ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     











    NAZAD  
Nekada je leti potrošnja struje bila niska   19 Avg 2024 - blic
Tokom nezapamćenog toplotnog talasa koji je pogodio Srbiju u prvoj polovini jula, rekordne temperature pratila je izrazito visoka potrošnja električne energije. Isti scenario ponavlja se i tokom novog toplotnog talasa u avgustu.

Krivac su, naravno, klima uređaji i drugi sistemi hlađenja, čija potrošnja tokom leta neslućeno raste kako u domaćinstvima, tako i u različitim industrijama, a posebno kada temperatura danima (i nedeljama) oscilira oko 40 °C.

Ovog jula, kako kažu podaci koje nudi ENTSO (Evropska mreža operatera prenosnog sistema), a potvrđuju i podaci Elektromreže Srbije, potrošnja je usled vrućina više puta prešla prag od 5.000 megavata.

Šta znači ta brojka? U pitanju je granica koju Srbija tipično prelazi samo tokom zime, kada je potrošnja struje po pravilu najveća.

Tokom ostatka godine, opterećenje tipično oscilira između 3000 i 4500 MW u toku dana. Ali ova slika se već godinama menja: leto, koje je nekada bilo vreme male potrošnje, sve je bliže zimi po potrošnji struje.

Ova promena u potrošnji, koju na svojoj koži uveliko oseća elektroenergetski sistem naše zemlje, po svemu sudeći nastaviće da se razvija jer nas očekuju sve toplija leta, i sve češći i intenzivniji toplotni talasi.

Da li je naša energetika spremna na ovu sve ekstremniju budućnost? I da li radi ono što je neophodno kako bi se prilagodila?

Hlađenje je postalo neophodno tokom vrelih leta, a udeo domaćinstava sa klima uređajem je dramatično porastao u poslednjih 15 godina

Kako pokazuju podaci koje nudi ENTSO, Srbija je tokom nekoliko leta u poslednjih 10 godina dostizala granicu od 5000 MW. To se, primera radi, dogodilo 2017. godine, koje je inače ostalo upamćeno kao drugo najtoplije u istoriji merenja u Srbiji.

Naravno, opterećenja po elektroenergetski sistem ne zavise od prosečnih letnjih temperatura, već od maksimuma koji se dostižu u toku dana. Najveća potrošnja događa se u popodnevnim časovima, kada su temperature najviše, kao i u večernjim satima, kada individualna domaćinstva u proseku najviše troše.

Hlađenje je u letnjim mesecima postalo gotovo pa nezaobilazan činilac našeg zdravlja i komfora, iako kao takvo u Srbiji još uvek nije dovoljno prepoznato.

Neophodno je da prepoznamo koren problema: ne možemo tek tako govoriti o, niti zagovarati smanjenje potrošnje tokom leta. Hlađenje je u letnjim mesecima postalo gotovo pa nezaobilazan činilac našeg zdravlja i komfora, iako kao takvo u Srbiji još uvek nije dovoljno prepoznato.

Jedan jasan pokazatelj ove relativno nove promene je i tržište klima uređaja. Kako navodi Republički zavod za statistiku, sa podacima koji se nažalost završavaju 2019. godine, udeo domaćinstava koji poseduju klima uređaj porastao je sa 7,8% 2006. godine na 37,8% 2019. godine.

Sa takvim rastom instalacija, sasvim je očekivano videti drastične promene u ukupnoj potrošnji.

U takvim uslovima, ako proizvodnja nije dovoljna, dolazi do uvoza struje – ali i do rasta cena struje usled povećane potražnje. Ali ovde nije tema samo cena uvoza, gde se previsoke cene mogu „zaobići” pravovremenom kupovinom na berzi.

I pored drastičnog rasta letnje potrošnje struje, EPS i dalje tokom leta vrši velike projekte održavanja i remonta svojih kapaciteta.

Aktuelna naučna saznanja ukazuju na potrebu za adaptacijom širom Evrope, gde je letnja potrošnja, a posebno u južnijim državama, sve veća. Štaviše, određena istraživanja pokazuju da se, usled klimatskih promena, a u zavisnosti od lokalnih uslova, godišnji maksimumi potrošnje mogu pomeriti sa zime na leto.

Međutim, rekordna letnja potrošnja još uvek nije promenila neke naše energetske navike, pa EPS, po svemu sudeći po inerciji, i dalje velike projekte remonte i održavanja elektroenergetskih kapaciteta sprovodi – leti.

