 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Kontrola nuklearnih elektrana u EU na šest godina | 19 Jun 2013 - euraktiv | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
9 Jun 2026 EK zabranjuju kineske solarne sisteme
Povezane vesti :
9 Jun 2026 EK zabranjuju kineske solarne sisteme |
||||||||||||
| Evropska komisija objavila je nacrt zakona o nuklearnoj bezbednosti među čijim odredbama je i ona o obaveznom testiranju nuklearnih centrala u EU na svakih šest godina. U Evropi rade 132 reaktora, od toga gotovo polovina u Francuskoj. Članice EU složile su se da su potrebni veća bezbednost postojećih nuklearnih elektrana i bolje informisanje javnosti u slučaju problema u elektrani ali nemaju zajednički stav o budućim kapacitetima čijoj se izgradnji neke članice protive a druge je planiraju. Predloženi zakon zasnovan je na rezultatima testiranja evropskih nuklearnih elektrana koje je obavljeno nakon nuklearne katastrofe u Japanu, posle zemljotresa i cunamija početkom 2011. godine. Komisija je predložila da članice Evropske unije svakih šest godina testiraju bezbednost elektrana. Kako je predviđeno, članice će se dogovoriti o delovima koji će biti testirani i zajedničkoj metodologiji po kojoj će raditi multinacionalni timovi. Komisija istovremeno zadržava pravo da pošalje inspektore u zemlju koja kasni sa testiranjem ili ga ne sprovodi kako treba. "Evropa danas ima 132 nuklearna reaktora. Naš zadatak u Komisiji je da osiguramo da u svakom trenutku bezbednost bude na prvom mestu u svakoj od elektrana", istakao je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Günther Oettinger). Testiranja rađena u Evropi posle katastrofe u Fukušimi pokazala su da je za unapređenje bezbednosti u nuklearnim postrojenjima potrebno između deset i 25 milijardi evra. Predloženim zakonom traži se povećanje bezbednosti zaštitne betonske konstrukcije nuklearnih reaktora kako bi se u slučaju nezgode sprečilo širenje radijacije. Takođe je predloženo da nacionalne vlasti donesu strategije obaveštavanja javnosti u slučaju nesreće a građanima, kako se ističe, treba dati mogućnost da učestvuju u odlučivanju o dozvolama za nova nuklearna potrojenja. Na nacionalnom nivou predviđeno je i da se u svakoj elektrani periodično sprovode testiranja bezbednosti barem jednom u deset godina. Planirano je i da sve nove elektrane budu sagrađene na način koji će osigurati da se u slučaju oštećenja reaktora posledice ne osete izvan elektrane. Predviđeno je i da svaka nuklearna elektrana ima centar za hitno reagovanje koji je zaštićen od radijacije, zemljotresa ili poplava. Evropa se inače spori oko nuklearne energije - neke članice, poput Nemačke i Austrije, protive se korišćenju te energije u budućnosti dok druge, uključujući Francusku i Veliku Britaniju, planiraju izgradnju novih reaktora. Više od 40% nuklearnih reaktora u Evropi smešteno je u Francuskoj, Trenutno se grade četiri nuklearne centrale u Finskoj, Francuskoj i Slovačkoj a još osam je planirano. (Ne)zadovoljni Reagujući na predlog, stručnjak Grinpisa (Greenpeace) za nuklearnu energiju Jan Haverkamp naglasio je da novi propisi neće u značajnoj meri umanjiti mogućnost za "evropsku Fukušimu" jer se njima ignorišu ljudski faktor, terorizam i sabotaže. Prema oceni Haverkampa, ni odredbe koje se tiču planiranja hitne evakuacije u slučaju nesreće nisu adekvatne. "Predloženo parcijalno testiranje nuklearnih elektrana na svakih šest godina znači mogućnost da se neki delovi postrojenja ne testiraju decenijama, odnosno da će biti potrebno više rundi testova da bi svi delovi postrojenja prošli proveru", naglasio je Grinpisov stručnjak dodajući da predloženi zakon samo dokazuje da je "nuklearna bezbednost utopija". Haverkampovo mišljenje deli kopredsednica grupe Zeleni - Evropski slobodni savez (EFA) u Evropskom parlamentu Rebeka Harms (Rebeča) koja kaže da predloženi zakon ne sadrži savremene bezbednosne kriterijume za nuklearne elektrane koji su u skladu sa najnovijim naučnim i tehničkim dostignućima. "Rizik od terorističkih napada ili sabotaže je potpuno zanemaren. Komesar Etinger jasno je stavio do znanja da je nuklearna industrija na prvom mestu a javna bezbednost na drugom", naglasila je Harms. Istovremeno Plar del Katiljo Vera (grupa Evropska narodna partija) iz odbora za industriju, istraživanja i energiju Evropskog parlamenta ocenjuje da predlog predstavlja dobru osnovu za razgovore o unapređenju nuklearne bezbednosti u Evropi. "Posebno pozdravljamo planirano jačanje uloge i nezavisnosti nacionalnih regulatora poštujući odgovornost i stručnost članica", istakla je Pilar del Kastiljo Vera. Background Nakon zemljotresa i cunamija u Japanu 11. marta 2011. godine i nuklearne katastrofe u Fukušimi, evropski lideri dogovorili su se da postave "najviše standarde" nuklearne bezbednosti i podvrgnu sve elektrane "stres testovima". Elektrane su testirane da li mogu da izdrže posledice prirodnih katastrofa, poput zemljotresa i poplava, i, s druge strane, akcije od strane ljudi, poput terorističkih napada ili rušenja aviona. Testirane su 143 nuklearne centrale koje rade u Evropi, uključujući u Švajcarskoj i Ukrajini, kao i one u izgradnji i 15 planiranih. |
||||||||||||
|
||||||||||||
