaliti najozbiljnijim pristupom u proizvodnji struje iz vetra. "Siemens Wind Power" beleži 30.000 MW instaliranih vetroturbina širom sveta. Prema nezavisnom istraživanju "Make consulting"-a, "Siemens" je broj 1 u svetu po broju instaliranih kapaciteta u oblasti energije vetra u 2014. Već godinama, ova kompanija je lider u izgradnji ofšor vetroturbina. Zašto baš vetar? Putujući brodom do vetroparka "Middelgrunden" udaljenom dva kilometra od obale Kopenhagena saznajemo da je izgrađen 2001. godine i bio je tad najveći vetropark u Evropi. Sastoji se od 20 turbina koji mogu da proizvedu 2 MWh struje, što ukupno daje snagu od 40 MW. Danas je u istom delu moreuza Oresund izgrađeno još dodatnih šest vetroturbina. U izgradnji velikog ofšor vetroparka "Middelgrunden", učestvovao je i Kopenhagen kako bi se proizvela električna energija za potrebe stanovnika tog grada. Iver Hoj Nielsen, direktor odeljenja za odnose s medijima javno-privatne organizacije "State of Green", kaže da Danska želi da se do 2050. godine reši proizvodnje struje iz fosilnog goriva. - Danas, 40% struje proizvodimo iz energije vetra. U narednih pet godina taj udeo će biti 50%. Kada smo se kao država okrenuli energiji vetra, nismo imali nikakav "know how", već smo sami razvijali svoje ideje. Zato je danas najveći broj svetskih kompanija koje se bave proizvodnjom struje od vetra upravo iz Danske - ističe Iver Hoj Nielsen. Kaže da se i dalje koristi prirodni gas za grejanje domaćinstava, ali narednih godina ne planiraju da se oslanjanju na njega, te zato tragaju za novim izvorima. Jedan od načina su spalionice otpada u Kopenhagenu ili korišćenje biomase. - Vetroparkovi jesu skupi, ali su dobri za okolinu, a i značajan je povrat investicije. Upravo grad Kopenhagen ne želi više da koristi ugalj. Radimo na tome da građani razviju svest koliko se struje troši i da ne troše više od onog što im treba. Postavljen na moru između Danske i Švedske, vetropark "Middelgrunden" koristi sve prednosti tog prostora. Rasmus Windfeld, direktor odeljenja za odnose sa medijima "Siemens Denmark", kaže da je prednost turbina na moru veće prostranstvo i puno vetra. - Ali je zato skuplje postaviti i održavati. Kad hoćete nešto da popravite na turbini, morate da doplovite do nje i zaustavite njen rad. Lopatice na turbinama duge čak 75 metara U gradiću Brandeu smeštena je "Siemens"-ova fabrika za proizvodnju gondola ("nacell"), koja sadrži generator, menjač, ležište i ostale komponente. Gondole mogu biti teške od 6 do 73 tone. Koristeći "Siemens Production System" broj sati potreban da se proizvede jedna gondola je 130, a nekada je trebalo 550 sati. Količina proizvodnje zavisi od narudžbi, otprilike osam do devet gondola po nedelji za ofšor vetroturbine. U Brandeu je takođe smešten i "Siemens" centar za dizajn i razvoj vetroturbina, testing centar, kao i centar za istraživanje i razvoj. Osim kapaciteta u Brandeu, novinari iz regiona obišli su i "Siemens"-ovu proizvodnju lopatica za vetroturbine u Aalborgu, fabriku sa više od 1.500 zaposlenih. Tu je i moderni centar za testiranje lopatica. Lopatice se proizvode u jednom komadu, koristeći "Integral Blade process" koji je patentirao "Siemens". Lopatica dužine 75 metara je najveća komponenta u jednom komadu napravljena od fiberglasa. Teška je 25 tona, što je ekvivalentno težini četiri slona. Da se ne pravi tehnologijom koju ju je patentirao "Siemens", težila bi mnogo više. "Siemens" u regionu i svetu Kompanija "Siemens" je od otvaranja fabrike vetrogeneratora u Subotici 2003. godine proizvela više od 18.000 jedinica, i sada zapošljava 1.300 radnika. Lansirali su i novi tip turbine, koja je vrlo interesantna za tržište Srbije kada je reč o dobijanju struje od vetra. Sa generatorom snage 3,3 MW i rotorom prečnika 130 metra, turbina je prilagođena uslovima vetra za regiju Vojvodine. "Siemens" je lider i na tržištu Hrvatske u ovoj oblasti. Kod naših zapadnih suseda instalirali su pet vetrofarmi, ukupnog kapaciteta 100 MW. Ta zemlja ima velike kapacitete za korišćenje energije vetra, a nedavno su usvojili izmene zakona koje će omogućiti još veći rast u upotrebi obnovljivih izvora energije. U Egiptu je "Siemens" dobio rekordnu narudžbinu koja će na kraju rezultirati povećanjem ukupne proizvodnje električne energije u Egiptu za više od 50% već instaliranih kapaciteta. Reč je o ukupno 16,4 GW iz tri termoelektrane sa po 8 gasnih turbina u svakoj i oko 600 vetroturbina. |
||||||||||||
|
||||||||||||