Nekada je ovakav raspored imao smisla – ali leto odavno nije vreme niske potrošnje.

Planovi za promenu sezonskog rada za sada ne vide u zvaničnim dokumentima iz oblasti energetike, kao što je upravo objavljen Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine, kao ni u Trogodišnjem planu poslovanja EPS-a za period 2024-2026. godine, gde su izneseni planovi i procenjeni troškovi održavanja i remonta elektroenergetskih kapaciteta za naredne tri godine, ali samo na godišnjem, a ne i na sezonskom nivou.

U Programu prilagođavanja posebno su, kao posledica klimatskih promena, navedeni „poremećaji u raspodeli za potražnjom energije i povećana opasnost od prekomerne potražnje tokom letnjih meseci.”

Međutim, ova tema nije potpuno zaobiđena u domaćem zakonodavstvu: ona jeste pokrivena u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Republike Srbije usvojila krajem 2023. godine.

Naime, u Programu prilagođavanja posebno su, kao posledica klimatskih promena, navedeni „poremećaji u raspodeli za potražnjom energije (promena u godišnjoj raspodeli u potrošnji) i povećana opasnost od prekomerne potražnje tokom letnjih meseci.”

Kako bismo se prilagodili na ovu promenu, u Programu se nalaže sprovođenje nekoliko mera, među kojima je ključna uspostavljanje operativne prognoze na sezonskom nivou, što podrazumeva i unapređenje kapaciteta Republičkog hidrometeorološkog zavoda da vrši i takve specijalizovane prognoze, koje bi pomogle EPS-u u boljem planiranju održavanja.

Ova mera – kao i druge mere iz Programa, koje bi mogle drastično da unaprede funkcionisanje našeg društva u svetlu mnogobrojnih posledica klimatskih promena – trenutno čekaju na realizaciju, i zavise od podrške relevantnih aktera: ne samo RHMZ-a i EPS-a, već i šire, Vlade Srbije, a posebno Ministarstva finansija koje mora da odobri ovakve investicije.

Deo rešenja može biti i povećano oslanjanje na solarnu energiju, koja upravo u uslovima toplotnih talasa dostiže najveću proizvodnju struje – ali Srbija na polju solarnih kapaciteta za sada kaska za mnogim zemljama u Evropi, i ostatku sveta.

Ukoliko izostane podrška relevantnih institucija, a proces adaptacije bude usporen, nastavićemo da svedočimo ovakvim posledicama, sa vrućinama koje će praviti sve veće pritiske na naš elektroenergetski sistem.
 

Najnovije vesti Srbija :

28 Okt 2024 Kakve se novine spremaju u novom krugu aukcija?
27 Okt 2024 Kako domaćinstva postaju prozjumeri?
25 Okt 2024 Raspisan javni poziv za postavljanje solarnih panela na javnim objektima
23 Okt 2024 Do 2030. svaki drugi proizvedeni megavat-sat u Srbiji treba da bude iz OIE
23 Okt 2024 Regionalna energetska konferencija "See energy"
21 Okt 2024 Kreće proces konačnog zatvaranja dve termoelektrane u Srbiji
21 Okt 2024 TENT B: Postrojenje za odusmporavanje dimnih gasova

 

Povezane vesti :

7 Okt 2024 Rekordne investicije u elektrodistributivni sistem
27 Sep 2024 U Srbiji na distributivni sistem priključeno (samo) 130 MW solarnih elektrana
19 Sep 2024 Novi Zakon o energetici daje sigurnost tokom prelaska na zelenu energiju
17 Sep 2024 Za osam meseci na mreži 521.000 pametnih brojila
16 Sep 2024 Koja je tajna srpske energetske stabilnosti
5 Sep 2024 Velika ulaganja Elektrodistribucije Srbije za stabilniji sistem
16 Avg 2024 Elektrodistributivni sistem stabilan i u tropskim danima
5 Avg 2024 Jeftinija tarifa za potrošnju mogla bi da se primenjuje i u toku dana, a ne samo noću
23 Jul 2024 U junu i julu rekordna potrošnja struje
18 Jul 2024 Potpisan ugovor sa EIB za ugradnju oko 400.000 pametnih brojila
18 Jul 2024 Snabdevanje strujom stabilno
10 Jul 2024 Energetika 2024
2 Jul 2024 Stupila na snagu ograničenja za prozjumere
23 Maj 2024 Sve više prozjumera
9 Maj 2024 Više od 3.000 prozjumera

Web Analytics