ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti svet:

 

VESTI SVET

     









    NAZAD  
Prsten „koridora vetra“   12 Jul 2011 - kWh

Najnovije vesti svet :

20 Jan 2020 Nemačka gasi elektrane na ugalj do 2030.
20 Jan 2020 Postignut dogovor oko jezera na Nilu
12 Jan 2020 Kanada: Uzbuna zbog nuklearnog incidenta
12 Jan 2020 Pad od skoro sedam gigavata
12 Jan 2020 Holandija kupuje zelenu struju da izbegne sankcije
8 Jan 2020 Danci rekorderi sa vetroelektranama
8 Jan 2020 Švedska: Ugašena nuklearka

 

Povezane vesti :

20 Jan 2020 Nemačka gasi elektrane na ugalj do 2030.
20 Jan 2020 Postignut dogovor oko jezera na Nilu
12 Jan 2020 Kanada: Uzbuna zbog nuklearnog incidenta
12 Jan 2020 Pad od skoro sedam gigavata
12 Jan 2020 Holandija kupuje zelenu struju da izbegne sankcije
8 Jan 2020 Danci rekorderi sa vetroelektranama
8 Jan 2020 Švedska: Ugašena nuklearka
25 Dec 2019 Malta drugi put ostala bez struje
23 Dec 2019 Plutajuća NE isporučila električnu energiju
23 Dec 2019 Švajcarska nuklearka Mileberg "penzionisana"
15 Dec 2019 Najviše struje u Evropi izvozi Francuska
15 Dec 2019 EU odobrio potpore proizvođačima baterija
9 Dec 2019 U Švedskoj nastaje najveća europska kopnena VE
9 Dec 2019 Sedam sunčanih elektrana bez državnih potpora
1 Dec 2019 Opale investicije u čistu energiju

Poneke pojedinosti o Kini imaju prizvuk neverovatnosti. Recimo – može li se zamisliti preseljenje 300 miliona ljudi, približno polovina stanovništva Evropske unije? I gde bi se toliko ljudi nastanilo, unutar već prenastanjenih metropola? Ali, preseljenje 300 miliona seljaka (od ukupno još 800 miliona življa zavisnog od zemlje) jeste jedan od glavnih ciljeva kineskog razvojnog plana, s obzirom na to da ziratne zemlje ima za svega 150 miliona poljoprivrednika. Dislocirani neće živeti od zemlje. Osposobiće se za nešto drugo, a te delatnosti i stambeni uslovi neće biti ponuđeni u već prepunim gradovima nego u stotinama novih, srednje veličine. Eto neobičnosti za kakve se ne zna u istoriji čove čanstva! Ne manje upečatljivih poduhvata ima prema tome i u kineskoj energetici. I logično. Energetika je za Kinu, zemlju sa najbržom rastućom ekonomijom, oblast sa specijalnim zadatkom. Stope njenog rasta su između osam i deset odsto godišnje – ali, iz tih razloga i kineske potrebe za energijom su tokom narednih godina do 2020. veće za 150 odsto. Ona je drugi po veličini potrošač nafte na svetu.
A uskoro biće i prvi u rangu potrošač struje na planeti. Do 2030. godine njoj je iz godine u godinu potrebno i po četiri odsto više struje.
E, sada – potrebe! One i jesu esencija esencije u debati celog sveta o energetskoj bezbednosti. Bezbednost, pa i energetska, pojmovno je gledano opstanak, usvoji li se stanovište o energiji kao „oksigenu razvoja“. Nevolja je, međutim, u tome što bilo čiju formulu energetske bezbednosti sledili, svaka se svodi na nekoliko nezaobilaznih podrazumevanja: da je snabdevanje energijom dostupno, da je redovno, jeftino, prema potrebama i – bezopasno za ljudsko okruženje!

Plantaže sa 118 turbina – vetrenjača

To poslednje je ono što inspiriše kineska čuda, kao što je (ovde jednom već pominjana) HE sa 100 milijardi kilovat-sati struje godišnje, u klisurama na Jangceu. Ili, pak, ono na kineskoj deonici prastarog Puta svile u regionu Ksinđang na zapadu zemlje, gde planine i jedna pustinjska udolina čine originalan vazdušni tunel kojim sve vreme duva vetar – ali gde je neugodni prolaz (događalo se da preturi kamione s prikolicama), od pre neku godinu, „elektroplantaža“ sa 118 turbina-vetrenjača, te njihovi generatori proizvode struju. Bezopasno za životnu sredinu!
Kina ima još tri, četiri, ili nekoliko takvih „plantaža“ – ali ima i još 445 već odabranih polja za nove, pa se sada govori o „koridorima vetra“, koji će kada budu gotovi svi biti povezani u jedan jedinstveni prsten „struje od vetra“. Neke od prvih „farmi“ izgrađene su i montirane u krajevima Đansu, Unutrašnjoj Mongoliji i Đijangsuu. Prizor elisa u pokretu, koje „žanju struju“ i isporučuju je najbližem Urumčiju, jedinstven je – u meri da čak privlači turiste, zainteresovane da prođu „tunelom“.
U unutrašnjoj Mongoliji prve turbine su nameštene još 1996, u okviru ispitivanja. Danas, tornjevima se „ne zna broj“. Stepom između njih lutaju krave i kamile, a baš te vetrenjače su u sistemu snabdevanja strujom Pekinga. „Nazivamo ih ’Trima klisurama neba’. Hidrocentrala ’Tri klisure’ koristi vodu, mi koristimo vetar“, citiran je u jednim novinama Li Jandzun, zatečen u nadgledanju rada instalacija u „nebeskim klisurama“.
Li je intervjuisan u kabini, nad kojom je na 68 metara iznad zemlje turbina. Svaka od kula, koje gledane iz daljine liče na iglaste vitke stubove elektrovodova, ima jednu takvu kabinu, prožetu zujanjem dugačkih elisa u kretanju, radni pult – i računar. Na njegovom ekranu očitavaju se parametri procesa rada: brzina vetra (u tom trenutku), količina kilovat-časova koja se pri takvom okretanju proizvodi i drugo.
„Svi biraju velike turbine. Racionalnije je imati jednu od hiljadu i po kilovata nego dve od po 750. Niži su troškovi održavanja“, presudio je Li. „To je budućnost Kine“, citiran je dežurni – s punim pravom da bude pristrastan, ali daleko je od toga da je to već sada slučaj. „Car ugalj“ je (pominjali smo to u ovom listu) ne samo ostao, već će još decenijama održati svoju vodeću elektroproizvodnu po- ziciju.

