 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Look Up 2: Kriza je donela nova pravila igre | 8 Dec 2023 - blic | |||||||||||
| Na poslednjem panelu ovogodišnje "Look Up 2" konferencije, na temu energetske infrastrukture i inovacija i investicija povezanih sa istom moderator je bila Ružica Vranjković, a učesnici: Maja Turković, izvršna potpredsednica CWP Europe Prof. dr Nikola Rajaković, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Jelena Matejić, generalni direktor EMS AD Željko Marković. stručnjak za energetiku Prof. dr Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dušan Živković, v.d. generalnog direktora EPS - Ono što je izazov kada su u pitanju investicije EPS je energetska tranzicija srpske ekonomije, kaže Dušan Živković, te da će EPS morati da menja strategiju u susret toj tranziciji. Govoreći o načinima na koji se EPS sada menja, on je istakao i da se polako menja i celo tržište električne energije u Srbiji. - Dovoljno imamo nezavisnih proizvođača energije, napomenuo je Živković i prokomentarisao da svi mi živimo pomenutu tranziciju tržišta električne energije. On kaže da će reforma pre svega podrazumevati sigurnost energetskog sistema, i da veruje da će stvoriti uslove za dalje procese i sigurno snabevanje, što je imperativ. - Paralelno, imamo druge reforme, poput digitalizacije, i dosta toga je okrenuto ka potrošačima. Kada je reč o strukturnim reformama, to je opcija koja je pred nama, i s kojom moramo da se suočimo. Energetska kriza donela je nova pravila igre. Trenutno smo u fazi operativnih, strateških pravaca. Svesni smo da će to sa sobom da nosi i neke teške odluke ali da će biti sprovedene u narednih pet, šest godina. Sve su posledice dekarbonizacije. Verujem da ćemo do maja imati određeni rezulat, zaključio je Živković. Komentarišući rad na Transbalkanskom koridoru, Jelena Matejić istakla je da je naš region "prirodan energetski hab". - Mi se graničimo sa 8 susednih TSO, 4 su EU, 4 su non-EU i to je unikatan prozivod (naš prenosni sistem), rekla je Matejić i istakla da je vrlo zadovoljna pozicijom EMS. Matejić je napomenula da su pored Transbalkanskog koridora još 3 projekta strujnih interkonekcija trenutno u porcesu izgradnje, te da je vrednost ovih radova oko 200 miliona evra. Odgovarajući na pitanje kada će se sve te trase naše elektromreže završiti ona je istakla da se intenzivno radi na njihovom završetku. - U 2027 godini bić završena poslednja interkonektivna trasa... i to će biti najveća ikada investicija ovog tipa u ovom delu Evropi, istakla je Matejić. Ona je napomenula da su prošle godine dobili, mahom iz privatnog sektora, zahteve za priključenje oko 5.000 megavata. - U novom okviru, nakon usvojenih reformi, mi smo prošle nedelje otvorili proces prijema adaptiranih zahteva, ali gotovo 6 gigavata solara i vetra je došlo novih zahteva koji u sebi sadrže ispunjen zahtev za baterijama i skladištem energije, kaže. - Ovo je ogroman uspeh, i zato su nam potrebni projekti poput Bistrice i drugih projekata balansiranja, zaključila je Matejić. Maja Turković iz CWP-a, govorila je o investicijama kompanije. - Aktivni smo u 8 zemalja i imamo oko 6 gigavata u svom portfoliju. Srbija nam je uvek bila najvažnije tržište i tu ide oko četvrtina sredstava, kaže Turković i dodaje da je jedan od razlogatome koliko dugo na našem tržištu posluju. - Privatni sektor je uvek bio okosnica energetske tranzicije. Mi smo zapravo ove godine završavamo 630 mWh. U Srbiji imamo jedan vetropark od 300 megavata, imamo Solarinu koji je jedinstveni projekat na ovom tržištu, istakla je ona. Ona je rekla da će Srbija da odmakne regionu, zato što je najspremnija za privatne investicije. - Malo sam bila zabrinuta danas