ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti svet:

 

VESTI SVET

     









    NAZAD  
Černobilj 27 godina posle   25 Apr 2013 - novosti

Najnovije vesti svet :

23 Feb 2020 Automobili na struju slabo se kupuju i u Evropi
23 Feb 2020 Počelo zatvaranje NAJSTARIJE NE
23 Feb 2020 Ukupne emisije gasova se povećavaju
23 Feb 2020 NEMAČKA PROFITIRA I OD RAZORNE OLUJE
10 Feb 2020 U EU prvi put više „zelene“ struje
10 Feb 2020 Solarne ploče da "prave" struju i tokom noći
26 Jan 2020 Završena je najveća europska sunčana elektrana

 

Povezane vesti :

23 Feb 2020 Automobili na struju slabo se kupuju i u Evropi
23 Feb 2020 Počelo zatvaranje NAJSTARIJE NE
23 Feb 2020 Ukupne emisije gasova se povećavaju
23 Feb 2020 NEMAČKA PROFITIRA I OD RAZORNE OLUJE
10 Feb 2020 U EU prvi put više „zelene“ struje
10 Feb 2020 Solarne ploče da "prave" struju i tokom noći
26 Jan 2020 Završena je najveća europska sunčana elektrana
20 Jan 2020 Nemačka gasi elektrane na ugalj do 2030.
20 Jan 2020 Postignut dogovor oko jezera na Nilu
12 Jan 2020 Kanada: Uzbuna zbog nuklearnog incidenta
12 Jan 2020 Pad od skoro sedam gigavata
12 Jan 2020 Holandija kupuje zelenu struju da izbegne sankcije
8 Jan 2020 Danci rekorderi sa vetroelektranama
8 Jan 2020 Švedska: Ugašena nuklearka
25 Dec 2019 Malta drugi put ostala bez struje

Pre tačno 27 godina, u noći 25. na 26. april 1986. godine u atomskoj elektrani Černobilj nedaleko od varošice Pripjat na samom severu Ukrajine, uz granicu sa Belorusijom, dogodila se najteža mirnodopska nukearna katastrofa ikad. Jedan od reaktora elektrane "Vladimir Ilič Lenjin" - kako se zvanično zove černobiljska nuklearka - eksplodirao je 26. aprila u 1sat i 24 minuta posle ponoći po lokalnom vremenu. I danas, 27 godina posle, nuklearna elektrana u Černobilju predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, kako u neposredno radijacijom pogođenom području Ukrajne, Belorusije, Rusije, tako i šrom severne hemisfere.

Na licu mestu stradala je 31 osoba, sa ozračene teritorije evakuisano je više od 100.000 ljudi, a radioaktivni oblak je prekrio u danima koji su usledili znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama.

Radioaktivnoj prašini su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istočni deo SAD. U izvesnoj meri gotovo čitava Severna hemisfera osetila je posledice.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom, kao posledica černobiljske katastrofe, nalazi se više od dva miliona ljudi.

Međunarodna organizacija za zaštitu prirodne sredine "Grinpis" je saopštila da je od posledica umrlo oko 200.000 ljudi, a da će u budućnosti u celom svetu oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja biti u vezi sa uticajem radijacije iz Černobilja.

Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi.

Grad Pripjat (neretko se naziva Černobilj) danas je "grad duh", koji povremeno posećuju samo hrabri turisti.

Prema zvanicnoj statistici, januara 1986. godine u Pripjatu je je živelo 49.400 ljudi.

U posebnu zonu od 30 kilometara danas se može ući samo sa dozvolom i opremom.

Na uništenom postrojenju upravo je u toku postavljanje novog zaštitnog sarkofaga, a čitav poduhvat košta oko milijardu evra i finansira ga najvećim delom Rusija. Očekuje se da će taj posao biti završen tokom naredne godine.

Nuklearna katastrofa u Černobilju označena je sedmim - najvišim stepenom nuklearne opasnosti, koji je zvanično vezan još samo uz nukleraku Fukušima, u Japanu, koju su 11. marta 2011. pogodili najpre zemljotres i ubrzo 14 metara visok razorni morski talas.

Japan, a uz njega i Nemačka, odrekle su se atomske energije, dok novi ekonomski džinovi, Kina i Indija, ne odustaju od namere da deo sve većih potreba za energijom zadovolje uranijumom.

U svetu posle katastrofe Fukušime vlada konfuzija u vezi sa daljim korišćenjem i gradnjom nuklearnih elektrana.

Japan je zatvorio svih 50 nuklearnih reaktora, Nemačka osam nuklearki, a sada je, pored velikog uzleta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nemačka energetika u velikoj meri počela da računa i na gasne elektrane, naročito posle izgradnje druge linije Severnog toka i udvostručavanja priliva ruskog gasa sa ove trase.

U isto vreme su Rusima udvostručene inostrane porudžbine za gradnju novih nuklearki.

U svetu, je prema podacima iz maja prošle godine, radilo 436 nuklearnih reaktora - osam manje nego rekordne 2002. godine, a građena su 63 nova reaktora.

Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da bi globalna upotreba nuklearne energije u naredne dve decenije mogla da poraste čak za 100 odsto.
 
Web Analytics