Optimizam „vetrovnjaka“

Od 2005. kineski ukupan kapacitet za generaciju struje iz vetra udvostručavan je iz godine u godinu. Iza toga je, razume se, vladina politika. Iz te politike izvire optimizam „vetrovnjaka“ da je novo doba zamene energenata jednih drugim započelo. Ne govori se samo o usvajanju – reč je o važnom osloncu za gigantski razvoj cele jedne nove industrije, za koju Kina već postaje broj jedan, a celi svet široko polje još mnogih novih kupaca-korisnika.
„Kina svedoči o nastanku zlatnog doba razvoja kapaciteta za struju od vetra, a razmere tog rasta su takve da su čak i kreatori politike zatečeni“, pisao je (još 2008) Džanfeng Li, tadašnji generalni sekretar Udruženja industrija obnovljive energije. Samo je time izražavao „opšte uverenje da će snaga vetra konkurisati proizvodnji struje iz uglja već 2015.” i ubeđenje da će to za Kinu biti „prekretna tačka“, s obzirom na izrastanje zemlje u najvećeg energetskog potrošača.
Fakta nisu potkrepila baš toliki optimizam, ako je reč o zamenljivosti uglja. Jeste, država je mnogo činila, poskupljujući ugalj i destimulišući korišćenje. Istina, napredak tehno- logije privukao je velike investicije u „zelenu energiju“, i naročito u polje „struje od vetra“, ali ugljari nisu izbačeni iz sedišta.
U svakom slučaju, tržište Kine kao proizvođača opreme je u procvatu, „u meri da se ne može prepoznati“ u poređenju sa stanjem od samo dve godine ranije, potvrdio je jednom od svetskih medija Stiv Sojer, iz Globalnog saveta za energiju od vetra. Sojer ima stav o poreklu takve efikasnosti: „U odnosu na Zapad, u stanju su da vrlo brzo formiraju mišljenje i donose odluke, posle čega se sve odvija efikasno!“
Polovinom prošle decenije sve to s vetrom više je trebalo da pokaže kako je i Kina, eto, „zelena“ (kada je već takva moda), nego da potvrdi stav države – da bi se, međutim, već danas čvrsto koračalo usvojenim pravcem, citiran je Sojer. U proizvodnji „promajnih“ turbina Kina je pretekla SAD.

Trojac mnogoljudnih sila

Kao u Indiji i Brazilu, i u Kini investiranje je zamašno. Udeo te tri zemlje u „finansiranju vetra“ povećan je sa 12 na 22 procenta još u periodu 2004–2007. godine. Kineskom industrijom opreme dominira pet velikih državnih kompanija. One su marljivo odnele kajmak velikih državnih tendera u to doba, na samom početku. Brzo su istisnule s tržišta firme Danske, Španije i SAD. Od 2008. - 50 odsto tržišta je u njihovim rukama. Sada se zna za kineske velike igrače, kakav je primera radi „Goldvind“, u Urumčiju. „Goldvind“ je razvio generator od jednog i po megavata i uveliko radi na moćnijoj mašini.
Najveći deo tehnologije poreklom je iz Nemačke. Firma je kupila nemačku firmu, preuzela i tehnologiju i danas „Goldvind“ je „marka“ u inostranstvu.
Prve svoje turbine prodao je Kubi, ubrzo zatim i Pakistanu, Filipinima, Južnoj Koreji... U međuvremenu, program se i dopunjuje. Kineska vlada i američka „Frst solar“ potpisale su ugovor o izgradnji jedne 2000-megavatne „fotovoltažne farme“ u mon- golskoj pustinji (vrednost investi- cije je pet do šest milijardi dolara).
Objekat bi trebalo da bude najveći te vrste u svetu, a izgradiće se do 2019. godine. „Farma“ će biti deo jednog još šireg 11.950-megavatnog „energetskog parka“, a poenta celog projekta je u pojedinosti da će proizvedena „zelena struja“ biti dovoljna za tri miliona kineskih domaćinstava. Drugi deo angažmana podrazumeva izgradnju fabrike američkih dizajniranih solarnih panela u Kini. Sami Kinezi ukazuju i na treću pogodnost posla, videći je u dobrom primeru u kineskim privatnim investitorima. Oni treba da razumeju da je ulaganje u eksploataciju sunčeve energije investicija koja se isplati. Naročito kada je sve oslonjeno na dugoročna energetska nastojanja kineske vlade.
Jedan od takvih primera već postoji i tiče se solarnih modula koje proizvodi i potom pretežno izvozi (i u SAD) kineski „Santek“, treći po veličini svetski proizvođač slične opreme za energiju od sunca... 21 vek! Koliko je čitača zvezda pre sto godina predviđalo da će njegova čuda činiti mnogoljudni – siromašni narodi!?
 
Web Analytics