kada sam saslušala stavove da treba da se sačeka. Kada kažete u energetici da nešto treba da bude gotovo do 2025. godine je za naš sektoru sekund. Koliko traje izgradnja jednog infrastrukturnog energetskog pravca? Dvocifrena cifra. Kada dođu kompanije sa zahtevom za kupovinu, njima struja treba odmah, nama treba 3 godine. Sve se svodi na to da mora da se planira, kaže Turković. Kako je dodala, energetska tranzicija će biti skuplja za društvo ako se odlaže. - Vreme čekanja je problem, odnosno stvara veće troškove. U Srbiji postoje aukcijeza OIE i takvih uslova u regionu nema. Međutim izazovi su projekti koji nemaju rešen plasman i otkup električne energije, napomenula je Turković. Profesor Rajaković istakao je da je energetika već dugo u fokusu, i da odgovore na izazove treba posmatrati u širem kontekstu, te da trebamo da ozbiljno i transparentno radimo ako hoćemo da idemo putem tranzicije. On je istakao da mi moramo da računamo na nezavisnoj energetskoj politici, kada bismo mogli regiona to bi bilo idealno, ali sada u slučaju samo Srbije. - Privatni sektor je neophodan. Državi sektor se mora jačati na maksimalan način, ističe Rajaković i nastavlja: Sve je kontradiktorno. Brzina tehnoloških inovacija u enegetici je neverovatna. To su takve promene,krive učenja i pada cena tih tehnologija su fantastične. Moramo se ubrzati i postati fleksibilniji. Energetika nema isključiva rešenja, i privatni sektor i država, i solar i vetar i hidro i skladištenje energije. Bez hidrogena ne možemo rešiti bazne energije. Tu se ubrajaju i mali nuklearni reaktori, kaže on. - O dekarbonizaciji smo se dogovorili, sada je pitanje cene i brzine, zaključuje Rajaković. Željko Marković tvrdi da bi mogli da napravimo velike uštede ako bi imali veću regionalnu i evropsku saradnju. - Ono što smo isto čuli danas i ono što jeste činjenica, jeste da su naši energetski sektori i dalje ranjivi. Nije bilo dovoljno investiranja, a ti sektori su se u poslednje vreme fokusirali isključivo na rešavanje problema koje je donela energetska kriza, kaže on. - Za sada jesmo dobri, ali imamo izazove. Neće nam biti lako, poručio je Marković. Ukoliko ostanemo u CBAM, te takse će za EPS biti oko 30 miliona evra, to će EPS da gurne u zemlje koje nisu članice EU, dodao je. - Država mora što pre da pregovara sa Evropom. Da kaže: "Da ućićemo u EUETS, ali dajte nam "popuste", kaže Marković uz upozorenje da mi namete koji sleduju sa učlanjenjem u EUETS mi nećemo moći da istrpimo. Prof. dr Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorio je o stanju energetske infrastrukture, i istakao da je oko 66 procenata instalisanih kapaciteta iz termo-sektora, pa za njom hidrosektor, a u poslednje vreme se pojavio na listi i vetro-sektor. - Nažalost solari i dalje kasne, i trenutno su na oko 0,2 odsto. Ako to uporedimo sa svetom videćemo da postoje sličnosti i razlike. U svetu je ugalj dominantan izvor, a ako to saberemo sa gasom i fosilnim gorivima dolazimo do slične slike kao i u Srbiji. Ono što Srbija nema to su nuklearne elektrane.. Iz ovog pregleda možemo da vidimo gde mi idemo. Ja očekujem da u narednih nekoliko godina dostignemo slične procente kao i u svetu, istakao je profesor Kuzmanović. On je rekao i da vetroparkovi imaju jednu veliku prednost za razliku od solarnih elektrana, tj. to da mnogo manje zemljišta zauzimaju i ostavaljaju mogućnost da se na tom prostoru bavimo poljoprivredom. - Ja bih pohvalio projekat Bistrica, i smatram da je to neophodno što pre to izgraditi, napomenuo je Kuzmanović. |
Najnovije vesti Srbija :
15 Jan 2025 Solarni paneli: Ovoliko će vam računi biti manji
Povezane vesti :
3 Sep 2024 Electric vehicles days – EV Days |
|||||||||||
|
||||||||||||
