ELEKTROENERGETIKA |
Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
ENGLISH MOBILNI |
||||||||||
VESTI SRBIJA |
||||||||||||
NAZAD | ||||||||||||
Rekordne investicije u elektrodistributivni sistem | 7 Okt 2024 - politika | |||||||||||
Problem velikih računa za struju koji su stigli potrošačima u Novom Sadu i zbog kojih su se proteklih dana stvarale gužve pred poslovnicama, efikasno se rešava, kaže u razgovoru za „Politiku” Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i naglašava da su EPS i EDS dobile nalog da ulože ekstranapor i kontrolu kako bi se ovakve situacije u budućnosti predupredile. Kakva je poruka građanima Novog Sada posle svega? Najvažnije je da građani neće biti oštećeni i da će računi za električnu energiju svima koji su uložili opravdanu reklamaciju biti korigovani. Od ukupnog broja izdatih računa reklamacije su uložene na 0,4 odsto. Cilj je da grešaka ne bude uopšte i zato ulažemo ovoliko u modernizaciju opreme i procesa. Podsetiću vas da je u prethodnih 12 meseci realizovano 170 miliona evra investicija, što se nikada ranije nije dogodilo. Što se tiče ove izolovane situacije u Novom Sadu, naložili smo „Elektrodistribuciji Srbije” (EDS) i „Elektroprivredi” (EPS) da preduzmu mere, što su oni sproveli u jednom danu. Cilj je da se građanima olakša proces ulaganja reklamacija. Trostruko su uvećani kapaciteti na šalterima gde se ulažu reklamacije, produženo je radno vreme šaltera, a reklamacije građani mogu da ulože i onlajn preko platforme EPS-a „Uvid u račun”. Redova ispred poslovnica nema već nekoliko dana, što znači da su sprovedene mere urodile plodom. Koliko je brojila zamenjeno, a koliko tek treba da se zameni? Ujedno je važno da naglasim sistemske reforme koje sprovodimo – u ovom trenutku u distributivnom sistemu realizuju se istorijski rekordne investicije u modernizaciju sistema, zamenu starih brojila novim digitalnim brojilima. Zamenjene su 522.000 u Novom Sadu i Beogradu. Obezbeđena su i finansijska sredstva za još 400.000 novih brojila, čija je zamena za građane potpuno besplatna i zahvaljujući kojima će i sami moći da prate svoju potrošnju, a očitavanja će biti digitalna i grešaka neće biti. Jačamo niskonaponsku i srednjenaponsku mrežu, zamenili smo više od 730 tranformatora u trafostanicama, 34.000 drvenih stubova betonskim, a sve u cilju veće sigurnosti snabdevanja, smanjenja prekida u napajanju i gubitaka energije. U toku je i modernizacija i digitalizacija unutrašnjeg poslovanja energetskih kompanija, koja obuhvata i deo poslovanja koji je direktno usmeren ka korisnicima, to jest građanima, kroz poboljšanje usluge. Pre svega, usmerenije, brže i lakše rešavanje svih zahteva koje građani imaju prema EPS-u i EDS-u. Sve to zahteva vreme za prilagođavanje, posebno kada se reforme sprovode u velikom sistemu posle nekoliko decenija. Građane uveravam da niko neće biti oštećen i da postavljamo sistem koji će brže rešavati reklamacije, ukoliko do njih dođe. Preduzeća EPS i EDS dobila su nalog da moraju da ulože ekstranapor i kontrolu kako bi se ovakve situacije u budućnosti predupredile, a ukoliko grešaka bude, da se reklamacije rešavaju brzo i efikasno. Da li je priča o računima ispolitizovana? Svedoci smo da se i ova priča ispolitizovala, kao i mnoge druge u našem društvu. Da je prethodna vlast efikasno ugradila brojila za koja se zadužila 80 miliona evra, sada ovakvih problema ne bismo imali. Opozicioni odbornici u Novom Sadu izneli su neistine želeći da politički profitiraju na ovoj temi. Najlakše je kritikovati, a najteže uraditi. Što nisu nešto uradili kada su imali prilike? Sad su im krivi Vučić i Vučević. Zato ih narod i neće jer narod vidi ko radi, ko ima rezultate za razliku od onih koji su samo obećavali. Da li definitivno počinje proširenje podzemnog skladišta Banatski Dvor i kada će tih