ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti svet:

 

VESTI SVET

     









    NAZAD  
Nuklearne elektrane neminovnost   25 Avg 2008 - b92

Najnovije vesti svet :

11 Sep 2019 SAD:Zabranili obične sijalice, pa povukli zabranu
19 Avg 2019 Nestanak struje u Velikoj Britaniji
5 Avg 2019 Deo Indonezije bez struje
25 Jul 2019 Gradonačelnik Njujorka traži istragu
1 Jul 2019 VB usvojila zakon o nultoj emisiji štetnih gasova
23 Jun 2019 Evropa dobiva najveću sunčevu elektranu
20 Jun 2019 SAD: više energije iz OIE nego od uglja

 

Povezane vesti :

11 Sep 2019 SAD:Zabranili obične sijalice, pa povukli zabranu
19 Avg 2019 Nestanak struje u Velikoj Britaniji
5 Avg 2019 Deo Indonezije bez struje
25 Jul 2019 Gradonačelnik Njujorka traži istragu
1 Jul 2019 VB usvojila zakon o nultoj emisiji štetnih gasova
23 Jun 2019 Evropa dobiva najveću sunčevu elektranu
20 Jun 2019 SAD: više energije iz OIE nego od uglja
17 Jun 2019 J. Amerika VRAĆA SE STRUJA
17 Jun 2019 Povećavaju proizvodnju iz reaktora
10 Jun 2019 Drumski „elektrošok“
10 Jun 2019 Polovinu struje Nemci dobijaju iz OIE
4 Jun 2019 Struja iz VE bit će u 2020. jeftinija od one iz TE
30 Maj 2019 Imaju 4.000 mHE, hoće još nekoliko stotina
27 Maj 2019 Koliko košta struja u Evropi
14 Maj 2019 Nova prilika za nuklearnu energiju?

