 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Zlatna eolska energija | 24 Jan 2010 - kWh | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
9 Dec 2024 Da li nuklearna energija hvata novi zalet
Povezane vesti :
9 Dec 2024 Da li nuklearna energija hvata novi zalet |
||||||||||||
| U poslednje tri godine
Španija je povećala instalisanu snagu u vetroelektranama
sa 11.615 megavata u 2006. na
16.740 megavata u ovoj godini
i pravi je energetski hit u
planetarnim razmerama. Peta
sila po proizvodnji i snazi
energetike u EU, ima jasan plan
da do kraja 2011. godine vetrokapacitete poveća na impozantnih 20.000 megavata. Ukupna instalisana snaga španske elektroprivrede trenutno je, inače, 75.000 megavata, od čega preko 60 odsto otpada na termoelektrane na gas. Trenutno je u gradnji TE „Endes generation“, u mestu Sant Andrija u blizini Barselone. Kada iduće godine bude puštena u rad, imaće instalisani kapacitet od 840 megavata. Zajedno je grade „Endesa SA“, najveća španska energetska kompanija, i „Dženeral elektrik“ iz SAD. Pre dve godine kompanija „Union Ferosa“ je zajedno za „Simensom“ završila TE „Sagundo“ od 1.200 megavata. Prošle godine čak 12 odsto potrebne električne energije Španija je obezbedila iz vetroelektrana. Najveći proizvođač opreme je kompanija „Iberdrola“, druga najjača španska energetska kompanija, sa centralom u Bilbau. Ona je vlasnik skoro 30 odsto svih vetrofarmi. Orijentacija španske vlade i ministarstva energetike na „zelenu ili čistu“ energiju iz vetra datira od 2000. godine. Tada se raspolagalo sa skromnih 2.198 megavata. Da- nas, na primer, u regionu provincije Navara 70 odsto potreba za električnom energijom se obezbeđuju iz vetroelektrana, po čemu je jedinstvena na čitavom evropskom kontinentu. Tu je locirana i najveća španska vetroelektrana „Merčaton“ od 208 megavata. Drugi region koji se izuzetno snažno razvija u vetroenergetici jeste Galicija, gde bi instalisani kapaciteti vrlo brzo trebalo da premaše 4.000 megavata. Slična situacija je u regionima Aragon Kastilja – Leon. U vetrobiznisu širom Španije trenutno radi 500 firmi, od čega se 170 bavi proizvodnjom turbina, generatora i električne opreme. Zaposleno je preko 30.000 ljudi, a prognoze su da će se do kraja iduće godine taj broj udvostručiti. U provinciji Navara, posluje „Gamesa eolika“, drugi najveći svetski proizvođač turbina. Petina proizvodnje se izvozi, a u Velikoj Britaniji je otvorena najveća centrala van Španije. Pored toga, uspešno radi u Kini i SAD, sa projektima širenja u Egiptu,Nemačkoj, Irskoj, Italiji, Japanu, Ko- reji i Portugaliji. Druga ve- lika vetrofirma je „Akciona enerdži“ koja je uspešno pro- širila biznis u Australiji, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Maroku i SAD. Najveća vetrokompanija u Španiji je, ipak, bez sumnje, „Iberdrola“. Već pet godina je najveći svetski izvoznik opreme za vetroturbine. Ima postrojenja u Brazilu, Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Meksiku, Portugaliji, Španiji, SAD i Velikoj Britaniji. Od prošle godine radi na velikom projektu šest vetrofarmi na atlantskoj obali Španije u provincijama Kadiz, Huelva i Kasteljon, sa instalisanom snagom od 3.000 megavata. „Iberdrola“ drži oko 40 odsto španskog energetskog tržišta. Pored vetroelektrana (vlasnik oko 5.000 megavata instalisane snage), poseduje i termoelektranu u Mursiji, snage 800 megavata, kao i šest nuklearki: „Almara III“, „Asko II“, „Konfrontes“, „Garona“, „Triljo“ i „Vandeljos“. Najjača je svakako „Konfrontes“ kod Valensije, snage 1.085 megavata. U komšijskoj Portugaliji izgradila je pet vetroelektrana, a u Brazilu ima i hidroelektranu HE „Itagebi“ od 450 megavata, sa tradicijom od preko sto godina. Na reci Duero u blizini granice sa Portugalijom poseduje HE „Aldedavilu“, jednu od najvećih španskih hidroelektrana (810 megavata). Kada je reč o nuklearnim elektranama, u Španiji trenutno radi devet reaktora sa 8.500 megavata instalisane snage. Prva generacija nuklearki: „Hose Kabrera“ (otvorena 1968), „Garona“ i „Vandeljos“ počele su da rade u razdoblju od 1968. do 1972. Pre tri godine je zatvorena prva među njima „Hose Kabrera“. Drugu generaciju čine „Almaraz“ 1 i 2, „Asko“ 1 i „Asko“ 2, „Konfrontes“ i „Lemoniz“, a treću „Vandeljos“ 2, „Triljo“ 1, i „Vandekabaljeros“ 1 i 2. Španija je uvek bila specifična energetska zemlja, što potvrđuje i sledeći primer. Januara 2004. godine sa Portugalijom je potpisan sporazum o stvaranju paniberijskog energetskog tržišta (MIBEL). Po tom sporazumu, obe strane mogu slobodno jedna drugoj da prodaju električnu energiju. Španski „Omel“ i portugalski „Omip“ su pre tri godine osnovali jedinstvenog operatera za integrisano energetsko tržište. U Evropskoj uniji, ovo je za sada jedinstveni primer energetskog povezivanja. |
||||||||||||
|
||||||||||||