novih 800 miliona kubika moći da se koristi? Proširenje Banatskog Dvora predstavlja jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u energetskom sektoru. Ovaj projekat doprineće dodatnoj energetskoj sigurnosti. Pre svega, zato što ćemo imati dovoljno domaćih kapaciteta za skladištenje gasa. Ishodovano je rešenje o građevinskoj dozvoli, a sledeći korak će biti nabavka opreme u skladu sa specifikacijom radova. Izvođenje radova trebalo bi da traje oko godinu i po dana, a cilj nam je da u 2027. skladište bude pušteno u rad. Povećanje kapaciteta za skladištenje prirodnog gasa u našoj zemlji, pored rešavanja problema sezonske neravnomernosti potrošnje i povećanja sigurnosti snabdevanja, ima cilj i da obezbedi obavezne rezerve prirodnog gasa. Tako ćemo osigurati potpuno snabdevanje potrošača i u slučaju minimalnog tridesetodnevnog potpunog prekida u snabdevanju prirodnim gasom iz drugih transportnih sistema. Zna li se koliko plaćamo gas iz Azerbejdžana? Da li je konkurentan ruskom, ako to može da se poredi s obzirom na vrstu ugovora koji imamo s „Gaspromom” i Azerbejdžanom? Pre svega, pozicija Srbije, kad je u pitanju snabdevanje gasom, danas je daleko povoljnija nego pre dve godine. Izgradnjom gasovoda Balkanski tok dobili smo novi pravac snabdevanja ruskim gasom koji je, nakon izbijanja rata u Ukrajini, obezbedio Srbiji i sigurnost snabdevanja gasom i položaj tranzitne zemlje. Nadalje, završetkom izgradnje gasne interkonekcije Srbija–Bugarska krajem prošle godine omogućeno je da prvi put imamo više izvora snabdevanja gasom, pre svega iz Azerbejdžana i sa LNG terminala u Grčkoj, koji je nedavno pušten u rad. Ugovori koji su nedavno potpisani između „Srbijagasa” i azerbejdžanskog „Sokara”, obezbedili su da u Srbiju ove zime, pored već predviđenih 400 miliona kubnih metara gasa, dođe do milion kubnih metara gasa dnevno, što je više nego dovoljno u odnosu na trenutnu potražnju. Cena gasa je dogovorena po veoma povoljnim uslovima i u skladu sa kretanjima na evropskoj berzi gasa TTF. Šta znači kad predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da u energetici moramo sve da menjamo? Šta je trenutno gorući problem, a šta dugoročno treba da se uradi kako se ne bi desilo ono o čemu je on govorio – da za 10 godina nemamo struju? Promene u energetskom sistemu Srbije su neminovne ukoliko želimo da imamo sigurnost snabdevanja, najširu dostupnost energije i da ona bude dobijena iz čistih izvora. U narednih 20-30 godina očekuje se veća potrošnja električne energije zbog rasta industrije, digitalizacije, veštačke inteligencije, što traži da ubrzano ulažemo u nove proizvodne kapacitete i modernizujemo mrežu kako bismo odgovorili na ove izazove. Prethodnih 30 i više godina u Srbiji nije izgrađena nijedna nova elektrana i to je prva stvar koju menjamo završetkom izgradnje „Bloka B3” u termoelektrani „Kostolac”. Pred nama je ostvarivanje vizije karbonske neutralnosti, ali ne po cenu sigurnosti snabdevanja i rada našeg sistema. Promene se već vide i do 2026. imaćemo oko 1.500 megavata iz solarnih i vetro elektrana, što je 33 puta više nego 2012, a preko dva i po puta više nego u 2022. godini. Pored toga, treba da obezbedimo dovoljno bazne energije, kojom ćemo balansirati proizvodnju struje iz elektrana na sunce i vetar. Ove godine završavamo tehničku dokumentaciju za izgradnju reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Bistrica”, na kojoj planiramo da krajem naredne godine počnemo pripremne radove. Ova elektrana biće ključna za dalju integraciju obnovljivih izvora energija (OIE) u energetski sistem. Isti značaj, s još većim kapacitetom, imala bi izgradnja RHE „Đerdap 3”, za koju je urađena prethodna studija opravdanosti i u narednom periodu izabraćemo projektanta koji će izraditi studiju opravdanosti s idejnim projektom, studiju uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu i prostorni plan. Dugoročno bi mogla da nam pomogne i nuklearna energija, zar ne? Razmatramo i kako da na održiv način dugoročno zamenimo baznu energiju iz termoelektrana, gde se nuklearna energija nameće kao potencijalno rešenje koje obezbeđuje i sigurnost snabdevanja i karbonsku neutralnost, budući da su emisije ugljen-dioksida 40 puta manja od gasa i 70 puta manja od uglja. Potpisali smo Memorandum o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Srbiji s ciljem da okupimo sve stručne ljude, stvaramo znanje i podržimo institucije u našoj zemlji, a predloženim izmenama Zakona o energetici, ako budu usvojene, prestaće da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Umesto toga, predvideli smo da se dalji koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji sprovode na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju. Francuska kompanija EDF s kojom je Vlada Srbije potpisala Memorandum o razumevanju 8. aprila u Parizu jeste jedan od najvećih svetskih proizvođača nuklearne energije. Kompanija EDF će izraditi preliminarnu studiju kojom se razmatra primena nuklearne energije u našoj zemlji. Takođe, u ovoj oblasti planiramo saradnju i s Južnom Korejom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Promene u energetskom sistemu se ne dešavaju preko noći, i zato je važno da je temelj za sve što će se raditi postavljen kroz strateška dokumenta: Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, koji je usvojila vlada, i novu Strategiju razvoja energetike, za koju proces usvajanja treba da bude završen do kraja godine, zajedno s izmenama Zakona o energetici. Ako je prelazak s uglja na ekološka goriva prioritet, zašto država ili ministarstvo ne predlože subvencije za TNG i CNG i tako stimulišu potrošnju ovih ekološki čistih goriva, jer sigurno nećemo tako brzo biti ni Norveška ni Kina po pitanju električnih automobila? Dekarbonizacija transportnog sektora jedan je od ciljeva koji će doprineti većem udelu OIE u energetskom miksu i podrazumeva niz mera, uključujući veće učešće električnih automobila, biogoriva, kao i goriva koje pominjete. Kad govorimo potrošnji tečnog naftnog gasa (TNG), ona je u Srbiji u padu u prethodnih 13-14 godina, uz određene varijacije usled promene cene, kao i usled većeg korišćenja komprimovanog prirodnog gasa (CNG), koji je sve više zastupljen u saobraćaju i industriji tamo gde nema pristupa gasovodnoj mreži. TNG kao tehnologija je kod nas još u početnoj fazi i opcija subvencija i podsticaja razmatraće se kada ovi energenti budu zastupljeni u meri koja može bitno da utiče na energetski bilans Srbije. U čemu i na koji način bi mali nuklearni moduli mogli konkretno da nam pomognu? SMR je tehnologija koja je još uvek u povoju, ali se očekuje da će postati značajan izvor energije u narednim decenijama. Ova tehnologija omogućava izgradnju reaktora manjeg kapaciteta, do 300 megavata. Zbog svoje kompaktnosti, pojednostavljenog dizajna i kraćeg perioda izgradnje, male modularne elektrane zahtevaju niža kapitalna ulaganja od konvencionalnih reaktora. Međutim, u trenutnim, nestabilnim uslovima na tržištu, kada mali modularni reaktori nisu razvijeni na komercijalnom nivou, već su u fazi demonstracije, važno je osvrnuti se na sve tehnologije, pa i na one konvencionalne, koje su već decenijama efikasno u pogonu širom Evrope i sveta. Tako su male modularne elektrane jedna od opcija koja će biti razmatrana u okviru izrade preliminarne studije kojom se razmatra primena nuklearne energije, a koju će raditi francuske kompanije EDF i „Egis Industris”, koje su pobedile na javnom pozivu. |
Najnovije vesti Srbija :
7 Nov 2024 Više od 2.800 domaćinstava u Srbiji su prozjumeri
Povezane vesti :
3 Nov 2024 Spremni za zimu i energetski sigurni |
|||||||||||