Stručnjaci su skoro kategorični: za 50 godina, a moguće je i pre, u svakom ljudskom domu na planeti Zemlji svetleće sijalica na atomski pogon. Inače, već sada svaki treći kilovatsat u Evropi, dobija se iz nuklearnih elektrana. Takođe, 16 odsto ukupne električne energije u svetu proizvodi se u nuklearkama, tvrde nuklearni energetičari.
Agencija za atomsku energiju je na sastanku u Tokiju pre dve godine zaključila da svet, ukoliko želi da se koliko toliko zaštiti od zagađenja, ublaži udare i nestašice nafte i udovolji rastućoj potrošnji energije, mora da se uprkos rizicima, okrene atomima. Naravno, alternativa su i obnovljivi izvori energije, kao što su vetar i sunce, ali ta rešenja su na dugom i tankom štapu.
Izneto je mišljenje da praktično i nema drugog rešenja sem nuklearnih pogona. Po tim procenama, u naredne četiri decenije, sve do 2050. godine, u svetu će se godišnje graditi u proseku 32 atomske centrale! To znači da bi niklo 1.280 novih nuklearki, što pored postojećih 439, daje cifru od više od 1.700 nuklearnih postrojenja.
Do pre nekoliko godina tvrdilo se da će i ove koje postoje biti demontirane. Trenutno, u svetu se gradi 30 atomskih centrala, a biće ih sve više.
Kada je pre nekoliko godina japanska firma Tošiba na međunarodnoj aukciji kupila čuvenu američku firmu Vestinghaus, čiji su atomski reaktori ugrađeni u nuklearke širom sveta, novinari su pitali Japance zašto su ušli u taj posao. “Kako zašto”, začudili su se Japanci, “pa tek sada kreće nuklearna energetska groznica! Biće velikih poslova u Kini, Indiji, pa čak i ovde u Americi...”
Nuklearni lobi likuje – predomislila se i Nemačka!
Na drugom kraju sveta, u Moskvi, tadašnji direktor ruske Agencije za atomsku energiju Sergej Kiriljenko, izjavio je da vreme atomske energije tek dolazi i da se Rusija ozbiljno sprema da na sebe preuzme bar 20 odsto neimarskih poslova kada je reč o izgradnji atomskih centrala.
Stručnjaci i pobornici atomskih centrala kažu da je energija iz nuklearnih reaktora čistija i jeftinija, da rizika ima, ali da se oni mogu kontrolisati. Uz to, drugog izbora skoro da i nema. Energije je sve manje, a nafta i ugalj će trajati možda još 20-30 godina, najviše 50.
Svet ne može da čeka. Nove „ekonomske aždaje“, kao što su Kina i Indija, prosto gutaju energiju. Za 50 godina, potrošnja energije u svetu će se udvostručiti. Hoće li onda biti nafte? Da li će njena cena biti 200, 300 ili 1.000 dolara?
Jedan od najupućenijih domaćih stručnjaka za nukleranu energetiku, profesor Miodrag Mesarović, kaže da je svet suočen sa sve većom potrebom za nuklearkama, jer nema vremena za bolje alternative.
„Sada nam više nema druge! U početku ste imali drvo, pa ugalj. Osim toga što mu opadaju rezerve, ugalj svojim sagorevanjem upropaštava klimu. A postao je i manje iskoristiv nego nafta. Međutim i nafta je došla do nekog praga iskorišćenosti, dok se gas približava toj granici. Šta onda ostaje? Obnovljivi izvori i nuklearke. Takođe, trenutno postoje ekološki pritisci zbog globalnog otopljavanja. Kada na troškove proizvodnje dodate troškove za ekologiju, onda nećemo imati kwh od pet evrocenti već će na tu cenu morati da se doda još dva do tri evrocenta, kako bi se pokrili troškovi za uklanjanje zagađivača”, objašnjava Mesarović.
Jasno je da se nuklearke vraćaju u svetsku energetiku. I to na velika vrata i više su nego dobrodošle.
Sasvim suprotno raspoloženju koje je zahvatilo svet posle havarije u ukrajinskom Černobilju i američkoj nuklearki Ostrvo od tri milje, sada se svet ponovo okreće atomskim centralama.
Predstavnici nuklearnog lobija već likuju. Kažu da to nije samo zato što su se strahovanja od Černobilja raspršila, već zato što su atomi, uprkos svemu, jedini izvestan izlaz iz energetske nestašice, ludovanja cene nafte i zagađenja koje drugi izvori energije nose sa sobom.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je nedavno da Nemačka mora da napusti politiku nuklearnog moratorijuma i okrene se izgradnji atomskih centrala. Ta zemlja se, inače, obavezala da do 2020. godine demontira svih svojih 19 atomskih centrala, koje zemlju snabdevaju jednom trećinom struje.
Da li će biti dovoljno urana ili će i njegova cena stići do neba?!
Sve veća želja za novim nuklearkama, otvorila je i novu dilemu: da li će urana biti dovoljno za sve? Profesor Mesarović tvrdi da hoće.
“Što se tiče svetskih rezervi, urana ima dovoljno. Prema postojećim podacima, ekonomične rezerve urana, odnosno one koje je lako izvaditi, dovoljne su za narednih 55 godina. To su rezerve klase A koje su detaljno ispitane. Međutim, ako se uključe i spekulativne rezerve, to bi već bilo dovoljno za 200 godina. Tehnologija reaktora je sada takva da se prilikom fisije može iskoristiti samo jedan odsto oslobođene energije. Međutim, postoje i brzi reaktori, takozvani brideri, gde se može iskoristiti oko 60 odsto energije. Ti reaktori su već isprobani u Francuskoj i Rusiji. Sjedinjene Države trenutno razvijaju nuklearne reaktore kod kojih će moći da se iskoristi čak 75 odsto energije iz urana”, objašnjava Mesarović.
Prema njegovim rečima, sa ovakvom efikasnošću nuklearnih reaktora, rude urana koje su sada raspoložive u svetu bile bi dovoljne za narednih osam hiljada godina! Sada, međutim, sledi jedno veliko ali. Naime, ovi reaktori koriste plutonijum pa su zato još uvek pod embargom zbog velike toksičnosti ovog metala koji se izdvaja iz već iskorišćenog goriva u nuklearkama.
Inače, velika potražnja za uranom dovela je i do naglog skoka cena, pa je tako 2000. godine cena urana iznosila 7,2 dolara za libru (0.45 kilograma) dok je 2006. porasla čak deset puta i iznosila 72 dolara za libru. Već polovinom 2007. uran se bio približio ceni od 140 dolara da bi od tada počeo da pojeftinjuje na nekih 85 dolara za libru početkom 2008. godine. Nagli skok cene urana, zapravo je izazvan porastom cene sirove nafte, ali i sve većom zainteresovanošću za gradnju novih nuklearki.
 
Web Analytics